NEISKRENO DRŽANJE SAVEZNIKA: Nedostatak dalekovidosti Francuske, Engleske i Rusije bili su ključni razlozi za slom srpske vojske u jesen 1915.

Ovi slepci ili ludaci misle da je ova mobilizacija upravljena protiv Turske. Tako, kad srpski ministar u Sofiji Čolak Antić interpeliše engleskog ministra zbog mobilizacije, ovaj mu odgovara: "Ali zar ne vidite da je ona upravljena protiv Turske? Bugari su s nama." Koliko su učinili zla saveznicima, a naročito Srbima razni Panafije, Trubeckoj... to se ne da zamisliti. Zar ovaj poslednji nije zapretio da će Srbija saveznica biti potpuno napuštena, ako preduzme ma šta bilo protiv Bugarske? Uistinu, vlada kralja Petra nije se nikad varala o pravim namerama Sofije i, u poslednjem trenutku, predložila je svojim saveznicima da spreči bugarski narod, zauzimajući prestonicu Bugarske. Zaslepljenost, apsolutni nedostatak dalekovidosti diplomata velikih savezničkih sila bili su razlog srpskog sloma u jesen 1915.

Grčka je zvanična saveznica Srbije. Savez je pre svega balkanski savez i srpska vlada nije tražila pomoć prilikom austrougarskog napadaja. Ona je pristala na grčku neutralnost, nadajući se da ova neutralnost bude prijateljska. Ali Grčka nije igrala iskrenu igru.

U TRENUTKU srpskog povlačenja u novembru 1914. princ Aleksandar je zatražio od svog saveznika, grčkog kralja, preko svoga ministra u Atini da mu pozajmi šest baterija brdskih topova, jedinih koje su se mogle upotrebiti u blatu kao što je tada bilo na putevima Srbije. Konstantin odgovara da, lično, on nema ništa protiv te pozajmice, ali da se šef njegovog generalštaba, Dusmani, tome protivi zbog bugarske pretnje. U proleće 1915. princ Aleksandar je ponovo tražio od Grka lokomotive i vagone koje su imali i nisu upotrebljavali.

Princ obećava da ih zameni novim lokomotivama i vagonima u roku od jednog meseca, pošto je Srbija učinila porudžbinu u Americi, koja je trebala da bude gotova u tom času. Ali Grci ponovo odbijaju, iako savršeno znaju da je stari materijal na jednoj pruzi Solun-Niš za snabdevanje Srbije i Rumunije bio apsolutno nedovoljan. Srećom je Venizelos bio u Atini, i on je uvek bio iskren prijatelj svoga srpskog suseda. Bez njega vrlo je verovatno da bi Konstantin i njegova germanofilska stranka učinili još nekoliko opasnijih podvala svojoj saveznici. Nekoliko meseci kasnije, kraljevska Grčka je otvoreno izdala svoje svečane obaveze prema Srbiji.

DRŽANjE Rumunije prema svome susedu takođe nije bilo iskreno. Malo vremena pre rata, Rumunija je imala teškoća sa Bugarskom. Desili su se dosta ozbiljni pogranični incidenti. Rumunija je tada pitala Srbiju da li bi ona eventualno pošla sa njom protiv Bugara. Na afirmativni odgovor, Rumunija izlaže stvar pobliže i Srbija ponovo odgovara afirmativno. U to dolazi austrougarski ultimatum i Beograd predviđa da Bugari neće propustiti ovu priliku za revanš.

Tada srpska vlada pita da li bi Rumunija intervenisala u slučaju da Bugarska napadne? Ali Bukurešt je odgovorio da jedan opšti evropski rat cepa Bukureški ugovor. Rumunija je, dakle, ostala neutralna, i za vreme svoje neutralnosti, ona je zaradila mnogo novca. Ipak, treba priznati da je držanje Rumunije, pre njenog ulaska u rat, bilo uvek prijateljsko za Srbiju.

PUBLIKA nije znala sve ovo što pričam, ali ono što je znala već je bilo dovoljno da izazove kod nje izvesnu nelagodnost. To je bio period kad su se Srbija i njeni saveznici najmanje razumevali. Pa ipak, imalo se poverenja u krajnji ishod borbe.

Dok međunarodna diplomatska situacija već zadaje dosta brige srpskim rodoljubima, njihovi poslanici koji zasedaju u Nišu još je više otežavaju. Poslanici, pošto su izglasali zakon prema kojemu izabranici ne moraju služiti u vojsci, preneli su Skupštinu u unutrašnjost i tu produžavaju svoje poslove i, takođe svoje stranačke svađe. Ove poslednje izazivaju ministarske krize i one daju žalostan utisak u situaciji u kojoj se nalazi zemlja. Da li je suviše tražiti od poslanika da pokažu primer narodne sloge u trenutku kad hiljade i hiljade njihovih sunarodnika žrtvuje svoj život za spas Otadžbine? U svakom slučaju, poslanici niške i krfske skupštine nisu dali ovaj primer.

I DOK se diplomati i političari uzrujavaju, život se u Kragujevcu produžava mirno očekujući događaje koji su imali da iz temelja preobraze srpsku otadžbinu i dadu jedan tako krvav demanti tobožnjoj razboritosti diplomata Antante. Polja su lepa. Radi se tu neumorno. Ali tu čovek vidi samo žene, starce i decu, gde vode snažne volove koji vuku velika kola puna mirisnog sena ili koji žanju zlatno žito. Ja šetam bez cilja po ovim poljima koja izgledaju mirna i, na jednom zavijutku puta, našao sam se pred vojničkim grobljem. Koliko krstova! Strašno je videti prostor ovog polja pokoja.

Čitam natpise na prostim krstačama, postrojenima kao vojnici na komandu "mirno". Ima ih koje nose datum 1913, ali velika većina je od 1914. i 1915. Ima pokojnika svih godina: 17 godina, 20 godina, 25, 35, 40, 50, 60 godina. Ima ih tu na hiljade. Većina grobova je bez ukrasa. Na najstarijima priroda je učinila da nikne obilno trava i poljsko cveće. Na nekima je usađena trobojna zastava. To su grobovi pokojnika čiji roditelji žive u Kragujevcu ili u okolini. Najzad, nekoliko krstača nose napomenu "nepoznat".

NA ULAZU u groblje, jedna koliba od slame na koju se uzverala loza od bundeve svojim dugim rukama, pretrpanima lepim lišćem i krupnim žutim cvetovima. Ovde žive čuvari groblja, dva-tri čiče iz trećeg poziva. Oni su postali filozofi, otkad su videli toliko žalosti!

Izlazeći iz groblja, naišao sam na jedan mali logor drugog poziva. To je bio čas večere i straže zauzimaju svoje mesto da čuvaju park, pun divnih volova sa dugačkim rogovima, i dve velike haubice koje čekaju novi posao. Vojnici, pre nego što zaspu pod svojim privremenim šatorima, izazivaju sećanje na svoj mali zavičaj pesmom, praćenom tamburicom koju oni sami prave.

Eto kakvo je bilo proleće 1915. u Kragujevcu. Zatišje posle velikih žalosti i atmosfera prepuna teških neodređenih pretnja, ali one ipak nisu uspele da malakše hrabrost onih od kojih je mnogima bilo suđeno da uskoro nađu smrt.

SUTRA: ZATIŠJE NA DUNAVSKOM FRONTU