PAŠIĆ BRANI SLOBODU PISANE REČI: Štampa vredi samo kada su urednici svesni svoje odgovornosti

Pašićevu veliku tolerantnost prema štampi posle prevrata od 29. maja 1903. godine, posebno prema listovima koji su se izrazito "neprijateljski postavljali prema novom stanju (pre svega listovi "Opozicija" i "Narodni list") neki austrijski pisci protumačili su kao - "čistu taktiku". On se prema tim opozicionim listovima nije, navodno, odnosio blagonaklono samo zato što je u principu bio protiv represivnih mera prema štampi, već zbog toga što se to uklapalo u njegovu politiku prema kruni i zaverenicima...

Ova tvrdnja uglavnom nije tačna. Organ Radikalne stranke, "Samouprava", ustajala je i te kako protiv "Opozicije", na primer, prebacujući joj da "tera politiku ordinarnog ciganskog inata i začikivanja", da njeno držanje "ne odgovara držanju jednog iole politički poštenog javnog organa, kojemu bi bio cilj da doprinese raščišćavanju odnosa u zemlji". ("Samouprava", broj 293, 1904. godine)

STAV prema štampi posle prevrata, Pašić je najjasnije obrazložio u "Samoupravi" od 29. oktobra 1903. godine, u članku "Naša štampa i naša spoljna politika". U tom članku on je rekao, da štampa u unutrašnjoj politici nema nikakvih razloga da bude ograničena, da samu sebe ograničava iz bilo kakvih patriotskih razloga, ali kad je u pitanju spoljna politika - ona mora, ukoliko smatra da je spoljna politika Vlade ispravna, da svojim pisanjem olakša posao Vladi, a nikako da joj otežava.

Od radikalskih prvaka, Stojan Protić je, u izvesnim momentima, možda najviše naginjao "sasecanju krila štampi". Međutim, on nije bio ni prvi ni poslednji koji se angažovao na reformi zakonodavstva o štampi. Radili su to i drugi, pre njega. Od 1881. godine, u kojoj se pojavila tada toliko slobodoumna "Samouprava", skoro da nije bilo Vlade koja nije dirala u Zakon o štampi. Svaka Vlada imala je da ponešto o njemu doda ili oduzme. "Od Milutina Garašanina pa do Vladana Đorđevića, od Vladana Đorđevića pa do Stojana Protića", pisao je "Dnevni list" u broju od 29. oktobra 1911. godine, "svi ministri koji su se izređali na čelu Policije pokazivali su ambiciju da štampu oslobode, uljude, podignu, pročiste. I svi su oni padali s vlasti ne krenuvši stanje stvari nabolje. Milutin Garašanin je morao konstatovati da se štampa u Srbiji prostituisala, Vladan Đorđević je pronašao kauciju, ukidanje listova, kinjenje opozicionih urednika da srpsko novinarstvo izvuče iz blata. Stojan Protić nariče kroz 'Samoupravu' kako se javna reč srozala i preti drakonskim kaznama..."

ZBOG žestokih napada pojedinih listova na njega, Milovan Milovanović, predsednik Vlade, se 1911. godine izjasnio za uvođenje strožih propisa u štampi. On je zapravo bio taj, a ne Stojan Protić, koji je pokrenuo pitanje promene tadašnjeg Zakona o štampi...

Protiv strožih propisa u štampi, i promene postojećeg Zakona, bio je profesor Univerziteta u Beogradu, Dragoljub Draža Pavlović, dugogodišnji saradnik "Samouprave". Nesaglasan sa načinom pisanja većine listova, inače, i same "Samouprave", odsudno protivan upotrebi "rečnika uličnog, mangupskog, upravo kazamatskog", on nikako nije bio za to, da se štampa sputava strogim zakonskim propisima. Bio je za to - da celo društvo poradi na "uljuđivanju štampe". Takav stav o štampi zauzeo je neprednjački "Nedeljni pregled" - još 1909. godine. On je pisao, da "sloboda iskazivanja misli i nije u zakonu o štampi, već u uzajamnoj toleranciji novina i novinara, u poštovanju tuđih ideja, u njihovom uljudnom kompatiranju. A te, glavne, slobode kod nas nema, a ko zna da li će je ikada i biti..."

PROTIV "kontrole" štampe putem oštrih zakonskih propisa izjasnio se i ministar pravde dr Dragoljub Aranđelović. Za projekt novog zakona o štampi, koji je 1911. pripremao Stojan Protić, on je rekao, da predstavlja "najveću sramotu Radikalne stranke i najveći prestup prema bitnim interesima naroda i države".

Najpoznatiji srpski novinar toga doba, Krsta Cicvarić (u "Novom vremenu", broj od 13. novembra 1911), izjednačio je predlog novog zakona o štampi sa zločinom, a podnosioca predloga, Stojana Protića - sa zločincem. "Kad slobodne štampe ne bude više bilo", pisao je Cicvarić, "državni će razbojnici dobiti maha i kuraži za mnogo krupnije i drskije avanture nego što su bile one u prošlosti... Ni omladina, ni građanstvo, ni vojska ne smeju ostati ravnodušni prema ukidanju slobodne štampe, za koju je vezana sudbina demokratije i sudbina otadžbine".

Cicvarić je Stojana Protića nazvao "najvećim nezahvalnikom na svetu", jer sve što je stekao (kuću, položaj) do svega toga došao je preko štampe, budući da je svoju političku karijeru počeo kao novinar, i godinama "živeo od slobodne štampe". Umesto da "slobodu štampe štiti, on joj se odužuje - ciganski. On je naoštrio jedan veliki nož da slobodnu štampu zakolje! Nevaljali sine slobodne štampe, zar si tako brzo zaboravio njena dobročinstva?.."

BRANEĆI predlog novog zakona o štampi, Stojan Protić je osobitu pažnju posvetio "Radničkim novinama", tvrdeći da "gospoda oko ovog lista i ne znaju šta je slobodna štampa". On se pozivao i na Robespjera - "Naučimo se od tirana ceniti slobodnu štampu". Ali osnovno u njegovom stavu bilo je, da "samo ona štampa nešto vredi, čiji su nosioci svesni svoje odgovornosti".

"Radničke novine", i skoro sve druge listove, najviše je iritirao član projekta zakona koji se ticao klevete, a u kojem je rečeno - "da kleveta postoji i onda, kad se istinit fakt predstavi i tumači tako, da otuda potiče šteta ili se time škodi ugledu lica na koje se fakt odnosi". Socijaldemokratske novine su pisale, da "normalna pamet i zdrav moral stoje zapanjeni pred ovim izuzetkom gospodina Stojana Protića. Koje je to rđavo delo koje kad se iznese na javnost neće naneti štete ugledu i interesima krivca... pa to znači pretvoriti štampu u kompaniju za uzajamnu reklamu, u jednu ogromnu fabriku jeftinih oda i panegirika, u organizaciju za obmanjivanje naroda..."

SUTRA: SKANDALIZAM U SRPSKOJ ŠTAMPI