TAJNI SAVEZ SA BRITANCIMA: Postoje tvrdnje da je knez Miloš Obrenović pod uticajem masona doneo Sretenjski ustav

Taj diplomatsko-obaveštajni rat dovešće do razlaza Miloša Obrenovića sa sa Rusijom i njegov brzi tajni politički pakt sa njenim suparničkom Engleskom.

Hatišerifom iz 1930. godine je Srbija je dobila autonomiju i status Kneževine sa naslednim knezom u porodici Obrenović. Osim slobode vere i trgovine, dobila je pravo uvođenja raznih institucija. Odredbama iz hatišerifa Srbija je imala pravo kako na svoju nezavisnu unutrašnju upravu, odnosno na svoje upravne i sudske organe, tako i na svoju vojsku. Međutim, Miloš je izbegavao da organizuje Savet što je po hatišerifu bio obavezan da učini. Uprkos tome što je formalno oslobodio seljake feudalnih odnosa, knez Miloš je ipak zadržao pojedine feudalne obaveze, što će ga malo kasnije umalo koštati vladavine. Naime, odlukom da turska spahijska imanja razdeli - seljacima, ističući da zemlja pripada onom ko je obrađuje, izazvao je nezadovoljstvo svojih velikaša.

OVA odluka, posmatrana sa naše vremenske distance, može dvostruko da se tumači. Kao prvo, njome je postigao dva efekta: vezao je seljake za sebe i onemogućio ekonomsko i političko snaženje velikaša, opasnih takmaca za vlast. A kao drugo,  može se tumačiti da je ovu agrarnu reformu sproveo po uzorima i uticaju masona tog doba?! Brojne srpske starešine su zahtevale da im pripadnu u nasledstvo turski oslobođeni spahiluci i titule spahija. Knez Miloš je, jačanjem centralne vlasti, uspešno suzbijao te samovoljne starešine i u dosluhu sa tajnom diplomatijom Engleske, najverovatnije i Francuske, i onemogućio vraćanje "turskog feudalnog sistema". Pored toga, njegovi bliski saradnici iz ustaničkih vremena, nikako nisu mogli da prihvate kneževo oslanjanje u spoljnoj politici na Englesku, umesto na Rusiju.

Zanimljiv rad, u tom smislu, "Knez Miloš napušta Rusiju i prilazi Velikoj Britaniji", objavio je dr Dragoslav Stranjaković u "Srpskom književnom glasniku" (SKG) 1937.godine. Dr Stranjaković piše: "Dobijanjem šest novih nahija 1834. god. od Turske, završena je bila Miloševa borba za oslobođenje Srbije. To je bio poslednji Milošev uspeh u spoljašnjoj i unutrašnjoj politici".(SKG 1, str. 26).

KNEZ Miloš je vraćanje tih šest nahija isposlovao diplomatskim vezama, posle njihovog gubitka neuspelim Prvim srpskim ustankom iz 1804. Sultanskim hatišerifom,  nahije su pripojene Kneževini Srbiji. Kasnije će se videti, da su Milošu u rešenju tog važnog unutrašnjeg srpskog, te srpsko-turskog i geopolitičkog problema Evrope, pomogli Englezi, ucenivši Turke, sa kojima su inače imali tajnu političku saradnju zbog obostranih interesa na Mediteranu, naročito oko moreuza Bosfor i Dardaneli, da oni ne bi pali u ruke carskoj Rusiji. Politička javnost u Srbiji isprva je mislila, da su te nahije Srbiji pripojene zaslugom carske Rusije za Srbiju.

"Narod je dugo klicao knezu Milošu i ruskom caru Nikoli I. Međutim, to dobro narodno raspoloženje prema Milošu nije dugo ostalo. Samo nekoliko meseci docnije on je imao protiv sebe najistaknutije svoje činovnike i veliki deo naroda. A 11 meseci posle februarske skupštine, nezadovoljstvo kneževih protivnika manifestovalo se u jednoj velikaško-narodnoj buni".(Stranjaković, SKG, str. 27/1).

OSEĆAJUĆI uznemirenost starešina i narodnih masa, knez je na zasedanju Skupštine 1. februara 1834. obećao značajne zakonodavne i administrativne reforme. Dao je i jedan nacrt ustava, a pre njegove izrade je postavio pet ministara. Kako je Miloš i dalje nastavio da se ponaša kao i ranije, njegovi protivnici su smatrali da se on jedino može urazumiti ako se jasno pokaže narodni bunt. Tako je počela da se protiv kneza sprema zavera, u njegovoj užoj i široj okolini.

Početkom januara 1835. godine, u Kruševcu, u kući Stojana Simića je skovan dogovor opozicionara od strane Milosava Zdravkovića Resavca, Milete Radojkovića, Đorđa Protića, Milutina Petrovića Ere (brata Hajduk Veljka) i Avrama Petronijevića. Tajni dogovor, koji su opozicionari postigli podrazumevao je postavljanje zahteva knezu Milošu kad se sastane Skupština, kao i nasilna sredstva u slučaju da odbije njihove zahteve. Jedni su na sastanku predlagali da ubiju kneza, drugi da ga zbace s vlasti i proteraju, međutim, prevladao je stav Milete Radojkovića, po kom je buna i dobila ime - Miletina buna, da se vlast kneza Miloša ograniči ustavom, ukine kuluk, omogući narodu pravo na upotrebu šume i ono najvažnije za obespravljene trgovce, ukine monopol na trgovinu.

ZAPLAŠEN ovom bunom, Miloš je odlučio da izda ustav i da ustanovi Državni savet. Izradu ustava je poverio Dimitriju Davidoviću, a Skupštinu je sazvao za 2/14. februar 1835. godine.

Sretenjski ustav je prvi moderni srpski ustav. U njemu su izražene potrebe srpskog društva: nacionalna emancipacija, razbijanje feudalnih ustanova i autokratske vladavine. Ustav je rađen po uzoru na francuske ustavne povelje od 1814. i 1830. i belgijski ustav od 1831. godine. Sretenjski ustav je takođe jedan od prvih demokratskih ustava u Evropi.

Imajući u vidu da je ustav najviši pravni akt jedne zemlje, a da je Srbija tada bila vazalna kneževina Osmanskog carstva, Porta se protivila njenom donošenju. Austrija je takođe bila protiv ustava, jer ga ni sama nije imala. Rusija je donošenje ustava prokomentarisala kao "francuski rasad u turskoj šumi". Knez Miloš, jedva je dočekao ovo odbijanje velikih sila, pa je Ustav ukinut već 17. marta 1835. godine, samo mesec dana od donošenja.

INAČE, 1834, razgorela se evropska politička i žiža tajnih društava oko Miloša, u zenitu njegove vladarske moći, kad mu je autoritet kod sunarodnika potlačenih od Habzburgovaca, Srba u Bosni, Grka pod Turcima bio na vrhuncu, a oslobodilačka borba Srba u Srbiji postajala uzor, uzdanica, matica i matrica za njihovo nacionalno oslobođenje. Mnoge indicije govore da je u to vreme počeo da gubi podršku masona.

Objašnjenje za ovu tvrdnju može da se pronađe u arhivi starih Slobodnih zidara u severnoj Italiji. "Masoni su kneza Miloša držali kao sigurnu političku uzdanicu, za kasniji projekat njegove, a potom vladavine kneza Mihaila, koji nije previše ni krio da je 'brat' Slobodnih zidara. Nije to, s obzirom na svoje vrlo intenzivno masonsko delovanje po Evropi, ni mogao kriti."

Često se geopolitički interesi sila ostvaruju podrškom jedne drugoj ili tajnom diplomatijom i tajnim društvima. To je važilo i za nacionalno-oslobodilačke pokrete naroda potčinjenih Turskoj i Austriji, koje su Rusija, Francuska i Britanija podržavale katkad jače, katkad nikako. Tako je bilo i u odnosima sila prema Srbiji.