BEČKI ĐACI PROTIV PARISKE ŠKOLE: Da li je uloga profesora Nika Miljanića skrajnuta i umanjena?

Taj prvi semestar na studijama medicine odvijao se u zgradi Zaraznog odeljenja vojne bolnice Prve armijske oblasti, koju je tadašnji ministar vojske i mornarice ustupio Anatomskom institutu na dve godine.

Iako mu je tog leta u Parizu profesor Vojislav Subotić, prodekan, uz poziv da u Beogradu osnuje anatomiju, ponudio da odmah bude izabran za vanrednog profesora i da za dve godine pređe na hirurgiju, to obećanje se izjalovilo. Naime, Miljanić je 13. avgusta izabran za honorarnog profesora, izlazeći tako u susret molbi profesora Milana Jovanovića Batuta i Vojislava Subotića, da se "ne preskače red". Odnosno, da Miljanić sačeka da se prvo imenuju starije kolege - Mihailo Petrović, Đorđe Nešić, Radenko Stanković, Milivoje Kostić i Dimitrije Antić.

NEĆE to biti jedini put da su dogovori sa Miljanićem i njegova očekivanja iznevereni, pa i sad, 100 godina od njegovog dolaska u Beograd za osnivača anatomije, na Medicinskom fakultetu, a posebno na anatomiji, među jednim brojem predavača vlada ubeđenje da je Miljanićeva uloga u pokretanju nastave medicine, skrajnuta i umanjena.

Početke nastave anatomije obeležio je veliki entuzijazam, kako dr Miljanića, tako i svih studenata. Profesor Niko se, u svojoj 28 godini, latio velikog posla. U Beograd je preneo francuski model nastave iz anatomije.

Izgleda, ipak, da takav model nije bio rado viđen, jer su većinom tadašnji lekari i nastavnici u Srbiji bili đaci austrougarskih i nemačkih medicinskih fakulteta, pa su i više voleli nemački model nastave. Koliko je Miljanić bio usmeren na Francusku pokazuje i činjenica da je insistirao da se i zgrada prvog instituta Medicinskog fakulteta u Beogradu, završena 1928. godina, i sada čitav vek kasnije jedna od najleših i za nastavu najfunkcionalnijih zgrada fakulteta, gradi po ugledu na zgradu Anatomskog instituta u Parizu.

DOLAZEĆI u Beograd da osnuje anatomiju Miljanić je iz Pariza doneo šest skeleta, i to su bila prva učila na anatomiji, uz medicinske ilustracije, nabavljene takođe na insistiranje dr Miljanića. Reč je o 36 crteža velikog formata površine 99,7 metara kvadratnih iz jedinstvene i vredne kolekcije, koja je decenijama propadala, sve doskoro, kada je nađen način da se počne sa restauracijom i konzervacijom ovih crteža.

Profesor Milan Milisavljević, upravnik Muzeja anatomije čoveka, u Institutu za anatomiju, koji nosi ime dr Nika Miljanića, pričao je za "Novosti" da je ova dragocena zbirka kod nas, sa kolekcijom mulaža, stigla 1920. godine, kad je osnivan Medicinski fakultet u Beogradu, jer u to vreme, kako se prepričavalo u stručnim krugovima, "niko više nije bio dovoljno lud" da je plati 220.000 franaka, za koje se tad moglo kupiti 25 kilograma zlata. Miljanić je bio toliko uporan da je doveo u pitanje i samo osnivanje Medicinskog fakulteta u Beogradu. Na njegov "ultimatum": ako ne bude zbirke, neće biti ni Fakulteta, tadašnja vlada je popustila i profesor je za kupovinu zbirke dobio ček od Ministarstva finansija.

U donjem desnom uglu svakog crteža tušem je upisan potpis N. Miljanić, a u donjem levom uglu karakterističan potpis autora H. Frantz, Paris 1920, o kojem se malo zna. Posetioci Muzeja anatomije čoveka, koji je otvoren samo tokom manifestacije "Noć muzeja", u jednoj od vitrina i sada mogu da vide doktorsku torbu profesora Miljanića, koju je koristio tokom Drugog svetskog rata kad je samoinicijativno organizovao bolnice u Crnoj Gori.

PROFESOR Miljanić je za Crnu Goru korenima bio vezan, jer njegova porodica potiče iz Banjana na severozapadu Crne Gore. Nikov otac Petar, posle završenog Pravnog fakulteta u Beogradu, upisao je medicinu u Moskvi, pa prekinuo studije da bi zbrinjavao ranjenike tokom srpsko-turskih ratova, i diplomirao 1881. godine, a tri godine kasnije postavljen je za načelnika saniteta Crne Gore, ubrzo i bolnice "Danilo Prvi" na Cetinju i dvorskog lekara. Sa Darinkom Kapetanović imao je dva sina Pavla i Nika. Preminuo je iznenada u 46 godini, pretpostavlja se od zapaljenja trbušne maramice.

Porodica se tri godine kasnije preselila u Švajcarsku. Niko, koji je rođen 2. oktobra 1892. godine, imao je tad osam godina. U gimnaziji je bio najbolji u klasi, pa mu je dozvoljeno da za jednu godinu završi dva razreda. Kada je 1910. maturirao u Ženevi, preselili su se u Pariz, gde je Pavle upisao Visoku tehničku školu, a Niko Medicinski fakultet, uz koji je pohađao predavanja iz anatomije i radio u prosekturi i bolnicama. Narednih godina Niko je bio tamo gde su rat i ranjenici - 1912. došao je u Crnu Goru, gde je sa majkom radio u bolnici "Danilo Prvi", a kasnije u previjalištu u Grudi. U proleće 1913. Miljanići su se vratili u Pariz, ali nakratko, da bi čim je izbio rat sa Bugarskom opet došli u Beograd, gde je Niko radio u Vojnoj bolnici. Ratne 1914. Niko je prvo zbrinjavao ranjene u Parizu, da bi u jesen cela porodica Miljanić stigla, prvo u Niš, pa u Skoplje. Posle povlačenja vojske iz Srbije odlaze uglavnom peške na Cetinje. Kralj Nikola naredio je Darinki da se sa sinovima vrati u Pariz, "kako bi mogli završiti studije, jer će tako biti od veće koristi domovini".

Niko je 1917. položio sve ispite, a radio je kao asistent.Doktorat će, iako spremljen, predati tek dve godine kasnije, da ne bi izgubio pravo da radi kao asistent, koje je pripadalo samo apsolventima, ne i diplomcima. Kad je napokon predao doktorat, na naslovnoj strani rada, inače ocenjenog srebrnom medaljom, Niko je napisao: "Uspomeni mog oca Petra Miljanića, hirurga Cetinjske bolnice i šefa zdravstvene službe Crne Gore. Trudiću se da živim njegovim životom, punim rada, dobrote i odanosti, ljubavi prema svojima, svojoj zemlji i nauci."

Radmilu-Cicu Nikolić, kojom će se oženiti 1921. godine, Niko je upoznao u Parizu, gde je preminuo njen otac akademik Andra Nikolić, bivši predsednik Narodne skupštine Kraljevine Srbije, u čijem lečenju je učestvovao i dr Miljanić. U braku su dobili tri sina: Dušana, Miloša i Petra.

SUTRA: Prosvetitelj srpske medicine