STRAH ŽIVOTU KALJA OBRAZ ČESTO: Na ovom domaćem bunjištu pretrčavanje na stranu pobednika postalo je svakodnevica

Beograd, 2. april 2001.

Dobrica, brate,

DELIM s Tobom osećanje stida zbog onoga što se ovih dana dešava pred našim očima, i očima čitave javnosti. Događaje više pratim iz novina i posredstvom telefona, jer zbog prehlade nisam izlazio nekoliko dana. Boli me ovolika razdraganost novih srpskih vlasti zbog čina koji će im doneti sramotu i, možda, prokletstvo. Evo, u jučerašnjoj "Politici", već na prvoj stranici piše da je hapšenjem Miloševića "demokratija u Srbiji na dobitku", te da dolazi do "promene istorije u kojoj su često ćefovi preovladavali nad opštim interesima", kao i da se očekuje "pravednost i efikasnost koje odavno ovde nisu bile zajedno". Da bi ovaj dvosmisleni navod bio jasniji, pomaže nam tekst pod naslovom "Čedomir Jovanović, ključni pregovarač". Nešto kasnije, na osmoj strani, "Politika" istog dana donosi izjavu Zorana Đinđića o tome kako hapšenje Slobodana Miloševića "nema nikakve veze s optužnicom iz Haga". I jučerašnja "Borba", takođe na prvoj strani, donosi Đinđićevu izjavu prema kojoj hapšenje Miloševića "ne znači izručenje Hagu". Bojim se upravo onoga što nova srpska vlast nastoji da negira. Jer, isti ovi listovi prenose oduševljenje čelnika zapadnih zemalja, posebno onih koje su nas zverski bombardovale, zbog Miloševićevog arestiranja. Novi jugoslovenski ambasador u SAD Milan St. Protić - o čijim je kvazinaučnim radovima Vasilije Krestić napisao opsežnu studiju, koju sam čitao - baš u "Borbi" od 2. aprila izjavljuje kako je za Amerikance, a izgleda i za njega samog, Miloševićevo hapšenje "dokaz zrelosti srpskih vlasti".

VIDIM, dragi Dobrica, da se preko nas opet zlokobno prelamaju sebični interesi stranih sila, a da političko vođstvo pokušava da narodu to predstavi kao iskrenu brigu i dobre namere prema sudbini sirotinje čije su fabrike, škole, bolnice i mostove bombardovali i zasejali uranijumskim bombama.

Ne znam, dragi Dobrica, šta će naša deca sutra misliti o potezima koji su nepravedni i nečovečni, a kojima izvršioci napadno daju demokratski predznak. Vidim na ovom domaćem bunjištu pretrčavanje na stranu pobednika, od čega nisu imuni ni neki ljudi iz nauke i privrede, ne samo iz politike, koja je već po definiciji prljava. Možda je u pitanju koristoljublje, a možda i slab moral. Kako mi u telefonskom razgovoru juče napomenu naš zajednički prijatelj i moj kolega po struci Milorad, mnogi menjaju stranu iz straha, jer se boje budućih poteza novih vlasti. Hapšenjem Miloševića - koga, bojim se, čeka izručenje haškom kazamatu - poslata je poruka svima da se pripaze. Zar ne reče Njegoš, priznajući da je lakše biti vladika nego čovek, kako "strah životu kalja obraz često"? Ako bivši predsednik Srbije i Jugoslavije ne može biti zaštićen, šta tek čeka druge, pogotovu ako su učestvovali u političkom životu ili se bavili biznisom, možda i sumnjivim?

ČIM mi ova prehlada prođe, dolazim u Akademiju da s Tobom, Miloradom i Vasilijem, uz čaj, razmotrimo prilike, kao i buduće korake. Mi koji imamo izvesno vojničko iskustvo, pogotovu Ti i ja, moramo da gledamo unapred i predvidimo akcije koje tek dolaze.

Ostajem zabrinut zbog "bruke i grdila" ovih novih srpskih vladalaca, a bogme i zbog brzog oduševljenja dela naroda potezima koji nisu ni pravni, ni demokratski, ni kulturni. Pozdravljam Te, dragi brate, još jednom njegoševskom:

"Teško onom ko je njihov glavar!"

Pozdrav Tvojoj čeljadi, posebno Božici i Ani.

Vlado Strugar

DEVET meseci kasnije, povodom Dobričinog osamdesetog rođendana Vlado Strugar piše svom prijatelju:

Beograd, 21. decembar 2001.

Dragi Dobrica,

Danas, 29. decembra 2001, navršava se Tvojih osamdeset godina1.

SREĆAN ti rođendan, brate Dobrica, velim radosno, gledajući Te kao najznamenitijeg Srbina u HH veku.

Jer, nijednom čoveku našeg roda - među prvacima u duhovnosti, narodnim predvodnicima, vojskovođama - ne pripada, koliko Tebi, da si tokom pola stoleća neprekidno u žarištu sudbe Otadžbine, u stezajima njenih nužnosti, u boračkom pregaranju, u vrhunstvu svih odsudnosti za Srpstvo.

Tvojom ličnošću i delom, Dobrica, sjedinjuju se najviša prosvećenost, stvarno dejstvo i pisanje o rodu i svetu.

Niko većma od Tebe, Dobrica, u Srpstvu odvajkada nema brojniji sabir pojedinih činjenica ličnog učešća i uporedo napisanih knjiga o sopstvenom narodu u čovečanstvu.

Srećan si čovek, dragi Dobrica.

I kad bi me pitao šta mislim: odakle svetlosno ograšje Tvoje sreće, moćnosti u boraštvu i umetnosti u stvaralaštvu, očas bih rekao - steklo se u Tvojoj porodici.

MAJKA je rodila genijalno obdarenog sina. U domu roditelja momak usvojio naviku požrtvovane marljivosti, radinosti bez prestanka. Iskustvo ratnika poučilo junaka da je boj, događaj, izvestan trenutak, a zapis o njemu je večit.

Supruga je nerazdruživo sledila borca i pregaoca, koliko puta jedino se ona našla da stvaraocu pomogne, odbrambenu izdržljivost udvostruči, greje veru umetnika da je napisana knjiga spasonosno svedočanstvo, spomen za večito.

Kći, roditeljima najlepša i najmilija sreća, te sledbenik i najbliži saradnik Očev u književnom stvaralaštvu; to je, znamo, divna sudbina kad dete nasleđuje vrline roditelja i produžava njihovo delotvorstvo.

Unuci, dakako, velikani za Baku i Deku, zare lepotom, vesele uzrastanjem, čine srećnim staranje o njima.

I trenutak je, dragi Dobrica, da svima u Tvojoj porodici i Tebi kažem: imajte sreću u 2002. godini - dobro zdravlje, radosti u porodici, uspehe u svakodnevnim poslovima i viteška ostvarenja u životno važnim poduhvatima.

Pozdravljam Te s osobitim poštovanjem i i osećanjem

bratske odanosti.

Vlado Strugar

DOBRICA Ćosić je, po svemu sudeći, došao na svet 4. januara 1922, ali je njegov deda Jeftimije uredio sa seoskim protom da mu se unuk rodio krajem decembra prethodne godine - kako bi ranije otišao u vojsku, oženio se i počeo da unapređuje osrednje seosko imanje. U razgovorima koje smo vodili, Ćosić je potvrdio autentičnost ovog navoda, ali nije insistirao na izmeni osnovnih biografskih podataka, koji su u međuvremenu iz njegovih ličnih dokumenata ušli u čitanke i leksikografska izdanja. U polušali, Ćosić je podsećao da se s Brankom Ćopićem, njegovim prijateljem i sabratom po peru, dogodilo obrnuto: Ćopićev djed Rade pomerio je Brankov datum rođenja sa 1914. na 1915. kako bi unuk što kasnije otišao u okupatorsku austrijsku vojsku ("A možda dotle i propadne Austrija, pa Branko neće služiti ćesara").

SUTRA: POLITIKA RAZARA PRIJATELjSTVA