GLOBALNA REVIZIJA ISTORIJE: Medijska “nacifikacija” srpskog naroda (7)

Najčešće, istorija označava sve tri stvari, ali različito naglašene".

Globalizam, u istoriju srpskog naroda unosi i unosiće svoj smisao u ono što se desilo.

Unošenje tog smisla, namera postupka "nacifikacije" srpskog naroda bila je i jeste determinisana ishodom događaja - ostvarenjem sofisticiranih interesa neonacističkih centara moći. Otuda se u procesima medijske "nacifikacije" srpskog naroda namerno "zaboravlja" da se pojam istorije "najčešće određuje u suprotnosti prema pojmu pamćenje.

ISTORIJA i pamćenje su dva načina uspostavljanja veze između prošlosti, sadašnjosti i budućnosti. Dok istorija počiva na proverljivosti i nepristrasnosti, i dok na njenu spoznaju ne bi trebalo da utiču interesi današnjice, dotle pamćenje služi potrebama društva i pojedinca. Ono stvara identitet i redukuje složenost i nepreglednost. Istorija je suprotnost pamćenju, kao društvenointegrativnom znanju o prošlosti. Pamćenje je subjektivna lična ili grupna slika prošlosti, dok istorija kao nauka potiskuje subjektivnost... Pamćenje vraća sećanje u sakralno, istorija ga otuda izgoni. Pamćenje pripada grupi, istorija svima i nikome (Pjer Nora).

Pamćenje ostaje na konkretnom, u prostoru, gestu, slici, predmetu. Istorija se bavi samo vremenskim trajanjem, razvojem i odnosima između stvari. Pamćenje se počelo odvajati od istorije u toku evropskog procesa laicizacije i modernizacije. Uprkos tome, kod tumačenja prošlosti još je prisutan uticaj tradicije."

ZBOG toga globalistički proces revizije istorije srpskog naroda usmeren je, po svojoj suštini, na krivotvorenje, patvorenje, lažno iskazivanje stvarnosti u svim vremenskim dimenzijama - sve je dozvoljeno pa i mešanje istorije i pamćenja.

A evo kako izgleda globalistička istorijska proverljivost i nepristrasnost, i kako izgleda izmešanost pamćenja i istorije:

- Zacelo, prevashodni strateški ciljevi srbijanskog vođstva u pogledu proširenja i iskorenjivanja "stranog stanovništva" bili su prisutni u oba balkanska rata. Ista odlučnost u srpskom rukovodstvu da stvore etnički istovrsnu "veliku Srbiju" bila je prisutna u oba svetska rata. Sličnosti između činjenica o Srbiji u Drugom svetskom ratu i razvoja u devedesetim su zapanjujuće i - kritične za razumevanje sadašnjeg srpskog nacionalizma. Ova studija istražuje činjenice o Srbiji u Drugom svetskom ratu, kao jedno zanemareno istorijsko pitanje i ocrtava istorijski kontinuitet državno-orkestriranog genocida i ekspanzionističkog nacionalizma u srpskoj političkoj kulturi od vremena do pred dvadeseti vek do današnjeg dana. (Filip J. Koen: Secret War, Texas A&M University Press, 1996).

- U NOVEMBRU 1937. Hitlerov ađutant Fridrih Hosbah izradio je dokument koji je izložio Firerovu nameru da vodi agresivan rat protiv suseda. U septembru 1986. Srpska akademija nauka i umetnosti je u Beogradu oblikovala memorandum koji je obezbedio plan za srpski ekspanzionizam. (Brendan Simms: Bosnia - The Lessons of History).

- Vlast Milana Nedića je, preuzevši ključne ideje nacionalsocijalizma o nužnosti zaštite čistote "krvi i rase", prevazišla i samog Hitlera u uspostavljanju "novog poretka".

(Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji, saopštenje za javnost, 7. novembar 2006)
- PRINCIPOV akt (atentat u Sarajevu na Vidovdan, 28. juna 1914) izazvao je početak skliznuća Evrope u dva svetska rata i doveo do uspona i komunizma i fašizma. (Ričard Holbruk: Put u "Dejton", Dan Graf, Beograd, 1998).

- Kao i jedan drugi srpski vođa, iz devedesetih godina, Pašić (Nikola - predsednik srpske vlade i predstavnik na Mirovnoj konferenciji u Versaju) je bio prepreden, opasan starac, koji je voleo dve stvari: moć i Srbiju. Mali broj njegovih kolega mu je verovao; ipak, selo, gde je većina Srba živela, obožavalo ga je. Na prvom sastanku sa Pašićem, Lojd Džordž je pitao da li Srbi i Hrvati govore istim jezikom. Mnogim ljudima u Parizu Balkan je bio zbunjujući. Samo se šačica specijalista, ili osobenjaka, bavila proučavanjem tog područja.

Ono što je većina ljudi znala je da je Balkan opasan za Evropu; decenijama je izazivao nevolju, kako se Otomansko carstvo rušilo, a Austrougarska i Rusija borile za kontrolu; a izazvali su i Veliki rat kada su srpski nacionalisti ubili naslednika austrijskog trona u Sarajevu... U srcu regiona bila je Srbija.

ZA PAŠIĆEVOG detinjstva bilo je to jednostavno mesto. Železnica i telegraf nisu još spojili malu kneževinu, što je tada bila, sa širokim svetom. Sem Beograda, prestonice, koja je imala samo 20.000 stanovnika, njeni gradovi su bili velika sela. Njen narod je živeo, kao i dugo pre toga, od ratarstva i trgovine. Pašić je bio jedan od nekolicine iz svoje generacije koji su putovali u inostranstvo, u njegovom slučaju u Cirih, radi višeg obrazovanja. Njegova mala zemlja imala je velike snove, koje je on počeo da deli: o "velikoj Srbiji", koja bi dopirala na istok i zapad do Crnog mora i Jadrana, ležala na velikim putnim pravcima koji vode od centralne Evrope do Egeja. (Margaret Mekmilan: Mirotvorci - šest meseci koji su promenili svet)

- Nesmotreno, dve strane su odložile razgovor o državnom ustrojstvu; pitanje federacije (što su želeli Hrvati i Slovenci) ili unitarne države (što je, naravno, hteo Pašić) nije dogovoreno. Trumbić nije mogao da ima mnogo iluzija o tome kako su Srbi videli proces spajanja različitih naroda. Kako mu je veselo rekao jedan srpski zvaničnik, neće biti teškoća u rukovanju s bosanskim muslimanima.

- SRPSKA vojska će im dati 24 sata, možda i čitavih 48 da se vrate pravoslavlju. "Oni koji ne budu hteli, biće ubijeni, kako smo radili u naše vreme u Srbiji.". Trumbić se zagrcnuo. "Ne mislite ozbiljno." "Sasvim ozbiljno." (Margaret Mekmilan: Mirotvorci - šest meseci koji su promenili svet)

- Kad je austrijski prestolonaslednik u proleće 1914. krenuo u obilazak Bosne, jedne od novoosvojenih oblasti, u prestonici Sarajevu ubio ga je jedan Srbin. Austrijski vojni zapovednici i političari tada zaključiše da je rat sa Srbima pre ili kasnije neminovan, da Srbe treba poniziti u znak odmazde zbog ovoga užasnog ubistva. U sve se umeša i Rusija, bojeći se da bi joj se Austrija mogla suviše približiti, a Nemačka stade na austrijsku stranu. (Ernst H. Gombrih: Kratka istorija sveta za mlade, "Geopoetika", 2007).

SUTRA: SADEJSTVO politike i medija