UTEMELJENJE NOVOG DUHOVNOG BIĆA: Novu nacionalnu svest Srbi treba da zasnuju na energiji razumne nade i izlaska iz poraženičkog mamurluka

Učestvovalo je dvadesetak najistaknutijih stvaralaca iz Srbije, Crne Gore i Republike Srpske. Veliki istoričar Milorad Ekmečić, rekao je da ovo izlaganje predstavlja datum u našem javnom mišljenju o otvorenim društvenim i državnim pitanjima.

"GUBITKOM Kosova i Metohije, što znači i kulturne i umetničke baštine na tom tlu, a posle aneksije srpske duhovne baštine na tlu sadašnje države Makedonije - čije postojanje načelno ne smatram spornim - srpska kultura gubi glavninu svog srednjeg veka. Srpski narod je jedini evropski narod koji u drugoj polovini dvadesetog veka gubi svoj "zlatni srednji vek": to su verske, kulturne, graditeljske i umetničke vrednosti, koje predstavljaju vrhove vizantijsko-srpske civilizacije. Neki najviši kulturno-istorijski sadržaji i vrednosti srpskog identiteta, postojaće samo u srpskoj imaginarnoj biblioteci i srpskom imaginarnom muzeju. Dečani, Pećka patrijaršija, Bogorodica Ljeviška i Gračanica - postaće novi Hilandari. Primorani smo da ta veličanstvena dela srpskog srednjeg veka, utemeljimo u svoje duhovno biće i sačuvamo ih kao sadržaj svog identiteta onako kako čuvamo Hilandar, Dušanov zakonik i Miroslavljevo jevanđelje. Tu činjenicu od epohalnog značaja, napominjem bez pomisli na bilo kakvo ratoborstvo i osvetu, ali sa uverenjem da je ona jedna od temeljnih pretpostavki nove nacionalne samosvesti koju Srbi treba da zasnuju na energiji razumne nade, s ciljem što bržeg izlaska iz poraženičkog mamurluka i očajničkog nihilizma.

ISTORIJA nema tačku ni na jednom porazu i ni na jednoj pobedi. Iz njenih dubina i visina dolazi nepoznato i neočekivano. Primarni identitet Srba kao slovenskog i hrišćanskog etnosa i nacije, u svom milenijumskom opstajanju pretrpeo je mnoge promene, preobražaje i erozije. Pod primarnim srpskim identitetom danas podrazumevam: vizantijsko - pravoslavno srednjovekovlje, čiji je vrh svetosavska duhovnost; sakralno graditeljstvo i umetnost; narodno stvaralaštvo, čiji je vrh epska poezija; kosovske mitologeme; borbeno-oslobodilački etos; patrijarhalnu seosku civilizaciju; književno stvaralaštvo na vukovskim postulatima.

Objektivna odrednica srpske kulture nije prostor, nego vreme. Srbi se kao etnos kreću prostorom, a žive, misle i stvaraju u vremenu. Stvaralaštvo Srba razastire se od Hilandara do Sentandreje i od Poganova do Krke, a traje osam vekova. Srpska kultura nema jedno središte; ona ima više središta, a većina tih središta nije više na njenoj nacionalnoj teritoriji. Duhovni luk srpske kulture razapinje se od Savinog "Žitija Svetog Simeona" i Domentijanovih žitija do nadrealizma i današnjih postmodernista.

SRPSKA kultura je granična kultura koja je bila i ostala izložena uticajima spoljnih činilaca i susednih kultura. Spoljni činioci bili su, istovremeno, plodonosni i razarajući. Napori za očuvanje duhovnog identiteta moraju danas biti snažni i promišljeni, ali ne smeju težiti zatvaranju ni biti zamućeni ksenofobijom. Čuvajući nacionalne kulturne vrednosti, samobitnost i različitost, srpska kultura treba da ostane otvorena za spoljne podsticaje i univerzalističke uticaje; pri tome se mora razlikovati američko-mondijalistička supkultura od autentičnih kultura Evrope, Rusije i ostalog sveta.

U ovom času nemam hrabrosti da prorokujem budućnost srpske kulture, koja s pravoslavnom verom tvori duhovni identitet srpskog naroda. Ona će deliti sudbinu srpskog društva, ali ne u potpunosti. Duhovno stvaralaštvo podleže i pozitivnom i negativnom uticaju ekonomije i politike, slobode i neslobode, ali svagda zadržava i autonomiju snagom dara stvaralačke ličnosti,. Duhovno stvaralaštvo nadživljava ratove, nacionalne i duhovne krize, pobede i poraze; ono je individualno do najvišeg stupnja. Stvaralački genije nije uslovljen stanjem nacije i društva na čijem jeziku misli i stvara.

NAŠU odgovornost za budućnost nacije, njenog duhovnog identiteta i razvojnog potencijala, danas vidim u afirmisanju i razvoju svake stvaralačke i naučno-pronalazačke mogućnosti. Pojava nazvana "odliv mozgova" nesagledno unazađuje srpsko društvo i njegovu kulturu. Pored odbrane srpskog duhovnog prostora i identiteta, najveća briga treba da nam bude obezbeđivanje objektivnih uslova za razvoj individualnih stvaralačkih mogućnosti, osobito u mladim naraštajima.

Naše doba ima neke sličnosti sa dobom u kom su se susretali, sudarali i prožimali helenizam i hrišćanstvo. Tada su paganski bogovi umirali pred hrišćanskim Bogom. Sukob helenizma i hrišćanstva rodio je vizantijsku civilizaciju. Živimo u vremenu temeljnih preobražaja sveta i nastajanja nove civilizacije. Hrišćanski Bog uzmiče pred kumirima materijalističko-tehničke i potrošačke civilizacije.

PAPA Vojtila je priveo kraju pretvaranje katoličanstva u svetovnu ideologiju i politiku hegemonizma. U zemljama u kojima je vladao ateizam boljševičkog socijalizma, "na ruševinama sistema nada i duša" obnavlja se pravoslavno hrišćanstvo sa ideološkim osvetama. Islam je poslednjih decenija u eksplozivnom širenju, sa snažnom fundamentalističkom, ratničkom strujom, koja ozbiljno preti narodima koji ne veruju u Proroka. "Novi svetski poredak", pod okriljem ideologije ljudskih prava i sa hegemonom sveta - Sjedinjenim Američkim Državama - ustremljuje se u pravi krstaški pohod na Rusiju i njene prostore. Moderna supkultura, čija je domovina SAD, pomoću elektronskih medija i kompjuterskih komunikacija postaje vladajuća kultura današnjice. Rušenje tradicija shvata se kao postulat progresa.

Georgije Florovski smatra da je "naše doba kritično doba, doba krize i nerazrešivih napetosti... Ako uopšte postoji neka istorijska budućnost, može se lako desiti da ta budućnost bude namenjena nekoj drugoj civilizaciji, verovatno onoj koja će biti potpuno različita od naše"...

Do skorog susreta, na kojem ćemo detaljnije razmotriti utemeljenje i nosivost mojih stavova, kao i Tvoje eventualne primedbe, srdačno Te pozdravljam.

Tvoj

Dobrica Ćosić"

SUTRA: ISTORIJA PROTUTNjALA PORED NAS