SA RIČARDOM BARTONOM U ŽIVOTU I PRED KAMERAMA: Hteo da se oženi mnome, sviđala mu se ideja da mu žena bude princeza

Elizabet je u prirodi bila podjednako zanosna kao i na filmu. Imala je tu neodoljivu auru zvezde, ali i neverovatnu neposrednost devojke iz komšiluka. Ričard je manično pio. Na kraju se toliko napio da je povraćao u metalnu posudu s ledom u kojoj se servira šampanjac. Bila sam zgrožena, ali i oduševljena kad su me pozvali da s njima pođem u Pariz, gde je trebalo da snimaju novi film. Tačnije, Liz je insistirala da svoj novi film "Jedina igra", u kojem je igrala s Vorenom Bitijem, tadašnjom zvezdom u usponu, snima u Parizu kako bi bila u blizini Bartona, koji je radio na zanimljivoj komediji "Stepenice".

U VREME kada su se rastali, Liz Tejlor i Ričard Barton, ja sam počela da izlazim s Bartonom. Na jednom od tih sastanaka upoznao me je sa svojim prijateljem Piterom O’Tulom. Vrlo brzo su obojica bili užasno pijani, a veče se završilo tako što su se njih dvojica takmičili ko će onog drugog napiti toliko da padne pod sto. Priznajem da mi nije bilo nimalo zabavno. Valjda zato što sam bila trezna.

Ričard Barton nameravao je da se oženi mnome. Da sve bude još neverovatnije, Nil i on su jedne večeri u mojoj kuhinji podrobno razmotrili tu temu. Nil i ja smo se u to vreme već bili rastali, ali ostali smo u prijateljskim odnosima. Ričardu se sviđala ideja da se oženi princezom, makar i bez zemlje (na kraju krajeva, on je bio britanski državljanin, a to tamo ima neku težinu!), a meni se dopadala mogućnost da zaigram na filmu.

Povrh svega, bio je sjajan sa decom. Naročito ga je Katarina volela. Mislim da je on imao najveći uticaj na njenu odluku da se bavi glumom. Kristina, sa druge strane, nije bila oduševljena Ričardom.   Retko se događalo da se mojim ćerkama dopadaju iste osobe i stvari. Oduvek su bile potpuno različite.

Kada sam ispričala Ričardu šta se desilo našoj porodici u Jugoslaviji 1941, on je toliko pobesneo na Čerčila da je napisao ljutito pismo Bi-Bi-Siju. Naslov teksta je glasio „Igrati Čerčila znači mrzeti ga“. Posle toga nikad više nije igrao Čerčila.

I možda bi sve bilo drugačije da Ričard nije imao zaista veliki problem sa alkoholom.

Ako su mi u početku njegovi ispadi u alkoholisanom stanju bili simpatični, s vremenom je to postajalo nepodnošljivo i preraslo u pravu moru. Kulminacija se dogodila u Nici, gde je Ričard snimao "Džekpot", a jedan deo scenarija je bio napisan specijalno za mene. Terens Jang je bio reditelj tog filma. Ipak, producentima je ponestalo novca, pa tako "Džekpot" nikada nije dovršen. Bilo je zaista zabavno učestvovati u snimanju filma, ali ne i prisustvovati Ričardovom danonoćnom opijanju.

ZA DORUČKOM u hotelu „Negresko“ u Nici razmišljala sam o Ričardovom pijanstvu od prethodne noći. Bila je to poslednja kap u prepunoj čaši i spremala sam se da se tog jutra vratim u London. Sama.

- Šta, za ime sveta, ovo znači? Da li sam te nečim uvredio? - posrćući, i dalje mamuran, pojavio se i on.

- Odlazim, ovo ne mogu da podnosim - rekla sam, mahnuvši rukom u kojoj sam držala kroasan, u zamenu za izostavljenu reč „više“.

- Želiš li da pođem s tobom?

- Ne - odgovorila sam, pokušavajući da izbegnem isparenja viskija od prethodne noći.

- Mogu li makar da te ispratim na aerodrom, pretpostavljam da putuješ nekud?

- Ne! - uzviknula sam naglo.

- Ne želim da me ispratiš i ne želim da se ikad više ovamo vratim!

- Jesam li učinio nešto strašno uvredljivo da izazovem tvoje tako oštro i osuđujuće ponašanje?

Imao je onu prepoznatljivu promuklost u glasu. Naručio je bladi meri.

- Ne, ništa, ali ja zaista ne mogu da budem dadilja nekome ko se opija do smrti i zalud troši takav prvoklasni talenat - odgovorih ljutitim glasom. - Juče smo na setu morali da snimamo četrnaest puta iz početka jer ti nisi mogao da se setiš svojih osam reči!

Ignorisao je moj komentar i raspoloženo me upitao:

- Jesi li uživala igrajući svoju prvu filmsku ulogu pred kamerama, sa mnom u glavnoj muškoj ulozi? Ti si rođena za glumicu!

- Da, jesam iako sam bila uplašena, oznojena, nepripremljena i bilo mi je hladno.

NIKAD nisu dovršili taj prokleti film. Ričard bi samo zurio kroz prozor. Ponestalo im je novca jer su sva prikupljena sredstva za ovaj film iskorišćena za dugove prethodne produkcije. Pomislila sam kako ćemo verovatno samo da sedimo ovde i opijamo se do Uskrsa.

Zaurlao je od smeha pre nego što se uozbiljio.

- Pa ljubavi, nije ni čudno što si donekle ekscentrična i što ponekad govoriš i radiš čudne stvari. Čak i tvoje ćerke misle da si pomalo nekonvencionalna i netradicionalna majka. One kažu da ti retko vidiš događaje onako kako ih vide "normalni" ljudi. Rekle su da si ti mnogo drugačija od većine majki. Znaju li da si se sa svega četiri godine suprotstavila celom streljačkom vodu? Da li znaju za atentat na tvog oca pre Drugog svetskog rata?

Odmahnula sam glavom.

Od cele bladi meri u čaši je ostala samo jedna kocka leda, pa je Ričard naručio još jednu. Kada mu je konobarica donela koktel, izvukao je punu šaku novca, pokazujući joj da izvuče koliko je potrebno za piće i napojnicu. Uvek je bio velikodušan i voleo ja da troši novac.

- Vreme je za rastanak – rekoh dok sam prikupljala torbe, udaljavajući se od stola.

- Zbogom, Eliševa. Odlazi već jednom, ljubavi - promumlao je Ričard, paleći još jednu cigaretu. Oslovio me je hebrejskom verzijom mog imena, onako kako je to činila i Elizabet Tejlor.

- Ne zaboravi da sam onaj članak o Čerčilu napisao isključivo za tebe.

Istini za volju, taj članak nije bio jedino što je napisao za mene. Svake noći bi sedeo dokasno pišući ljubavne pesme koje bi mi potom gurao ispod vrata.

PRISETILA sam se našeg susreta u Švajcarskoj samo mesec dana ranije, kada je Ričard sipao alkohol niz grlo u snažnom mlazu, onako kao što monsunska kiša zaliva pirinčana polja. Bilo je vrlo kasno, a ja sam bila ubeđena da će on umreti u tom trenutku. Tresao se, kašljao, preznojavao, a kada je pronašao flašu džina koju sam sakrila, ispio ju je naiskap iako je prezirao džin.

Odlučila sam da pozovem i hitnu pomoć i policiju. Kada su pristigli, povela sam ih na sprat. Ričard je, bunovan, zaključio da su neki čudni ljudi upali u njegovu kuću, pa se s teškom mukom pridigao i zaključao u svojoj sobi. Nakon dvadeset minuta nagovorili smo ga da izađe, ali je odbio da ide bilo kuda, a naročito u „prokletu hitnu pomoć“. Naravno da je odmah zatražio skoč, pa se doktor dosetio da mu lekove za smirenje ubaci u čašu dobrog viskija. Kada je konačno izgubio svest, izneli su ga na nosilima i odvezli u ambulantu.

Sat vremena kasnije probudio se u ćeliji psihijatrijske bolnice okupanoj belinom u Ženevi, okružen trojicom mišićavih medicinskih tehničara. Prostrelio me je otrovnim pogledom.

Doktor mi je rekao da sam postupila u skladu sa švajcarskim zakonom time što sam pozvala pomoć jer bih u suprotnom, da je stvarno umro, ja bila odgovorna i optužena za nemar. Uskoro mi je bio oprošten taj moj ishitreni postupak i Ričard je ovu epizodu smatrao više nego smešnom.

Bilo mi je teško da se u tim trenucima setim onog impresivnog, harizmatičnog glumca koga sam pre mnogo godina videla na pozornici u Njujorku u ulozi Hamleta.

Ričard je ipak, povrh svega, bio istoričar i neostvareni profesor. Često bi govorio kako žali zbog toga što nije išao stopama svoga oca Pola Bartona i postao univerzitetski profesor.

Ričard i ja smo se rastali bez teških reči. Bilo mi je žao što jedan toliko talentovan čovek na takav način uništava sebe. Međutim, ne možeš pomoći onome ko sâm sebi ne želi da pomogne.

DRUŽENjE SA LIZ TEJLOR

U PARIZU je bilo posebno iskustvo druženje s Liz Tejlor i Bartonom iako je on veći deo vremena bio pijan. Upoznala sam Vorena Bitija, koji se proslavio ulogom u filmu Boni i Klajd. Izuzetno zgodan i veoma svestan svog izgleda, šarmirao je sve oko sebe. Uspeo je da izmami osmeh na licu čak i sablasno ozbiljnoj Volis Simpson, vojvotkinji od Vindzora, koju sam zajedno s vojvodom od Vindzora – Edvardom VIII – srela na jednom ručku koji je filmski studio priredio za njih. I danas čuvam fotografije snimljene prilikom tog susreta, a posebno su mi dragi oni snimci na kojima je Elizabet Tejlor fotografisala mene dok smo se vozile u automobilu.

 SUTRA: PRVI POVRATAK U BEOGRAD PRE PADA BERLINSKOG ZIDA