EPISTOLARNE PORUKE I PISMA: Od monaštva iz XVI veka, do ere digitalne komunikacije

Naš filozof Danilo N. Basta pisao je, povodom prepiske Martina Hajdegera, o "misaonoj gipkosti" epistolarne filozofske forme koja je podesna da u sebe primi najraznorodnije misaono bogatstvo. Iako se po sebi razume, naglašava Basta, da filozofska prepiska nije primarna u poređenju sa glavnim (sistemskim) mišljenjem pojedinog filozofa, ona se mora uzeti s krajnjom ozbiljnošću pri svakom pokušaju razumevanja i tumačenja one prve.

Pomoću pisama se dodatno osvetljavaju glavna dela dotičnog mislioca, ona proširuju i obogaćuju kontekst u kome se osnovno delo čita i razumeva. Hajdeger, inače, spada u najpoznatije i najplodnije filozofe novijeg doba. Osim knjiga, u korespondenciji sa dvestotinak ličnosti, u dugom periodu od 1910. do pred smrt 1976, napisao je (pretežno svojeručno) i više od deset hiljada pisama.

NjEGOVI sunarodnici objavili su prepisku ovog filozofa u trinaest tomova, a akademik Basta preveo je na srpski, i snabdeo komentarima, korespondenciju sa njih šestoro, uključujući i posebno zanimljivu mislilačko-emotivnu prepisku s Hanom Arent, kao retko inspirativan preplet ljubavnog i povesnog. Na samom početku te veze, iz koje se rodilo bolje i dublje međusobno razumevanje filozofskih ideja, Hajdeger se, sredinom prošlog veka, pita šta je lepše - slika Arentove ili njeno pismo, nudeći sam ovaj odgovor: "Jedino Ti sama, i to što si i jedno i drugo Ti poslala."

U zaostavštini Hane Arent nađena je ceduljica s njenom posvetom Hajdegeru povodom knjige "Vita activa ili o delatnom životu" (objavljena prvi put na nemačkom 1960), u kojoj su i ove reči: "Prisnom prijatelju, Kome sam bila verna, I nisam bila verna, I jedno i drugo s ljubavlju." Ovaj višeznačni tekst ilustruje, pored ostalog, i stav o posvetama kao skrivenom vidu epistolarne književnosti.

NAJSTARIJE sačuvane srpske epistolarne poruke potiču iz XVI veka i nalaze se u Moskvi. Sastavljene su od pisama poslatih iz manastira Sv. Jovana Preteče u Slepču (u okolini Bitolja) igumanima, episkopima, manastirskoj bratiji i, čak, turskom caru. Ovaj drevni spomenik sadrži i uputstva za pisanje pisama. Od starijih pisama sa književnom vrednošću najpoznatije je ono koje je Sveti Sava sa svog putovanja u Svetu zemlju uputio studeničkom igumanu Spiridonu (1229. ili 1234). U njemu se, u naslovu, za pismo koristi grčki termin pitak ("Pitak poslani ot svetago Savi ka igumenu velikije lavri Prečistije i svetago Simeona, Studenice, kir Spiridonu, ot svetago grada Jerusalima.")

O OVOM i još nekim Savinim pismima sudimo posredno, na temelju sadržaja starih srpskih vladarskih biografija. Nemanjin (Simeonov) i Savin biograf Domentijan, srpski svetogorski monah koga Dimitrije Bogdanović više smatra pesnikom nego proznim piscem, uključio je u delo "Život Svetoga Save" i "život Svetoga Simeona" opširno pismo kojim Sava poziva Nemanju da se zamonaši; ova epistola urodila je plodom i Nemanja se ubrzo pridružio Savi na Svetoj gori. Žitije je, inače, bio poručio kralj Uroš Prvi, unuk Nemanjin i sinovac Svetog Save...

Iz ovog perioda datiraju i pisma Jelene Anžujske, supruge kralja Uroša, prve žene za koju se u našoj kulturi zna da je vodila prepisku. Brat jedne druge Jelene (Balšić), despot Stefan Lazarević, autor je čuvene poslanice "Slovo ljubve" (iz 1404. ili 1409) koja je prevazišla uzuse onovremene epistolarne forme i prerasla u lirsku pesmu, svojevrsnu himnu duhovnoj ljubavi, i ljubavi uopšte. Despot Stefan Lazarević (sin i naslednik srpskog kneza Lazara) središnja je ličnost pokosovske Srbije. Bio je zaštitnik umetnosti i književnog stvaranja, i plodan prevodilac sa grčkog. Iz njegovog pera potiče i čuveni "Natpis na stubu kosovskom", sav u retorskom obraćanju putniku namerniku, u osnovi epitaf na mestu pogibije srpske i turske vojske.

U OKVIRU epistolarnog žanra postoji više tipova pisama (pismo je u srpskom jeziku dvoznačna reč, koju ovde poimamo kao vrlo rasprostranjeno sredstvo pisane komunikacije, a ne kao sistem znakova za sporazumevanje). Najstarija podela, koju su načinili antički retoričari razdvajala je privatna od poslovnih pisama. Postoji, takođe, podela na zatvorena i javna pisma; ova druga nisu namenjena pojedincu već široj javnosti. Zatim, postoje narativna pisma, pisma saučešća,pisma odbijanja, pisma - lozinke, koja otvaraju vrata čarobnog sveta, pisma izvinjenja, ljubavna pisma, književnička, filozofska i naučna pisma, pisma u stihu, potom državnička, teološka i politička pisma...

Dositejevo "Pismo Haralampiju" - prvi programski tekst u istoriji srpske književnosti - napisano je u formi poslanice. Drugi deo svoje autobiografije Život i priključenija, ovaj značajan srpski prosvetitelj i književnik napisao je u obliku pisma. U Dositejevim epistolama se prvi put u novijoj srpskoj istoriji određuje pojam nacionalne celine Srba, a dragocena su i njegova pisma vođama Prvog srpskog ustanka. Postoje i "pisma s predumišljajem", napisana naoko jednom primaocu, a namenjena, u stvari, budućim naraštajima ili, bar, istoričarima literature, kao i pisma samome sebi.

U FRANCUSKOJ su u XVII veku bila popularna tzv. mondenska pisma Madam de Sevinje. Ova književnica, najpoznatija po svojim brojnim epistolama, formulisala je i pravila književne korespondencije, od kojih navodimo prema Teoriji književnosti iz 1923. - sledeće: "Prikažite sebe. Prikažite sebe a ne nekog drugog; vaše pismo treba da mi otvori vašu dušu, a ne vašu biblioteku. Upravo ta čista prirodnost je lepa, i ona se jedino dopada..." Postoje epistolarni romani (Geteovi "Jadi mladoga Vertera, Bedni ljudi" F. Dostojevskog, "Pred ogledalom" V. Kaverina, "Ćilibar, med, oskoruša" M. Demića), pripovetke u pismima ("Švabica "Laze Lazarevića ), epistolarne drame, putopisna pisma, itd...

Savremeni srpski pisci Miroljub Todorović i Milivoj Anđelković objavili su, početkom XXI veka, imejl roman nastao razmenom pisama posredstvom kompjutera na relaciji Srbija - SAD. Todorović je ostvario i zanimljive rezultate u mejl-artu (dopisna umetnost), akcijama koje su na ivici ludističkog... U Istorijskom arhivu Beograda čuva se više od deset hiljada pisama koja je ovaj istaknuti neoavangardista razmenjivao s najpoznatijim savremenim umetnicima iz celog sveta. Digitalna era uzdrmala je klasičnu korespondenciju, ali je nije dokinula. Dopisivanje putem imejla je brže i jeftinije; moguće je da elektronska komunikacija vremenom još više udalji prepisku od tradicionalne kulture pisama. Dala je brzinu, ali ne i dubinu. Zasad su očigledni sažimanje poruka, skraćivanje reči do granice opstanka sadržaja i umanjivanje značaja ortografskih normi, kao i ubacivanje simbola i slika za izražavanje emocija.

SUTRA: Njegoševa crnogorska simfonija