KRVNA OSVETA: Razlog zbog kog je Miloš ubio vožda

Prirodno je, da će se Porta uznemiriti, misleći da je to maslo Rusije, da bi našla razloga da se s njome zarati. Vrlo je mogućno da bi tebi, pre no što bi protiv tebe otpočela neprijateljstvo, ponudila kneževstvo Srbije, kako bi sprečila veće zaplete! Doslovno tako je leta 1817. glasio nalog Georgiosa Leventisa, šefa grčke tajne revolucionarne organizacije Heterija, dat Đorđu Petroviću Karađorđu, u njegovom egzilu iz Srbije. Ovo i druga dragocena svedočanstva na tu temu, čuva Arhiv Heterije u Arhivu Parlamenta Grčke, sveska I.

Heterija je tajno društvo, organizaciono a ne suštinski slično masonskom bratstvu. Karađorđa je u svoje članstvo inicirala te 1817. godine u kojoj je po povratku u Srbiju i ubijen, ne uspevši da svrgne Miloša Obrenovića. Heterija je Karađorđa nametala Srbiji kao ponovnog vožda, uprkos propasti Prvog srpskog ustanka i Karađorđevom odlasku iz Srbije. Heterije je izazivala novi rat Srba i Turaka, umesto Miloševe diplomatske borbe na postignutim efektima Drugog srpskog ustanka kao pregovaračkoj poziciji, jakoj pred Turskom i drugim velesilama.

TAJ rat bi bio nova pogibelj Srba, radi opadanja turske moći u Srbiji i na Balkanu, ali - na taj način lakšeg oslobođenja Grka od Osmanlija! Ustanak "Grka" - bez Grka...!? Kad bi Turci i Srbi iskrvarili, Heterija je planirala sveopšti ustanak pravoslavnih hrišćana pod vlašću Turaka, pa ujedinjenje pod žezlom Grka, to jest pod Heterijom i Grčkom pravoslavnom crkvom.

Zla kob Karađorđa po povratku u Srbiju je poznata. Nisu sasvim razjašnjeni njeni stvarni motivi. Postoje najmanje dva razloga iz kojih knez Miloš naređuje odsecanje Karađorđeve glave 14. jula 1817. u Radovanjskom lugu, njeno slanje u Carigrad uz podršku narodnih knezova. Prvi: Miloševi ljudi za vreme Karađorđevog egzila vrše kontrapropagandu protiv njega zbog stradanja naroda i bekstva iz Srbije. Miloša o Karađorđevom tajnom povratku u Srbiju i ratnom planu Heterije, tri nedelje ranije, obaveštava Sima Milutinović Sarajlija (!) uticajni mason, i književni mentor Petra Petrovića Njegoša za prijem u masoneriju, zatim mitropolit Leontije. Drugi: kontroverzna smrt vojvode Milana, Miloševog polubrata, 16. decembra 1810. u srpskoj deputatskoj ustaničkoj misiji u Bukureštu, te vrlo moguća Miloševa krvna osveta naspram Karađorđa.

"Trovanje vojvode Milana naredio je Karađorđe, a izvršio Lazar Vojnović"! - precizno je objavio Vuk Stefanović Karadžić u knjizi "Istorijski spisi". Koji je razlog Milošu bio preči...?

ŠIRA javnost malo zna o Heteriji, stvorenoj kao "književno" društvo 1814. u Odesi, gde je živelo mnogo Grka. Izvorno ime joj je Philike Hetairaia (Udruženje prijatelja - u nekim segmentima slično sicilijanskoj mafiji, koja je u svom početnom dobu bila stvarni pokret otpora protiv Napoleonovih Francuza, tajno se zvala "Prijatelji prijatelja"). Nigde u visokoj politici nema slučajnosti, prevrat u bilo kojoj državi ne uspeva bez inostrane podrške. Tako je bio skrojen i Karađorđev pokušaj puča protiv Miloša pod patronatom Heterije. (Trag ka tom saučesništvu je i zbirka dokumenata Arhiva Jugoslavije, Fond 38 br. fasc. 100/234)

"Pošto su znali da Kara-Đorđe živi blizu Odese, u Hotimu, reše (Heterija, prim. M. B.) da ga pridobiju za svoj plan. Taj su zadatak poverili Đorđu Olimpiju, koji je u Srbiji bio poznat po imenu 'Kapetan Jorgač' i Kara-Đorđa poznavao iz Prvog srpskog ustanka. Pod izgovorom da ide po svoju porodicu dobio je pasoš i otišao u Hotim, gde je sačekao Kara-Đorđev povratak iz Petrograda. Vratio se u Moldaviju tek pošto je zadobio vožda za njihov plan.

Od tada je Kara-Đorđe očekivao zgodnu priliku i uskoro je uspeo da jedne noći snabdeven tuđim pasošem, obojene kose, pređe preko reke Prut. Jorgač, koji ga je čekao, odveo ga je u kuću Konstantina Ipsilantija u Galati, blizu Jašija. Tu je Kara-Đorđe ostao sakriven četiri dana, u Jašiju se sastajao sa Leventisom. Pri prvom sastanku, u prisustvu Olimpija, upoznao ga je sa tajnama Heterije. U toku tog vremena Kara-Đorđe je svečano primljen za člana Heterije", najvažniji su sadržaji ove zbirke akata, citirani doslovno.

IAKO mu daje lažni pasoš za prelaz granica, menja lični opis farbanjem kose i puderisanjem, Heterija Karađorđa ipak tajno prebacuje u Srbiju, jer su ga austrijske i turske uhode, kao i viši oficiri, poznavali. Prvak Heterije Georgios Leventis mu je dao veliku svotu novca. Određen mu je pratilac, pouzdani heterista Mihail Leonardios. Tako Karađorđe, njegov pisar Naum Krnar, Leonardios i Jorgač preko Bukovine, Erdelja i Banata na Dunav stižu 11. jula 1817. Tu se Karađorđe i Naum rastaju od saputnika Grka, heterista, ne sluteći da - idu pravo u zasedu i u smrt, koja će ih snaći za nepuna tri dana...!

Nema sumnje: ubistvo Karađorđa u Radovanjskom lugu kod Velike Plane, odsecanje glave i slanje Porti u Carigrad kao dokaza, u dogovoru sa prvacima Drugog srpskog ustanka, naredio je Miloš Obrenović, organizovao Vujica Vulićević, a neposredni izvršilac bio je Novica Novaković.

Konstantin Ipsilantis, knez Vlaške koji je krio Karađorđa u bežaniji iz Srbije, jedan je od suosnivača Heterije, uz poznate Grke masone. I knez Ipsilantis je bio istaknuti mason, tog uzburkanog i poprilično nerasvetljenog vremena. Tajni politički saradnik Adama Čartoriskog, tada važnog slobodnog zidara, poljskog grofa koji je dve godine bio ministar inostranih poslova Rusije (!) i imao jaku razgranatu mrežu agentura u Evropi, sa centralom u Parizu, povezanih sa nacionalnim oslobodilačkim pokretima Slovena protiv Austrije, Ugarske i Turske.

ČARTORISKI je imao veze i sa Heterijom. Neki autori smatraju da je jula 1817. imao tajnog udela u neuspelom Heterijinom i Karađorđevom puču u Srbiji protiv Miloša. Ova tvrdnja nije dokazana. Tim više što je Čartoriskom, njegovim tajnim patriotskim grupama i agenturama po celoj Evropi, Srbija više trebala kao uzdanica i "Pijemont" za oslobođenje Srba u Hrvatskoj, Slavoniji i Dalmaciji od Austrije i Ugarske, a ne od Turske!
Konstantinov sin, i sam mason Aleksandros Ipsilantis, postaje vođa Heterije 1821. kad je dignut propali Dunavski ustanak protiv Turaka u Moldaviji. Kasniji ustanak, u samoj Grčkoj, bio je uspešniji. Za Grke, tog puta časno, bez puno nepotrebnih ljudskih žrtava u susednim oblastima okupiranim od Turske, dalekosežan. I za Srbe u vladarsko vreme kneza Miloša, koji su znali da nemaju biološki, ljudski potencijal za masovne bitke sa Turcima, bio je važan diplomatski.