DUHOVNI OTAC MLADIH VLADIKA: Ove reči je patrijarh Irinej uputio u Pećkoj patrijaršiji 2011.

Srpske svetinje na ovom prostoru postoje u kontinuitetu osam stoleća, ali smo nažalost prinuđeni da ih branimo i dokazujemo naše istorijsko i civilizacijsko pravo. Srbi i Srpska crkva poštuju svakog čoveka i svaku naciju pa zato očekujemo i da Albanci kao većinski narod, poštuju srpske svetinje na Kosovu i Metohiji. Naše manastire, hramove, kuće i groblja, mirnim putem, moramo sačuvati po svaku cenu.

Ove blage, ali čvrste i duboko utemeljene reči, vernicima je sa drevnog prestola u manastiru Pećka patrijaršija uputio patrijarh Irinej 4. septembra 2011. godine. U drevnoj lavri i prestonici Srpske crkve Njegova svetost predvodio je čin ustoličenja novog vikarnog episkopa lipljanskog Jovana (Ćulibrka).

- U poslednjih 800 godina, u Pećkoj patrijaršiji bilo je sedište srpskih patrijaraha. Vladika Jovan današnjim rukopoloženjem preuzima dužnost čuvara sedišta srpskih crkvenih poglavara i zato je njegova odgovornost velika - naglasio je tada patrijarh Irinej.

ISTAKAO je tom prilikom i da su silom okolnosti, Pećka patrijaršija, Visoki Dečani, Gračanica, Budisavci bez naroda, ali i da će uz pomoć Boga, povratkom crkve i njenim jačanjem početi i povratak Srba u svoja sela i gradove.

Ustoličenje lipljanskog vladike označilo je ne samo veću brigu Srpske crkve za verni narod na Kosovu i Metohiji - što je u mesecima koji su nastupili vladika Jovan svojim trudom i agilnošću i potvrdio - ali i nastupanje nove generacije srpskih vladika. Danas je gotovo zaboravljeno da je tokom Irinejeve decenije na čelu SPC ustoličeno čak 15 novoizabranih episkopa. Većina njih su svestrane ličnosti, učeni teolozi, iskreni i istinski molitvenici, koji su uneli sasvim novu dinamiku u duhovni život u eparhijama koje su im dodeljene.

Plodonosna serija episkopskih hirotonija počela je u Kruševcu, gde je 30. jula 2011. ustoličen novi vladika kruševački David (Perović). Njega je u tron drevne episkopije uveo patrijarh Irinej, na čiju je inicijativu iz niške eparhije, Kruševac sa okolinom izdvojen kao posebna administrativna crkvena jedinica.

ARONDACIJA Niške eparhije ozvaničena je na jesenjoj sednici Svetog arhijerejskog sabora 2010. godine, tek drugom zasedanju kome je Irinej predsedavao kao patrijarh srpski. Za Kruševac i okolinu, bio je izuzetno vezan, a tokom tri i po decenije koliko je bio niški episkop, često je i rado dolazio u Lazarev grad. S vremenom se srodio sa tamošnjim narodom, gde je bio omiljeni i uvek toplo dočekan vladika.

- Danas je ovde sve u znaku novoga: novi episkop, nova eparhija, pa i novi patrijarh, koji je danas sa braćom sveštenicima i arhijerejima uzdigao na episkopski tron oca Davida, na uzvišenu službu i misiju. Neka sve bude na slavu Božiju, na radost naroda, a na dobro i korist naše svete crkve! - rekao je patrijarh Irinej u Kruševcu, uvodeći u tron novog vladiku.

Irinej nije propustio i da se osvrne na omiljeni deo svoje nekadašnje eparhije:

- Ovde je srce Srbije. Kruševac je sedište nove eparhije kao sveti grad. To je najblagosloveniji deo srpske države i srpskoga naroda. Ocu Davidu je palo u uzvišeni udeo da brine o narodu koji mu crkva poverava kao najvećoj vrednosti ovoga sveta. Oblast ove eparhije je moralno najzdraviji deo našeg naroda. Ovde je vera sačuvana. Samo za vreme u kojem sam ja vršio svetu dužnost episkopa niškog, ovde je podignuto više od 40 crkava i isto toliko obnovljeno.

PROSTORU eparhije na čijem čelu je proveo 35 godina patrijarh Irinej će se leta 2011. godine često vraćati. U Sabornom hramu u Nišu već 7. avgusta načalstvovaće liturgijom i obredom ustoličenja novog niškog episkopa, dotadašnjeg vikarnog vladike dioklijskog Jovana (Purića). Svaki susret sa Nišom i Nišlijama, patrijarhu je donosio neopisivu radost i zadovoljstvo.

Izbor i hirotonija patrijarhovog niškog naslednika, međutim, bio je tek početak. U mesecima i godinama koje će uslediti izabrani su i ustoličeni vikarni episkopi remezijanski Andrej (Ćilerdžić), toplički Arsenije (Glavčić), dioklijski Kirilo (Boljević), jegarski Jeronim (Močević), timočki Ilarion (Golubović)...

Simbole vladičanske časti i vlasti patrijarh je 2018. uručio episkopima zahumsko-hercegovačkom Dimitriju, mohačkom Isihiju, dioklijskom Metodiju, osečkopoljskom i daljskom Heruvimu i remezijanskom Stefanu. Ovi arhijereji poslednji su koji su episkopsko dostojanstvo primili vođeni rukom patrijarha Irineja, te se zato svi, bez obzira na različite životne puteve, smatraju duhovnim čedima pokojnog patrijarha.

IRINEJ je često, nepravedno i nezasluženo, u delu domaće javnosti doživljavan kao konzervativan i krut crkveni poglavar. Istina je, međutim, sasvim drugačija. Nju, između ostalog, potkrepljuje i veliki broj izuzetno mladih vladika koje je poslednjih godina hirotonisao u upražnjene eparhije.

- Upravo suprotno od uvreženog stava, patrijarh je voleo da daje šansu mladim ljudima - prisećaju se njegovi saradnici. - Mladim tek ustoličenim vladikama poklanjao je poverenje i veru da će narednih decenija zajedno sa iskusnijom sabraćom dobro voditi poverene im eparhije. Šefovi kabineta Njegove svetosti svi bez izuzetka bili su izuzetno mladi ljudi.

Odgovarala mu je njihova brzina, snalažljivost i procene situacija. U tome je bio dosledan do poslednjeg dana.

Plodovi ovakvog opredeljenja patrijarha Irineja i članova Sabora, primera radi, posebne plodove daju u Hrvatskoj. Tokom prošle decenije na tri najznačajnija vladičanska središta došli su mlađi i energični ljudi - za mitropolita zagrebačko-ljubljanskog izabran je vladika Porfirije (Perić), episkopa slavonskog Jovan (Ćulibrk), a dalmatinskog Nikodim (Kosović). Ovi arhijereji svojim otvorenim i jevanđeljskim pristupom kako prema Srbima, tako i prema pripadnicima ostalih vera, ojačali su i povezali crkvene redove u Hrvatskoj. Ceremonije njihovog ustoličenja, koje je bez izuzetka, predvodio patrijarh Irinej, bile su prvorazredni događaji u Hrvatskoj.

Sutra: Centar Hrišćanstva u Nišu