FELJTON - HITLER JE ARGENTINU VRBOVAO JOŠ PRE RATA: Skloništa ratnih zločinaca izbrisana sa mape, kao da nikada nisu postojala

Sve uređenje, administraciju, finansiranje i prodaju kuća u komšiluku, obavljali su Nemci. Pavelić je govorio italijanski, pomešan sa malo španskog i veoma dobrim nemačkim, i zato se tamo i osećao bezbednije, okružen asovima nemačke avijacije, poput Galanda, i zaštićen brojnim nemačkim institucijama. Zejen, Nemac koji je u zemlju ušao 1929, bio je partner sa Germanom Vernikeom iz kompanije za štednju, izgradnju i novogradnju, pod nazivom FINCA, koja je osnovana u februaru 1935. G- din Zejen, osim finansiranja i izgradnje Vrtnog grada, bio je odgovoran i za njegovo projektovanje. Godine 1933. ovi partneri su tražili zemljište za izgradnju kuća u Velikom Buenos Ajresu.

Kuće su građene skladno, tako da, kada su se Pavelić i nacisti nemačke avijacije doselili, ušli su u veoma ukusno projektovane i izgrađene domove, velikih dimenzija.

Sve projekte koji su se do 1947. u tom mestu odvijali, osmislili su Nemci, a mnoge od njih za Nemce: prvi restoran koji je u februaru 1947. otvoren, pod imenom Taki, bio je u znak sećanja na Zejnov rodni grad Keln, u Nemačkoj, zatim izgradnja Kuglaškog kluba Blitz, koji je svečano otvoren u oktobru iste godine, bili su stecište mnogih izbeglica iz nacističke Nemačke i njenih saradnika.

Mnogi imigranti koji su iz Nemačke, Italije i zemalja pristalica sila Osovine dolazili u Argentinu tokom perioda izgradnje Vrtnog grada, između 1943. i 1955, bili su begunci od međunarodne pravde i ušli su u zemlju sa lažnim identitetima.

Izgradnja Vrtnog grada Lomas del Palomar toliko je bila inovativna da ga je 1. marta 2019. Predstavnički dom Provincije Buenos Ajres proglasio mestom od provincijskog interesa kao pionirski projekat u zemlji i Južnoj Americi, koji predstavlja urbanističko i istorijsko nasleđe Regiona Tres de Febrera, gde se i nalazi. Projekat je ispratila i predsednica spomenika i istorijskih dobara nacije, g-đa Teresa de Anćorena, koja je tom prilikom taj kraj definisala kao „mesto blagostanja i lepote". Ipak, tragovi tog kraja kao jednog od skloništa mnogih ratnih zločinaca, izbrisana su sa mape, kao da se to nikada nije ni desilo. Vrlo malo spisa ukazuje na Lomas del Palomar kao na jedno od skrovišta i nacističkih i ustaških jazbina krajem Drugog svetskog rata.

Dezinformisanje veoma uspešno radi svoj posao kada je u pitanju brisanje tragova istorije, bez obzira na veštačku inteligenciju koja nam je danas dostupna. Postoje internet sajtovi koji tvrde da je Pavelićeva kuća srušena i da je na njenom mestu podignuta zgrada, što je laž, jer je fizionomija tih kuća očuvana i sasvim je netaknuta, sa svojim karakteristikama brvnara.

ISTORIJA Palomara se usložnjava od trenutka kada se uspostavlja poslovna veza između članova nacističke partije koji su pobegli iz Nemačke sa svojim saradnicima i argentinskim vazduhoplovstvom, dok je sve to zapravo isplanirao Peron. Nešto ranije oformljeno argentinsko vazduhoplovstvo moralo je biti modernizovano i snabdeveno tehničarima i ekspertima, a Peron je u tehničarima i pilotima Luftvafea pronašao pravu snagu, koja bi dala zaokret u modernizaciji i razvoju vojnog vazduhoplovstva u zemlji, zbog čega ih je štitio, osiguravao im azil i posao. Specifičan slučaj je bio slučaj generala Adolfa Galanda, koji je u u novembru 1948. stigao u Argentinu brodom Andrea  iz Đenove, sa lažnim pasošem koji mu je omogućio Crveni krst na ime Rolf  Jeger. Nastanio se sa porodicom, suprugom i njenom decom u kući na raskrsnici ulica Paraisos i Pensamientos, samo pet ulica dalje od Pavelićevog doma u Vrtnom gradu Lomas del Palomar, da bi unapredio svoj rad kao savetnik argentinskog vazduhoplovstva.

Tokom Drugog svetskog rata, Galand je bio vrhunski i odlikovan borbeni pilot, koga su smatrali nemačkim letačkim asom. U avgustu 1940. godine, unapređen je u čin generalmajora i rukovodio je svim lovačkim jedinicama na frontovima. Nakon rata, najistaknutiji oficiri Luftvafea izgubili su privilegije i uklonjeni su sa javnih mesta i položaja, pa su počeli da razmišljaju o novim poljima delovanja za koja će im se pružiti prilika.

Zajedno sa Galandom, u Argentinu je stigla takozvana „Grupa Tank", koju su činili Tank, Horten, Henrici, Baumbah, Behrens i Rudel. Svi članovi „Grupe Tank“ dobili su lažne pasoše zahvaljujući svešteniku Draganoviću. Kao i ustaše, mnogi Nemci su bili smešteni u samostanima, čekajući lažna dokumenta i pravi trenutak za bekstvo. Kurt Tank, nemački vazduhoplovni inženjer, stigao je u Argentinu 1948, komercijalnom avio-kompanijom, preko Danske, sa lažnim pasošem na ime Pedro Maties.

Da bi „Grupa Tank“ mogla doći u zemlju, prethodno su se organizovali i pregovarali sa Peronom, u vezi sa vazduhoplovnim projektom koji su želeli da sprovedu i osobljem koje bi Peron angažovao. Način na koji je uspeo da uvede Nemce, bio je formiranjem DAIE  u Rimu, preko rute Đenova-Buenos Ajres, uz pomoć argentinskog konzulata u Đenovi i Međunarodnog crvenog krsta.

Valter Bentankor ističe da je ovakvih Nemaca, njih oko hiljadu, dobilo pasoše koji su samo čekali da im se stavi fotografija. Osoba koja je aktivno učestvovala bio je Lavić iz Hrvatske, zadužen za podmićivanje savezničkih kontrolora. Bentankor takođe tvrdi da je dogovor bio da će Katolička crkva izaći u susret što se tiče papirologije i da bi prevoz bio odgovornost argentinske vlade.

Tank i Galand, koji su se poznavali još pre dolaska u Argentinu, zbog Tankovih vazduhoplovnih projekata poput četvoromotornog FW - 200 „Kondor“, sastali su se u Nemačkoj, pošto je Tank hteo da otkrije svoje planove za projektovanje borbenog aviona u Argentini, jer ga je angažovalo argentinsko Vazduhoplovno ministarstvo na njihovom projektu.

Opet je sveštenik Draganović odigrao ključnu ulogu u bekstvu nacista, u ovom slučaju tehničara i asova nemačkog vazduhoplovstva i mnogih drugih koji su se pridružili, a nisu pripadali grupi. Međutim, nekoliko meseci nakon ovih ulazaka u zemlju, u Odseku za migracije izbio je skandal u martu 1949. zbog pritužbi senatora Ođosa zbog nepravilnosti koje su učinjene prilikom ulaska imigranata i zbog ključne uloge koju je u tome igrala DAIE u Rimu, što je dovelo do suspenzije Pabla Dijane sa njegove pozicije  generalnog sekretara za migracije i naknadnog zahteva za izveštavanje.

Važno je setiti se da dobri odnosi Hitlera i Argentine datiraju iz vremena pre početka Drugog svetskog rata. Hitler je 1933. poslao barona Fon Termana koji je bio povezan sa nacističkom partijom, da bude šef diplomatskog predstavništva. Sa njim su ušli nemački oficiri kako bi obučili argentinske oružane snage, koje je direktno angažovalo Ministarstvo odbrane. Mnogi od onih koje su nemački oficiri obučavali, bili su deo vojne grupe nacističkog profila, kreirane 1943. (GOU),  uključujući Perona, tako da nije bilo iznenađujuće što je Peron angažovao nemačke naciste posle rata.

UNIŠTENA DOKUMENTA

VAŽNO je razjasniti neke promene u nazivima ulica i brojevima koje su napravljene u Vrtnom gradu Lomas del Palomar. Pre nekoliko godina, naziv i numerisanje ulice gde je živeo Ante Pavelić, Mermoz 643, promenjen je u naziv Finka, a pored toga, promenjen je i broj ulice sa 600 na 6000. Takođe je promenjena i orijentacija brojeva. Na onoj strani gde su bili parni brojevi, naročito u toj ulici, stavljeni su neparni, i obrnuto. Nisu sve ulice promenile imena, već samo nekoliko. Sve ovo me podseća na verzije koje su ranije postojale da je Pavelić imao tri kuće jednu do druge - za sebe i za svoje ustaše - ali nažalost za ovu tvrdnju ne postoje čvrsti  dokazi,  jer su mnoga dokumenta u međuvremenu isčezla.

 SUTRA:  PRIPREME ZA LIKVIDACIJU NAJVEĆEG SRPSKOG ZLOTVORA