ODLAZAK IZ ČAMOTINJE I NEMIRA: Mitropolit je bio veliki teolog, a iznad svega, čovek utemeljen u ljubavi
POMEŠALA su se osećanja na oproštaju obnovitelju duše Crne Gore - mitropolitu Amfilohiju. Kada su zazvonila zvona sa Sabornog hrama Hristovog Vaskrsenja, njegovom večnom konačištu, nepregledna masa sveta se zatalasala. Iz dubine, pomaljala se povorka i provlačila između ljudi, koji su, kao klasje pod vetrom, padali na kolena.
Matija Bećković i Amfilohije na srpskom vojničkom groblju u Parizu / Foto Glas Holmije
Ispred povorke lagano su koračale mlade monahinje, potom je "izronio" dečak sa krstom na kome je ispisano: Amfilohije Radović. Datum rođenja i godina smrti. Hiljade ljudi, prethodno su, sa Cetinja ispratile, a u Podgorici dočekale kovčeg sa upokojenim mitropolitom. Krst su pratila dečica sa cvećem, ponovo monaštvo i sveštenstvo u svečanim odorama. Kovčeg sa mitropolitom je bio otkriven, i svi koji su bili u blizini mogli su da ga vide, a najbliži polagali su cvetove na odar...
Vest o blaženom usnuću visokopreosvećenog mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija potresla je ne samo Srpsku pravoslavnu crkvu, srpski rod, rodne Bare Radovića u Donjoj Morači, nego i celu pravoslavnu vaseljenu. Vladika Amfilohije sabirao je oko sebe univerzitetske profesore - filozofe, sociologe, lingviste, likovne umetnike...
- NAŠ veliki mitropolit otišao je iz ovog našeg društva, iz ove naše čamotinje, iz ovog našeg nemira, drhtanja, iz te velike drame koju je nosio poslednjih trideset godina na svojim plećima. Otišao je tamo gde će sve biti kako to on zaslužuje - u carstvu nebeskom, kaže profesor dr Drago Perović, sa Filozofskog fakulteta u Nikšiću. - Sve ono što je radio za nas tek ćemo da vidimo koliko je bilo, jer po onoj staroj - "tek kad nekog izgubismo saznasmo koga smo imali". Veliki teolog, veliki naučnik, a iznad svega veliki čovek predodređen i utemeljen u bogoslovlju, ljubavi prema Gospodu, ali je predodređen i našom teškom istorijom, našom oštrom geografijom, našom epikom, jedini koji je istinski mogao da razume dušu ovog prostora i da ga oplemeni, uzdigne iznad te puke površnosti i prirodnosti, da mu da jedan božanski prizvuk i sjaj da nas sve obasja svojim besedama i svojim likom.
DUHOVNO UZDIGNUĆE CRNE GORE
- Mitropolita smo voleli svi. Poštovali smo ga. Sećamo ga se kao mudrog čoveka, razboritog, hrabrog, neustrašivog, čoveka koji je pun znanja, pun iskustva, ali pre svega oblagodaćenog koji je molitvenim, isposničkim životom sebe jednostavno prosvetio i prosvetlio, a svojom ličnošću i sav narod srpski širom naše pravoslavne crkve, ne samo ovde u Crnoj Gori nego i svuda - kazao je episkop niški Arsenije. -Mogli bismo slobodno da ga zovemo ravnoapostolnim jer je zaista duhovno podigao i vaskrsao Crnu Goru. Znam iz priče starijih arhijereja kakva je bila situacija u Crnoj Gori pre nego što je mitropolit došao. Ali ovo sada je zaista nešto veličanstveno.
Mnogo je sabesednika imao blaženopočivški cetinjski arhiepiskop. Jedan od njih je bio pesnik hadži Bogoljub Velimirović iz Podgorice.
- NISAM se nadao da ćemo se tako brzo rastati, ali kao da sam slutio, napisao sam posvetu u stihu: Tropar vjeroobnovitelju vladici Amfilohiju. On je, zaista, obnovio i dušu i crkvu našu. I hram u kome je, znam, želeo da počiva, u neku ruku je njegova zadužbina. Kad se samo setim kako ga je lepo narod u ovom neimarstvu sledio. I u mnogim manastirima u kojima su odavno pogašena svetla, upalio je ognjište vere. Obnovio i svetinje i nas - kaže Velimirović.
Naš sagovornik priseća se jednog davnašnjeg praznovanja Bogojavljanja gde se na sastavcima Morače u Podgorici plivalo za Časni krst. Ne zaboravlja pesnik prvi, direktni, susret sa mitropolitom.
- Pitao me kako se zovem i kada sam rekao, samo je dodao: "Bogoljube, mesto ti je ovde...", i čvrsto me zagrlio. Kasnije, kada bismo se sretali u drugim situacijama, nikada se nismo rukovali. Zagrljaj je bio znak naše bliskosti. Pamtim jedno pesničko veče u kripti Sabornog hrama koje je vladika Amfilohije završio čitajuću moju pesmu "Kriptoslavlje". Bio je veliki čovek i teolog, duhovnik, pesnik. Lepo je neko rekao da je Crna Gora dobila svoja Sveta tri jerarha - Svetog Petra Cetinjskog, Petra Drugog Petrovića Njegoša i mitropolita Amfilohija, koja su se upokojili u tri dana.
NEKOLIKO gradova u Crnoj Gori upokojenje mitropolita Amfilohija obeležilo je Danom žalosti. Tivat, gradić u Boki, tugovao je za visokopreosvećenim vladikom. Gradonačelnik Željko Komnenović kaže da Bokelji mnogo duguju mitropolitu u duhovnom, ali i svetovnom smislu.
- Prilikom svog rukopoloženja pre tri decenije govorio je o slobodi. I, evo, u tom smislu završio je ovozemaljski put vodeći svoj narod do slobode. Nekako Bokelji su najbolje shvatali tu njegovu poruku kroz litije, ali i pre, kroz njegove misli, posete Miholjskoj prevlaci, i raznim prilikama u Tivtu i u Boki. Ostaje da njegove poruke obeležavaju živote naše, i generacija koje će uslediti posle nas - kaže Komnenović.
Tek kada je napunio 21 godinu Miloica Đukanović, prvi put je sreo i upoznao mitropolita Amfilohija. Bilo je to 2001. Godinu ranije počeo je da uči o svojoj veri pravoslavnoj.
- I TAKO mlad, katihumen - neko ko se uči veri, Božjom milošću na Svetosavskoj akademiji upoznajem mitropolita, tu duhovnu gromadu Hristove crkve. Prišao sam mu i predstavio sam se imenom i prezimenom i rekao da ja kao Čevljanin iz Lastve Čevske nemam druge Crkve osim Srpske. Rekao mi je da su ljudi iz Lastve Čevske ostali pravi i čisti kao sveća. Sa njim je bio mitropolit Pitirin, vikar patrijarha ruskog Aleksija, i nakon toga sam ga pitao da li može da se fotografišemo, na što je, naravno pristao.
Nakon toga blagoslovio me više puta, ponavljajući "Bog te blagoslovio i svako ti dobro dao!" Crkvenjak i moj sadašnji kum Vladimir Vlado Krušić mi se obratio rečima: "Kako te blagosiljao blago tebi!" Naredne godine dobio sam od mitropolita vaskršnju Poslanicu pečatiranu njegovim pečatom i potpisanu njegovom rukom, nakon toga čestitka za Božić, pa za sledeći Božić ja šaljem i čestitam i rođendan, a on mi šalje ikonu Majke Božje Mlekopitatelnice na kojoj piše: "Dragi Miloica Vaistinu se Rodi!" - kazuje Đukanović, koji je sa blagoslovom vladike Amfilohija od 2002. do 2010. godine proveo u manastiru Ostrog. - Na praznik Majke Božje Mlekopitatelnice, 25.januara, počeo sam da radim kao crkvenjak u crkvi Svetih apostola Petra i Pavla u Nikšiću, sa blagoslovom njegovog naslednika episkopa Joanikija. Hvala ti Sveti vladiko na blagoslovima i molitvama koje me i sada prate!
SUTRA: SVOJOM BESEDOM MIRIO CRNU GORU