RS - JEDINA POLITIČKA I RATNA POBEDA: Srpski narod nije spreman da prihvati krivicu i kaznu za genocid koji mu pripisuju gospodari sveta

Миливоје Павловић 15. 10. 2020. u 19:49

VLADO Strugar 5. novembar 2012. godine šalje novo pismo Ćosiću:

Vlado Strugar / Foto Iz knjige "Pisma sa dvostrukim dnom"

Dobrica, brate,

Danas, u Akademiji, uručena mi je knjiga "Bosanski rat".

Tvoj je poklon, s posvetom bratskom, meni razlog zahvalnosti, radosti, ponosa.

I čitaću je uskoro, čim završim sadašnje (drugi put) čitanje Tvoje knjige "U tuđem veku" i prethodno pročitane knjige "Piščevi zapisi (1992-1993)". Obe knjige sam čitao da bih proverio stepen tačnosti izvesnih mojih prikaza i ocena pojava, događaja, ishoda, takođe, predmetom i Tvojih razmišljanja, beseda, postupaka, napisa.

Tvoji dnevnički zapisi su zaista gorko otrežnjujuće svedočanstvo o drugoj polovini XX veka, i prvoj deceniji trećeg milenijuma. Tematski krug kojim se baviš obuhvata brojne neuralgične tačke naše novije istorije, koju si dobro razumeo iako vek osećaš kao tuđ. Srbija i srpski narod stupili su u tom veku u period ozbiljne egzistencijalne ugroženosti. U posebno teškom položaju je naša mladež, koja oseća kao nepravednu kaznu medijsku krivicu koju joj nameće zapadna propagandna mašinerija.

SASVIM sam saglasan s Tvojim stavom da srpski narod nije spreman da prihvati krivicu i kaznu za genocid koji mu se pripisuje od gospodara sveta, od zemalja i naroda koji su počinili teške zulume po planeti (uključujući i bombardovanje Srbije i Jugoslavije), a neprestano druge, pogotovu srpske žrtve, optužuju za najteže zločine. Dobro si primetio da su Srbi jedini narod - uz Rome i Jevreje - kom su masovno ubijana i deca, od kragujevačkog stratišta 1941. godine do male Milice Rakić u Batajnici. Samo u poslednjoj oružanoj akciji tog istog Zapada, prezrivo nazvanoj "Milosrdni anđeo", ubijeno je oko osamdesetoro dece! Možda bi neki od njih sutra bili Pupini ili Tesle? I uprkos tome, "demokratska" i "civilizovana Evropa" lako se saglašava s američkim satrapima da se Srbi proglase poslednjim nacistima evropskog XX veka, da im se sudi za genocid od strane onih koji su genocidne akcije više puta primenili, i da nam se oduzima 15 odsto teritorije koja je kolevka celokupnog Srpstva...

REVIZIJA DEJTONA

RAT verskih fanatika - svetih ratnika protiv nevernika, traje dok se oni ne unište, a u bošnjačkom slučaju dok se ne ostvare ciljevi "Islamske deklaracije" Alije Izetbegovića: pretvaranje jedinstvene Bosne i Hercegovine u islamsku državu! Sadašnje bošnjačko zalaganje za svoje ratne ciljeve i reviziju Dejtonskog sporazuma preti događajima čije posledice nije teško predvideti. Sa participacijom Turske u bošnjačkoj politici i politici muslimana u Srbiji stupamo u proces reverzibilnog obnavljanja Istočnog pitanja i paradoksalnu inverziju istorije - govorio je Dobrica Ćosić.

DOBRICA, sokole, neka stoji naslov "U tuđem veku"; međutim, sve što si Ti napisao i objavio ima vrednost prvostepenog, nezaobilaznog, neodoljivog istorijskog izvora, najuverljivijeg pripovedanja o Srbiji, srpskom narodu, Jugoslaviji, Evropi, čovečanstvu za druge polovine 20. veka i prvog desetogodišta 21. stoleća. Tvoje knjige, Dobrica, pripadaju spomenutom dobu kao doživljeno gledana i opisana savremenost, sve govori rodoljubivi, filozofski, poetski, istoriografski; i nema sumnje, dobronameran čitalac veselo će kazati: zaista, visočanstvo u Srpstvu jeste - Dobrica Ćosić.

Dobrica, dozvoli da spomenem: odviše si nemilosrdan prema sebi; meni je žao, premda ovaj odnos ne umanjuje veličanstvo tvoje ličnosti.

Dobrica, molim Te: prenesi moj topao pozdrav Tvojoj kćeri Ani, jer od njene književne pomoći Tebi dobrota a njoj sreća; pozdravi i Tvoju unučad.

Tebe pozdravljam sa najvišim poštovanjem i bratskom odanošću, srdačno, najiskrenije.

Vlado Strugar

Beograd

Ponedeljak, 5. novembar 2012.

* * *

KNjIGA Bosanski rat, koju je 2012. godine objavio "Službeni glasnik", značajno je svedočanstvo o ratu koji je Ćosić smatrao vrhuncem jugoslovenske tragedije. Uz njega pisac stavlja odrednicu: "najsvirepiji međunacionalni, verski i građanski rat na našim prostorima". Knjiga donosi dokumentarnu građu o zbivanjima u Bosni i Hercegovini od aprila 1992. do sredine decembra 1995, kad je u Parizu, pod protektoratom Saveta bezbednosti i Evropske zajednice, potpisan Dejtonski sporazum. Ćosić je bio svedok i učesnik prelomnih događaja, najpre kao predsednik Savezne Republike Jugoslavije, a delimično i posle smenjivanja s te funkcije. Uz izvode iz svojih dnevnika i fragmente različitih knjiga, Ćosić je u ovo delo uneo i brojna dokumenta iz ličnog fonda i službene arhive predsednika kratkotrajne jugoslovenske države (SRJ).

Bosanski rat, kako je priznao sam Ćosić, obeležio je i značajan deo njegove lične sudbine. Zbog toga je zanimljivo pratiti u ovoj knjizi saglasje (i eventualni raskorak) načela Ćosićeve stvaralačke poetike s principima njegove životne filozofije i primenjene etike.

U KNjIZI se detaljno izlažu javni ili prikriveni ciljevi zaraćenih strana i moralno teško održiva pozicija međunarodne zajednice, ali i zablude, greške i zločini sve tri ratujuće strane. Posebno mesto Ćosić je posvetio junačkoj borbi Srba za stvaranje i održanje Republike Srpske, hrabrosti i sposobnosti političkog i vojnog vođstva da odbrani slobodu i nacionalna prava Srba. Za Bosanski rat Ćosić kaže da je "preskupa, ali jedina politička i ratna pobeda srpskog naroda u drugoj polovini dvadesetog veka". Ponavlja stavove za koje se zalagao kao predsednik SRJ, a potom kao uticajni kulturni prvak i javni radnik: on je bio za politički i istorijski kompromis i evolutivno, mirno rešenje srpskog pitanja, za konfederaciju tri nacionalne zajednice u Bosni i Hercegovini, za autonomiju visokog stepena za Srbe u Hrvatskoj, za demokratski kompromis vlasti i opozicije (u Srbiji i drugde), za stvaranje koncentracione vlade. Trudio se da govori i zapisuje istinu, potpuno svestan - kako je sam više puta ponovio - da njegova istina nije jedina i cela istina o nesagledivoj tragediji koja je zadesila narode Bosne i Hercegovine.

Na promociji knjige Bosanski rat u beogradskom Domu omladine (kojoj sam prisustvovao, u prepunoj Velikoj sali ovog zdanja), Dobrica Ćosić je, 5. marta 2012. godine, dodao nekoliko stavova kojih nema u knjizi. Među njima je, čini se, najvažniji ovaj:

Rat u Bosni nije kalendarski događaj. To je trajno čvorište nekoliko nacionalnih i verskih ideologija. To je istorijsko i antropološko stanje koje je dalo povoda velikim piscima Andriću i Selimoviću da Bosnu nazovu zemljom mržnje i teskobe. U Bosni vekovima traje ljudsko krvarenje koje je najduže ratovanje u novijoj istoriji Evrope, započeto turskim osvajanjem Bosne krajem XVI veka. A poslednji rat u Bosni, od 1992. do 1995. godine, nastavlja se u miru bošnjačkom ratnom propagandom za ratne ciljeve pokretača - stvaranje prve islamske države u Evropi i uništenje Republike Srpske. Propagandni rat u miru mediji razastiru čitavom planetom, satanizujući Srbe kao agresore koji su izvršili teške ratne zločine i genocid. Taj antisrpski, u suštini antievropski rat, trajaće dok međunarodni činioci ne shvate njegove prave motive i anti-evropske ciljeve.

Pogledajte više