DUHOVNA OBNOVA U CRNOJ GORI: Sve je počelo od trenutka kada je u Crnu Goru kročio Amfilohije
OD kako je pre trideset godina u Crnu Goru došao mitropolit Amfilohije, od tada počinje velika duhovna obnova, pre svega obnova vere u narodu.
AUTOR Hadži Ljubiša Gvoić
Duhovna obnova je svoj vidljivi izraz dobijala i u obnovi hramova i manastira, pa čak i onih koji su porušeni u doba Turaka. Te svetinje je obnovio narod sa svojim mitropolitom i sveštenstvom onog momenta kad je obnovio, vaskrsao u sebi veru u Boga. Najvažnije je da su sve te svetinje danas u bogoslužbenoj upotrebi. To nisu mrtve građevine nego živa duhovna saborišta vernog naroda kao što su bila u vremenu stare slave. Obnovljeno je oko 600 svetinja za tri decenije. To je samo znak da je duhovna obnova u Crnoj Gori Božije delo. Crna Gora je krajem devedesetih spala na desetak parohijskih sveštenika, a danas nema sela koje nema svog paroha!
Jovan Markuš, prijatelj i jedan od najbližih saradnika blaženopočivšeg mitropolita Amfilohija, objavio je Spomenicu povodom trideset godina arhijereske i dvadeset pet godina mitropolitske službe na cetinjskom tronu.
VELIKI uticaj, kako navodi Markuš, na duhovno uzrastanje mitropolita Amfilohija izvršili su prepodobni otac Justin Popović, veliki bogoslov i duhovnik naše Crkve, i svetogorski starac Pajsije. Cetinjski arhiepiskop govorio je grčki, ruski, italijanski, nemački i francuski jezik, dok je u naučnom radu koristio starogrčki, latinski i crkvenoslovenski.
- Posle dugogodišnjeg protivljenja komunističke vlasti, mitropolit Amfilohije je ustoličen u cetinjski tron u vrlo teško vreme po Mitropoliju crnogorsko-primorsku i uopšte pravoslavlje u Crnoj Gori. Pedeset godina komunističke vladavine ostavilo je duhovnu pustoš. Većina crkava i manastira bila je zapuštena. Mitropolija je imala mali broj sveštenika. Posle primanja svetog trona Cetinjske mitropolije od časnog starca mitropolita Danila Dajkovića, koji ga je u teškim vremenima čuvao i sačuvao, trebalo je krenuti gotovo iznova - obnoviti crkve i manastire, postaviti sveštenike, vratiti ljude izvornim duhovnim vrednostima. To nije bilo nimalo lako, jer se pet decenija indoktrinacije u Crnoj Gori nije moglo tek tako ispraviti - navodi Markuš.
ŽAR PROBUĐENIH OGNjIŠTA
ŽAR crnogorskih duhovnih ognjišta razgoreo je mitropolit Amfilohije, rizikujući opekotine i gar. Rizikujući da ne uspe. Jer, kada dirate žar - ili ćete razgoreti vatru, ili ćete je do kraja ugasiti. Mislimo da je mitropolit bio svestan tog rizika, kao što smo ubeđeni u to da je bio svestan onoga što je zapisao njegov prethodnik na vladičanskom tronu, kako "pregaocu Bog daje mahove", ocenilo je sveštenstvo i monaštvo Mitropolije crnogorsko-primorske.
- NA TEMELjIMA komunističke, u suštini anticrnogorske i antisrpske doktrine, u višestranačkom životu Crne Gore javile su se razne duhovne devijacije. Svestan uloge koju je Mitropolija crnogorsko-primorska imala u prošlosti, kao temelj duhovnog i državotvornog bića Crne Gore, iako je bio osporavan i izlagan raznim podmetanjima od strane komunističke vlasti i njihovih ideoloških naslednika i pre nego je stupio na cetinjsku katedru, mitropolit Amfilohije je od samog ustoličenja krenuo u sveukupnu obnovu života Pravoslavne crkve u Crnoj Gori. Iz dana u dan povećavao se broj sveštenika i monaha, a prioritet u tome se davao obnovi sveštenstva, iz jednostavnog razloga - u ratnom i posleratnom vremenu, kada je došla do snažnog izraza antihrišćanska destruktivnost nezapamćena u istoriji Crne Gore, postradalo je preko stotinu sveštenika, tj. skoro dve trećine predratnog sveštenstva Mitropolije crnogorsko-primorske, na čelu sa Sveštenomučenikom mitropolitom Joanikijem Lipovcem.
OBNOVI sveštenstva je poklonjena velika pažnja sa ciljem da, kao nekada, ne bude u Crnoj Gori nijednog manjeg mesta, niti većeg sela u kojem bi bio hram bez paroha, kaže Markuš.
Kada se iz Banata vratio u rodnu Crnu Goru i stao na parče zemlje njegove Morače, cetinjski arhiepiskop probudio je usnuli pravoslavni narod, podigao ga na noge i vratio pradedovskoj veri.
- Crna Gora je u poslednje dve decenije u susretu i sukobu sa moračkim prorokom Amfilohijem i to je najočitiji dokaz da narod i Crkva potrebuju proročku reč - primetio je vladika diseldorfski i cele Nemačke Grigorije. - Ta reč je često nerazumljiva i bolna, ali lekovita. Da nije tako, zar bi crnogorski manastiri danas bili puni života i molitve, zar bi u Crnoj Gori bilo toliko divnih sveštenika i vernika. Prorok je oduvek neshvaćen, ali je poštovan, i ničije uši, sem onih koji ih zatiskuju, ne mogu, a da ne čuju njegovu reč. Nije li mitropolit upravo takav - neshvaćen a ipak i te kako poštovan? Proroke su ubijali odvajkada, na razne načine, porugom, pokudom, gonjenjem i raznim smrtima, a oni se nikad nisu plašili, dok su se drugi njih pribojavali.
SUTRA: VLADIKO, EVO VAM MOJE DETE!