ORGANIZOVANO LAGANJE ZAPADA: Kako je Dobrica Ćosić upozoravao na podršku stvaranju "velikoj Albaniji"

Iz straha od mogućih posledica, majka je pesmu uništila tokom okupacije. Nesuđeni vinogradar kasnije se nije bavio poslovima u polju i lozju, izuzev u Hilandaru, gde je u zrelom dobu, u saradnji s akademikom Vojislavom J. Đurićem i drugim prijateljima, zasadio vinograd, oplemenio ga kalemovima iz Drenove i obrađivao traktorom koji je kupio od svojih honorara.

Dobričin mlađi brat Radoslav rođen je 1923, a stradao 1957. u nekom obračunu iz osvete, noću, pred svojom kućom u Drenovi. (Pisac Dragoslav Mihailović u petoj knjizi dokumentarne proze "Goli otok", objavljenoj 2011, piše, oslanjajući se na iskaz jedne golootočanke, profesorke matematike rođene u Velikoj Drenovi, da Radoslav jeste izboden nožem, ali ne iz političkih razloga, već zbog spora oko novca od prodatih vinogradarskih kalemova.) Roman "Deobe" D. Ćosić je posvetio "poslednjem bolu brata Radoslava". Još mlađi brat Bogosav, rođen 1928, živi u porodičnoj kući. Za njega Dobrica beleži da je "mek, dobar i razuman čovek".

VLADO Strugar piše 26. jua 2006. godine Dobrici Ćosiću:
Dobrica, brate,

Tvojim imenom i mojim pojmom najtačnije iskazujem svoju ushićenost povodom Tvojeg ogleda "Srpsko pitanje - pitanje istine" (primerak mi je uručio Vaso Kalezić).
Odlična odredba o Evropi i našoj tranziciji. Svaki Srbin našeg doba da kaže: hvala Ti, brate Dobrica.

Veoma si dobro objasnio naše relacije s evropskim zaleđem i ustao protiv uključenja u evropsku zajednicu pod uslovima koji su nametnuti i nepovoljni po srpski rod. Vidim da si se osetio obaveznim da to kažeš - dužnim pred nama svima i pred svetom - ako želimo da se pomerimo sa stupnja naroda drugog reda koga neprestano, bez ikakvih razloga, optužuju da je začetnik svih nesreća i uzročnik stradanja navodno pitomih plemena u svom okruženju.
Ja sam Vasu, kao citat, napisao stav iz mojeg pisma Dobrici (od 29. decembra 2001), dakle doslovan, od reči: "Brate, Dobrica, velim radosno"... o Tvojim "napisanim knjigama o sopstvenom narodu u čovečanstvu".

A sad, pet godina docnije kažem:

DOBRICA Ćosić kao romansijer koji je stvorio monumentalno delo o sudbini srpskog naroda u dvadesetom veku, nije izbegavao da, smatrajući se angažovanim intelektualcem, živo učestvuje u razgovorima o političkim promenama u srpskom društvu i razrešavanju dilema koje je pred njegov narod postavljao "Veliki mehanizam Istorije". Ćosić je - bilo da je na vlasti ili u opoziciji - tzv. srpsko pitanje osvetljavao prema kriterijumima koji su viši od dnevnopolitičkih, važniji od rasprostranjene ideološke dogme i, naročito, odgovorniji od stranačkih i strančarskih. On se zalaže da - iako poniženi i obmanuti ideologijama - umesto drugih, sami imenujemo i prošlost i budućnost. Istovremeno, Ćosić je oštar protivnik "anahronog srpstva", koje se na našim tržnicama neretko pretvara u "potrošačko srpstvo". Tekst na koji misli Vlado Strugar, i koji mu je dostavio zajednički prijatelj Vasilije Kalezić - plodni književni istoričar i strasni polemičar poreklom iz Crne Gore - spada u najbolje priloge iz tog korpusa. Reč je o Ćosićevoj besedi na uvodnoj sesiji kruševačke Filozofsko-književne škole, održanoj početkom juna 2006. u ovom gradu.

U OVOM izlaganju, kao i u mnogim ranijim, Ćosić na srpsko pitanje gleda najpre kao na demokratsko pitanje, odnosno kao na pitanje sloboda i prava bivstvovanja srpskog etnosa u celini svog duhovnog, kulturnog i istorijskog identiteta. Na tribini Filozofsko-književne škole, Ćosić je veoma oštro govorio o "geografskom šovinizmu" evropskih kancelarija koje su nas proglasile "zapadnim Balkanom" - "valjda da ne bismo zaboravili tradicionalnu inferiornost od postavljanja Istočnog pitanja".

Pisac konstatuje da je Srbija oduvek u Evropi i da ne treba da prihvata uvredljive ucene trećerazrednih evropskih dužnosnika koji nas tretiraju kao "nemisleću balkansku rulju, potpuno amneziranu". Po Ćosićevim uvidima, u Evropsku uniju se ne stupa "prepisivanjem briselskih zakona i papira" već "radikalnim preobražajem društva, racionalizacijom i modernizacijom celokupnog života".

KAO i tokom čitave svoje književne i političke karijere, Ćosić je i u ovom izlaganju govorio o kosovskom pitanju i srpsko-albanskoj kvadraturi kruga. Podsećajući na svoje ranije predloge i upozorenja - koji, nažalost, nisu nailazili na poželjnu klimu ni doneli očekivane efekte - Ćosić upozorava da "Amerika i velike sile Evropske unije" pokušavaju da kosovski čvor razreše "na najlakši i najpogrešniji način". Oni su, "bez trunke istorijskog razuma i pravde, slepi za budućnost", stali na stranu "balkanskog varvarstva: evolucijom stvaraju 'veliku Albaniju' - državu budućeg generatora neoosmanizacije i islamizacije Balkana". Iako u osnovi "borbeni pesimist", Ćosić pogled na kosovsko pitanje završava rečima nade da će se ubuduće u njegovom razrešavanju koristiti razumnija sredstva od ovih koja su u poslednjih stotinu godina upotrebljavana.
"Našom skromnom pameću mi ne možemo da shvatimo da je moćnoj Americi samo korisno da

NATO armadom otima Srbima Pećku patrijaršiju, Dečane, Gračanicu, Devič, Bogorodicu Ljevišku, Hoču - sagrađene pre nego što je Amerika postala država", rekao je Ćosić, ustajući još jednom protiv "organizovanog laganja" zapadnih medija o stvarnim uzrocima raspada Jugoslavije i položaju srpskog naroda na ovom prostoru. Imenovanjem grešaka koje su počinjene na našoj strani, pogotovo propusta komunističkih organa od AVNOJ-a do DOS-a (posebno spomenuvši saglasnost s Titovom odlukom da se zabrani povratak šezdeset hiljada Srba prognanih od Šiptara tokom Drugog svetskog rata), Ćosić nije štedeo ni nove vlasti, instalirane posle političkog prevrata od 5. oktobra 2000. Prema Ćosiću, tada je, "umesto zaista demokratske i pravne države", nastala "nakazna, multiplikovano partokratska, privatizovana država, u kojoj je među manjinskim strankama resorno razdeljen državno-društveni i ekonomski organizam, vlast i prava kao nagrada za lojalnost u jednoj apsolutno neprincipijelnoj koaliciji".

Završnim pasusima Ćosić je podsetio da kao narod "imamo prirodno bogatu zemlju, sa izuzetno značajnim geopolitičkim položajem, imamo najbolju njivu u Evropi, imamo mlad narod koji je željan radnog, stvaralačkog i normalnog života".