OSPORAVANJA NOVE USTANOVE: Stjepan Radić hteo da zatvori Medicinski fakultet u Beogradu

Neizvesnost je trajala do juna. Tokom boravka u Parizu, na kongresu hirurga, prodekan prof. Vojislav J. Subotić, sreo je Nika Miljanića, specijalizanta hirurgije, koji je već nekoliko godina radio na Institutu za Anatomiju u Parizu. Doktor Subotić pozvao ga je da dođe u Beograd i osnuje Anatomski institut. Miljanić je to prihvatio i već 13. avgusta ga je Savet fakulteta izabrao za honorarnog profesora deskriptivne i topografske anatomije.

To je bio početak formiranja nastavnog kadra, a predavači su se morali pozajmljivati i sa drugih fakulteta. Tako su za nastavu iz biologije, hemije i fizike, po odluci Kolegijuma, postavljeni profesori Filozofskog fakulteta: Živojin Đorđević, Sima Lozanić i Đorđe Stanojević. U oktobru je za redovnog profesora fiziologije izabran dr Rihard Burijan. On je bio profesor fiziologije na Medicinskom fakultetu u Lajpcigu. Za honorarnog profesora histologije i embriologije Kolegijum je izabrao dr Aleksandra Đ. Kostića.

PRVO predavanje, u zgradi Rektorata, u Kapetan Mišinom zdanju održao je posle uvodne reči dekana, dr Niko Miljanić 9. decembra 1920. i taj datum se od 1970. slavi kao dan Medicinskog fakulteta. Važan datum u istoriji ovog Fakulteta je i 6. februar 1920. godine, kada je održana prva sednica kolegijuma, pa je i on jedno vreme uziman kao dan početka rada fakulteta.

Uz mnogo dovijanja i improvizacija držane su prve lekcije iz medicine. Časovi anatomije, teorijski, odvijali su se u svečanoj sali stare zgrade Univerziteta, a praktična nastava na Zaraznom odeljenju Vojne bolnice Prve armijske oblasti u Beogradu, i kada su za Institut obezbeđeni leševi na kojima su studenti učili anatomiju.

Praktično, dok je Fakultet još bio u povoju, tražio nastavni kadar i učila, njegovo postojanje stavljeno je "pod lupu", i pokrenute su inicijative da se on - ukine. I to nepunu godinu od početka nastave. Osporavala se uopšte i sama potreba za takvim fakultetom u Beogradu, kad već postoji Medicinski u Zagrebu, koji je proglašavan "dovoljnim" za potrebe Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Kritikovani su uslovi za rad Fakulteta u Beogradu... To pitanje je postajalo sve glasnije, pa je Skupština Kraljevine 1921. godine oformila komisiju da ispita rad Fakulteta.

SA TIM zadatkom članovi komisije iznenada su se pojavili u jedinom Institutu - anatomskom. Ono što su tamo zatekli odredilo je dalju sudbinu Fakulteta:

- Preko 200 mladih ljudi radili su kao pčele, puni oduševljenja za svoj budići poziv... Institut je učinio tako povoljan utisak na komisiju, da je njen izveštaj ispao najpovoljniji za naš mladi fakultet - zabeleženo je na stranicama istorije ove visokoškolske ustanove.

U to vreme na Medicinskom fakultetu bilo je 22 obavezna i 12 neobaveznih predmeta. Ispiti su bili javni, i polagali su se pred komisijom, a ocene su bile od jedan do 10.

Taman kad se činilo da su svi drugi razlozi pali u vodu, isplivali su problemi sa finansijama kao novi povod za zatvaranje novoosnovanog fakulteta. Naime, tadašnji ministar prosvete Stjepan Radić zatražio je 1925. da se, iz finansijskih razloga, zatvore neki fakulteti, među njima i Medicinski. Javnost je time bila ogorčena, a posebno Srpsko lekarsko društvo, koje je u protestnoj izjavi navelo i sledeće:

- Gospodin ministar prosvete ne sme zaboraviti da su kulturne tekovine srpskog naroda neprikosnovena svojina Srba, do koje se došlo ne samo teškim materijalnim žrtvama u borbama za oslobođenje svih srpskih zemalja, u kojima je položilo živote 50 odsto srpskih lekara, te da će te kulturne tekovine braniti ne samo srpski lekari, nego i sav srpski narod.

I FAKULTET je preživeo i nastavio da se razvija. U aprilu 1926. godine promovisani su prvi doktori medicine. Završene su zgrade Anatomskog, Patološkog instituta, prve i druge Interne klinike.

Započete su i druge zgrade instituta i klinika, ali svet je zahvatila ekonomska kriza, koja nije mimoišla ni Jugoslaviju. I opet su se nad katedre medicine nadvila zloslutna razmišljanja o zatvaranju, do čega srećom nije došlo.

Ipak, tokom Drugog svetskog rata, nastava je - prekinuta. I Fakultet je, kao i cela zemlja, razoren. Nestala su učila za nastavu. Zgrada klinike Opšte državne bolnice je potpuno uništena. Najteža oštećenja pretrpeo je jedan od najlepših objekata - Institut za histologiju i fiziologiju. On je bio gotovo do temelja srušen. Posle rata je obnovljen, ali je u monografijama medicine zabeleženo da prvobitni izgled ove zgrade nije u potpunosti vraćen.

Posle rata zgrada ginekološko-akušerske klinike u izgradnji, u Ulici doktora Subotića broj 10, postala je Upravna zgrada Medicinskog fakulteta. Tu je i sada dekanat Fakulteta.

NOVINAR Drugog programa Radio Beograda Miloš Jeftić zabeležio je svedočenja mnogih profesora Medicinskog fakulteta, o njihovim studentskim danima. Jedan od njih, profesor dr Mileta Magarašević, koji je upisao studije 1924, sa petom generacijom studenata, svedočio je:

- Teškoća nam je bila u tome što nije bilo udžbenika, nego je Udruženje studenata izdavalo skripta na osnovu beležaka, koje su pojedini studenti na predavanjima hvatali i umnožavali. Oni koji su znali strane jezike, mogli su naručivati knjige iz inostranstva, i pored skripta, učiti iz njih. Uvidevši taj nedostatak... pomogao sam izdavanje prvog dela udžbenika histologije od prof. Kostića.

Magarašević je tako sredio i predavanja profesora farmakologije Arnolda Hostea, uz koje je uz svaki lek dao i recepturu, indikacije i kontraindikacije. Sam je svedočio da su to bila dotad najlepša skripta na fakultetu - umnožena na šapirografu, plavim slovima i povezana u zelene platnene korice. Ali kada je profesor video skriptu, naredio je da se poništi čitavo izdanje. Posle reakcije studenata profesor je, ipak, malo spustio loptu i tražio da Magarašević napravi štambilj sa ispisom da je skripta urađena bez njegove saglasnosti.

SUTRA: BEČKI ĐACI PROTIV PARISKE ŠKOLE