FELJTON - KAMUFLIRANE ZGRADE NACISTA U ARGENTINI: Slučajnost htela da u blizini Pavelićevog skloništa postoji vazduhoplovna baza

Viceadmiral je bio veoma dobro obavešten o onome što govori, uzevši u obzir da je Pavelić 16. oktobra 1956. godine, nakon skandala zbog optužbi koje su privukle medijsku pažnju, a shodno tvrdnjama MUP-a, tražio potvrdu o sopstvenom uzornom građanskom životu, da bi mogao putovati u Urugvaj, Paragvaj, Brazil i Boliviju.

Izveštaji Vazduhoplovne službe dokazuju da nisu verovali u Pavelićevu nevinost, kao ni u nevinost njegovih ustaških sadrugova.

Oktobra 1956, glavni komandant i šef Obaveštajne službe Nacionalne žandarmerije, Oskar Ćavari, poslao je dopis direktoru za koordinaciju policijskih snaga, obaveštavajući ga o rezultatu istrage, u vezi sa dopisom 5  br. 391/56, povodom dokumenta koji je hrvatska zajednica putem Hrvatskog  domobrana dostavila privremenom predsedniku nacije, a kojim su zahtevali objavljivanje izjave u kojoj se poriče angažovanje i učešće ove zajednice u aktivnostima bivšeg Nacionalnooslobodilačkog saveza i Peronovog svrgnutog režima. U navedenom dopisu Ćavari je naveo da su u oktobru i novembru 1955, određene novine objavile članke u kojima se hrvatski vođa Ante Pavelić i pripadnici Hrvatske zajednice pojavljuju u dosluhu sa svrgnutim režimom i povezuju sa terorističkim i zločinačkim delovanjem, optužbe od kojih su se Hrvati branili putem letaka i telegrama koji su uputili predsedniku.

Kratak zaključak do kog je Žandarmerija došla u ovom dopisu, kao rezultat istrage - pritom nije iznela nijedan dokaz za navedene zaključke - jeste da su razlike nastale na štetu Hrvatske zajednice koju je zastupao Ante Pavelić poticale od istorijskih razmimoilaženja nastalih u Evropi, kao posledica srpsko-hrvatsko-jugoslovenskog sukoba.

Nadalje, u tom zaključku stoji da se nijedna od optužbi nametnutih Paveliću nije mogla dokazati, i konačno, da Hrvatska zajednica nije ni na koji način mogla biti povezana sa peronističkom vladom i bivšim Oslobodilačkim savezom.

KONAČNO, i u kratkom roku, Hrvatski domobran je zahtevao da se putem dopisa izda obaveštenje koje bi ih oslobodilo brojnih optužbi za terorizam za koji su ih u Argentini teretili, a po njihovom zahtevu je preko svog šefa Obaveštajne službe Žandarmerija podnela jedan dopis koji je sadržao sve tačke koje je pomenuta hrvatska organizacija tražila da se objave. Zaključak Nacionalne žandarmerije bio je potpuno isti kao i Vrančićev u pismu koje je 28. jula 1956. uputio predsedniku Republike, naročito zbog toga što su na gotovo identičan način izneli poreklo optužbi protiv Hrvata. I Vrančić i Nacionalna žandarmerija tvrdili su da su one proizašle iz istorijskih mimoilaženja između Hrvata i Srba, zbog političkih osveta, nevezano za događaje u Republici Argentini, a kasnije su ovi razlozi preslikani u domaću i međunarodnu štampu. Ovaj zaključak podriva i omalovažava ozbiljan rad i istragu lokalne i međunarodne štampe, rad kao što je onaj bivšeg poslanika Santandera, u vezi sa terorističkim aktivnostima nacista u Argentini, pa čak i Istražne komisije o antiargentinskim aktivnostima za koje su nekoliko godina ranije, u junu 1941, u Domu narodnih poslanika tražili da se istraže delovanja pojedinačnih osoba i institucija koje zastupaju ideologiju suprotnu republikanskoj u zemlji. Još jednom, bezbednosni organ argentinske države kao da je bio podređen naređenjima Pavelića i njegovih ustaša.

Dana 11. decembra 2023. od argentinske Nacionalne žandarmerije zatražila sam informacije o tome da li u svom istorijskom arhivu imaju dosijee, presude, beleške, postupanja, dopise, poruke poslate preko teleprintera itd. u vezi sa Antom Pavelićem, iz perioda 1948-1957. godine. Namera je bila da se postupanja i istrage koje je obavila Žandarmerija mogu pročitati kako bi se mogao izvući zaključak, kako je to u svom izveštaju od 1956. ona i uradila, objašnjavajući da su Pavelić i njegove ustaše bile nevine za sve optužbe koje su im se stavljale na teret u Argentini. Odgovor koji je Nacionalna žandarmerija dostavila, 21. decembra 2023, u Buenos Ajresu, bio je sledeći:

„U vezi sa Vašim zahtevom, stavljam Vam na znanje da je odgovarajućim hijerarhijskim putem Uprava postupila u cilju da Vas obavesti o navedenom pitanju, i to tako što je izdala izveštaj u kom se u jednom njegovom delu navodi da 'nisu pronađeni zapisi u vezi sa izvršenim proverama".

U ovom kratkom odgovoru, koji potpisuje glavnokomandujući sekretar generalštaba Nacionalne žandarmerije, navodi se da zapravo nisu našli apsolutno ništa.

PRITISAK koji je bio prisutan u medijima da se Pavelić i njegova grupa ustaša optuže, omogućili su Blagoju da pročita o Poglavnikovom prisustvu u Argentini.

To što se Pavelić stacionirao u Vrtnom gradu Lomas del Palomaru nije slučajnost. Ceo kraj izgradili su Nemci, sa željom da tu i smeste one koji su dolazili iz Nemačke i kolaboracionističkih zemalja, nakon Drugog svetskog rata.

Da ne bi došlo do zabune, važno je razjasniti da je El Palomar grad koji se nalazi u okrugu Moron i on je prethodio osmišljavanju izgleda i izgradnji Vrtnog grada Lomas del Palomar, koji pripada okrugu Tres de Febrero a koji je izgrađen uporedo sa Palomarom.

Ta dva mesta razgraničava železnica. Nacionalni Vojni koledž u Palomaru već je tamo postojao od početka veka, i građen je vrlo sporo a otvoren je u decembru 1937, pre nego što je PISL započela svoj urbanistički projekat.  Vazduhoplovna baza datira iz 1912, kada je osnovana Vojna vazduhoplovna škola, koja je kasnije prebačena u Kordobu. Prva vazduhoplovna brigada osnovana je 1949. godine. 

Vrtni grad Lomas del Palomar bio je projekat Eriha Zejena, na osnovu ideje koju je doneo iz Evrope, a koja se zasnivala na drugim vrtnim gradovima izgrađenim u Nemačkoj i Engleskoj. Ovu ideju preuzeo je od Ebenezera Hauarda, koji je izgradio model predgrađa početkom veka. Prema Hauardu, to je morao biti idealan grad pogodan za razvoj pojedinca, u skladnoj ravnoteži između prirode i urbanizacije.

BAŠ kao i model koji je Hauard kreirao, Zejen je osmislio vrtni grad Lomas del Palomar,  zasnovan na jednom centralnom delu grada, sa kulturnim centrima i prodavnicama, koji bi imao uspostavljenu komunikaciju sa jezgrima stanovanja. Ovaj grad se razlikovao od svih drugih gradova velikog Buenos Ajresa, po visokom drveću, dobro isplaniranim prodavnicama i trgovima, sa brvnarama u kalifornijskom stilu.

Nacistički „Vukovima" koji su se krili u Argentini nisu bila potrebna minska polja ili bodljikava žica, kao što je Hitler imao u svom štabu u blizini Rastenburga da bi se zaštitili. Njihovi bunkeri su bili vidljivi, a njihove kuće su bile kamuflirane među kućama ostalih stanovnika. Čini se da je slučajnost htela da, kao i u Hitlerovom štabu, postoji vazdušna baza u blizini Pavelićevog skloništa u Vrtnom gradu. Kako Zejen priča u svojim memoarima, vrtni grad Lomas del Palomar imao je sopstvene zalihe za snabdevanje, centralni objekat za snabdevanje vodom, pa čak i fabriku cigli za izgradnju kuća.

OSLOBAĐANjE ANTA PAVELIĆA

KAO rezultat pritiska javnog mjenja, brojnih optužbi i istraga koje je sprovela vlada argentinskog predsednika Aramburua, Antu Pavelića je 1956. godine policija privela na nekoliko sati, a njegova kuća u vrtnom gradu Lomas del Palomar je pretresena. Ovo je novinarima ispričala Pavelićeva ćerka Višnja u jednoj od svojih izjava, u vreme atentata na njenog oca, aprila 1957. Uviđaj je vodio kapetan Molinari, a pošto niko nije pronašao dokaze, Pavelić je oslobođen.

 SUTRA: HITLER JE ARGENTINU VRBOVAO JOŠ PRE RATA