SRBI SE DELE I OKO ZDRAVLJA: Podižimo najpre bolnice, za Medicinski fakultet ima vremena

I, svega 54 civilna i 10 vojnih lekara. Okruživale su ga opštine u kojima su se širile velike boginje, u gradu su difterija i šarlah harale među decom, a tuberkuloza je bila označavana i kao beogradska bolest.

Ovakvu sliku Beograda zabeležili su hroničari u vreme kada je dr Milan Jovanović Batut zdušno zagovarao ideju o osnivanju Medicinskog fakulteta, upozoravajući da "Srbija u tome pravcu ne bi smela zaostajati".

I pored svega, lekari su i dalje bili podeljeni, a već pripremljen predlog o osnivanju Medicinskog fakulteta, iako je Zakon o univerzitetu sadržao izričite odredbe da se u okviru podizanja Velike škole na stepen Univerziteta, što se dogodilo 1905. godine, osnuje pet fakulteta - među njima i Medicinski. Pri tome je bilo određeno postavljanje naročitog odbora sa zadatkom da se stara "oko svih potrebnih poslova za Medicinski fakultet.

Da li je to bilo vreme demonstracije moći onih koji su i dalje mislili da je za Srbiju bolje da svoje sinove za doktore školuju u inostranstvu, i otvorenog osporavanja ideja dr Milana Jovanovića Batuta? Ili, samo, prevaga razboritosti da je za tu i takvu Srbiju, osnivanje Medicinskog fakulteta, preuranjen san? Možda vreme jeste najbolji sudija, ali ko je od nas njegov izaslanik?

BATUTOVU ideju podržao je krajem 1898. godine dr Ivan Lazarević, koji se i ranije u javnim istupima zalagao za Medicinski fakultet, s tim što je sada izneo i dodatnu argumentaciju - "da već imamo određeni broj specijalista koji bi mogli biti nastavnici, a ukoliko nedostaje možemo ih sa strane dobiti, naći će se od Srba i Slovenaca docenti, koji bi kod nas došli".

Koliko su takve ideje u to vreme zapravo bile neprihvaćene, jasno se vidi i po tome da su "javna vrata" za njih uglavnom bila zatvorena, a prostor je ustupan onima koji su bili protiv. Tako časopis "Srpski arhiv za celokupno lekarstvo", čije uredništvo otvoreno ustaje protiv Jovanovićevih stavova, pa u časopisu neće biti mesta ne za objavu Batutove studije na 124 strane, nego ni za njen prikaz, u prve dve sveske 1900. godine ustupa prostor sanitetskom kapetanu prve klase doktoru, Mihajlu Petroviću, načelniku hirurškog odeljenja Moravske stalne vojne bolnice u Nišu. Doktor Petrović prebacuje Batutu da je "teško uvredio srpske lekare" i izjavljuje da su "mnogi srpski lekari na juriš osvajali lekarske diplome i potom sve pozaboravljali".

NI DOKTOR Đoka Nikolić, član glavnog Sanitetskog saveta, nije mogao svoj članak da objavi u časopisu "Srpski arhiv". Objavio ga je u časopisu "Zvezda", koji je uređivao književnik Janko Veselinović, pod istim naslovom kojim je Batut naslovio svoje delo: "Medicinski fakultet srpskog univerziteta".

U tom tekstu Nikolić odgovara doktoru Petroviću, "prebacujući mu za pogrešku koju je svojim napisom učinio i štetu koju je time naneo". Čini se da i u toj atmosferi osporavanja, i otvorenog suprotstavljanja svakoj ideji o otvaranju Medicinskog fakulteta u Beogradu, doktor Nikolić mnogo šire sagledava situaciju nego što su međusobna "prepucavanja".

- Pitanje o Medicinskom fakultetu za nas je suviše ozbiljno i sudbonosno, a da bi nas pri njegovom rešavanju smeli (ma i jedan časak) zavoditi osećaji sujete i interesi lične prirode - insistirao je Nikolić.

OPET su pobedili protivnici ideje o Medicinskom fakultetu u Beogradu, otpao je već pripremljen predlog o njegovom osnivanju i sve je ostalo po starom.

To, da blago kažemo ukrštanje mišljenja "za" i "protiv" osnivanja Medicinskog fakulteta, bilo je, izgleda, mnogo slojevitije nego što je ostalo zabeleženo na zvaničnim stranicama istorije medicine. Akademik dr Radoje Čolović, aktuelni predsednik Srpskog lekarskog društva, kasnije će u autorskom radu zabeležiti mnogo više detalja.

Iščitavanjem tih redova stiče se utisak da odgovor sanitetskog kapetana Petrovića na već pomenutu Batutovu studiju izdatu 25. oktobra 1899. godine, nije jednoznačno - NE osnivanju ovakve ustanove.

Batut je bio ubeđen da za takav fakultet postoje sve pogodnosti za dostojan opstanak i prirodni napredak, da bi nas ta važna kulturna ustanova stala srazmerno neznatnih žrtava, i "da je naša rodoljubiva dužnost da pristupimo tom važnom poslu, da Medicinski fakultet što pre proradi i podmiri bitne i neodoljive potrebe našeg naroda i države". Zaključio je da osnivanje medicinskog fakulteta predstavlja nasušnu potrebu srpskog naroda.

AKADEMIK Čolović, međutim, primećuje da je kod većine lekara u to vreme vladalo uverenje da još nije vreme za osnivanje Medicinskog fakulteta. To je 1900. godine dr Petrović, načelnik hirurškog odeljenja Moravske stalne vojne bolnice u Nišu, u članku koji je objavio "Srpski arhiv za celokupno lekarstvo", naslovljenom "Je li Medicinski fakultet u Srbiji najakutnija sanitetska potreba", i otvoreno rekao. On je izneo ubeđenje da je bolje zidati bolnice po Srbiji, kojih nije bilo ili su bile u jadnom stanju i slabo opremljene, kao i da su za osnivanje fakulteta neophodne ozbiljne pripreme, a da bi osnivanje fakulteta trebalo da bude kruna sveukupnog napretka.

- Iz ovog članka provejava bojazan da bi se sva postojeća sredstva Sanitetskog fonda utrošila za osnivanje Medicinskog fakulteta, a da bi za najveći broj stanovnika Srbije nebo bilo visoko, a klinike daleko - piše akademik Čolović.

Doktor Petrović je, međutim, verovao da su prioriteti Srbije drugačiji, a da za fakultet ima vremena:

- Podižimo najpre bolnice, ostavimo, bar zasada (1899) fakultet, a kad se odista ukaže i potreba, pripravljajući međutim teren za tu lepu ustanovu, tako, da u svako doba možemo jednim potezom pera sa nadležnog mesta otvoriti upis đaka na naš srpski fakultet. Narod će naš imati veće koristi od toga da dobije najpre nekoliko uređenih i dobrih bolnica, gde će se lečiti i izlečiti, no što bi mu pružilo to zadovoljstvo da zna da se u Beogradu otvorio Medicinski fakultet - govorio je Petrović.

SUTRA: Dilema između topova i zdravlja