RODOLJUB ZAKLET NA VERNOST

 Možda će jednog dana ovo odredište ući u književnu topografiju Beograda kao osobena znamenitost.

DRAGI Dobrica,
Rado Ti dostavljam zbornik svojih ogleda "Jugoslavija u knjigama istoriografskim".
To je neka vrsta bilansa mog naučnog i javnog bavljenja jugoslovenskim temama. Iz ove knjige će se, nadam se, jasnije videti i moj stvaralački profil, odnosno, napor da teme osvetlim iz više uglova i kroz više žanrovskih izraza.

Ti znaš, dragi Dobrica, da se ja dugo bavim ovom temom i da smatram, kao i Ti, da je Jugoslavija revolucijom i, dakako, kontrarevolucijom, okušala svoju opstojnost, čovečnu i čovečansku. Revolucija se zbivala kao suština oslobodilačkog rata protiv okupacije, a nastupanje joj sprečavala svojim sklopom i odmazdom kontrarevolucija, oblikovana kao zavisna vladavina fašističkog kolaboracionizma onda i sada. Oba ta osobena vida - i revolucija i kontrarevolucija - uslovljena su, spolja, opštim karakterom (i tokom) Drugog svetskog rata, a iznutra - stvaranjem Jugoslavije, sastavom nacionalnim, klasnim, političkim, mnogopartijskim, ideološkim, verskim, kulturnim, jednom rečju - svime u posedu i osobinama naroda.

U CELINI, smatram da se Jugoslavija potvrdila revolucijom kao obrazac bogatiji smislom savremene svetske i presudne naprednosti od ikojeg drugog (na njenim prostorima u međuvremenu oprobanog) obličja u evropskom predelu gde ona zaseda.
A moram reći: kolebao sam se da Ti knjigu dostavim bojeći se nametljivosti koja nije izlišna, pretpostavljam, u obraćanjima mnoštva lica Tebi.
Oklevanje je presečeno onog trenutka kad sam Te video u redakciji beogradske televizije i slušao Tvoje odgovore - jedinstvenu besedu o Tvojem romanu "Vreme vlasti".
Potvrdila se i ovom prilikom moja poodavna uverenost: u dvadesetom veku, srpski narod ima trojicu velikana istorijski izdignutih nad svim svojim istorijskim ličnostima; dakle, to su:

Nikola Pašić, državnik;
Aleksandar Karađorđević, vladar;
Dobrica Ćosić, pisac;
Pašić, vlastodržac;
Aleksandar, zapovednik;
Dobrica, mislilac.
Pašić, najmoćniji ministar;
Aleksandar, najhrabriji general;
Dobrica, najrečitiji rodoljub.
Pa kako radosno tako i s ponosom ovo kažem.
I pozdravljam Te s osećanjem bratske odanosti.
Vlado Strugar

U JULU 2007. godine, Dobrica Ćosić prodao je kuću nekom beogradskom biznismenu; selidba je dogovorena za jesen. Teško je podneo pomeranje sa Topčidera. Sudeći prema dnevničkim zapisima, doživeo ga je kao "drugo umiranje" supruge Božice, upokojene 9. marta 2005. Umesto gugutki, vidi i čuje samo vrane:

"Ne mogu da radim. Ne mogu ni da čitam. Sedim na terasi i gledam u granje divljeg kestenja i javora. Prodali smo i drveće i lišće koje njiška vetar i nanosi mi setu... Ispražnjeno pamćenje moje kuće. Krš. Selidba kuće, selidba i duše. I u meni krš".

U izdanju "Prosvete" izašla je druga knjiga Vremena vlasti. Prodaja ide dobro, ali su prikazi knjige redom negativni. Ćosić pokušava da se smiri ubeđenjem da, bar u njegovom slučaju, negativne kritike znače da je napisao dobru knjigu. Parafrazira Ajnštajna: "Da nisam u pravu, ne bih imao ovoliko protivnika i neprijatelja".
DAN pre nego što je primio Strugarovo pismo, zapisuje, ispod datuma 9. oktobar 2007, ovakvo poređenje stanja u svojoj kući s onim u zemlji:

"U Srbiji nered kao u mojoj kući. Kosovo jeste srpska grobnica. Amerika i Evropa čvrsto stoje uz Albance. A Koštunica i Tadić sve upornije i sve apsurdnije brane "suverenitet i integritet" Srbije. Strane kancelarije upotrebljavaju Čanka i Čedu Jovanovića da gone srpski "klerofašizam"... Srbija je pred novim deobama. Mudžahedin Zukorlić u Novopazarskom sandžaku vodi rat za versko jedinstvo sa Bošnjacima i političko osamostaljenje Sandžaka. Muslimani se pocepali na prosrpsku i probošnjačku grupaciju; ova druga je znatno nadmoćnija. Američki ambasador danas u Novom Pazaru daje podršku Zukorliću. Amerika, zajedno s Britanijom i Nemačkom, nastavlja da razara Srbiju pored ostalog i zato što je, iz svojih racionalnih razloga, za sada samo retorički, brane Putin i Rusija... Razgoreo se vojvođanski i sandžački separatizam. Oni objektivno pomažu otcepljenje Kosova i Metohije. "Srpski fašizam" Vojislava Koštunice i "boljševizam" Slobodana Miloševića - politički su alibi Amerike i njenih satelita da konačno razore Srbiju i svedu je na Beogradski pašaluk".

NA STRUGAREVO pismo i knjigu s posvetom, Ćosić je odgovorio istog dana telefonom, izvinjavajući se što, u stanju koje ga poslednjih dana ophrva, nije u prilici da odgovori pismom. Ponovio je ranije iznete komplimente Strugarovoj naučnoj akribiji, širini zahvata, pouzdanosti, preglednim istorijskim mapama. Posebno ga je dirnula posveta preminuloj supruzi, štampana na početku Strugarove knjige:

"Zagorki, s nemirom i tugom, s bolom i dugom, usamljen i neopravdan, veličanstvu Tvome odan".

Zagorka je po obrazovanju bila diplomirani biolog, pa profesor u gimnaziji. U srećnom braku s Vladom, rodila je kćeri - Danku i Stojanku.

Obimno delo Jugoslavija u knjigama istoriografskim objavila je Crnogorska akademija nauka i umjetnosti, Podgorica, 2007. Na skoro osam stotina strana prezentovani su najvažniji Strugarovi naučni, filozofski i besednički pristupi razuđenim jugoslovenskim temama. Knjigu je priredio Velizar Bošković, književni istoričar i profesor.

U uvodnom tekstu iz Boškovićevog pera, navodi se da se izazovima vremena Strugar primerno odazivao u dvostrukom vidu - kao "rodoljub zaklet na vernost državi Jugoslaviji", i kao "naučnik dužan da istinoljubivo kazuje i piše o ličnostima, događajima i posledicama". Detaljno su obrađene društvene i istorijske okolnosti u kojima je na kraju Prvog svetskog rata stvorena jugoslovenska država, potom njen slom i obnova u razdoblju Drugog svetskog rata, i konačno stradanje kroz ishode svetskog Hladnog rata. Priređivač veli da je knjiga dostojna Strugarove pozicije među naučnicima, našim i stranim, kao i njegovog ugleda u široj javnosti. Iznose se i argumenti u prilog neobičnom jeziku i stilu Strugarovih pisanih i usmenih saopštenja.

SUTRA: U IS TORIJI NE POSTOJI SAMO JEDNA ISTINA