FELJTON - U SRBIJI RASTE UTICAJ PARTIZANSKOG POKRETA: U oktobru 1943. partizani su osvojili oko 50 gradova i prekinuli železničke pravce

Tako su ljudi poput Ficroja Maklejna gradili svoj stav; ne na osnovu suptilnih komunističkih dezinformacija nauštrb hrabrih četnika, već na osnovu jasnih i očiglednih činjenica na terenu, gde su gerilske grupe koje su nameravale da se bore protiv Nemaca shvatile da samo pridruživanjem partizanima ta namera može postati izvesna i vojno moguća.

Ovde opet MI Z otkriva Čerčilu sve što treba da zna. Dok su neke nemačke protivofanzive bile uspešne, druge nisu. Na primer, partizani su sada kontrolisali većinu obale i širom zemlje predstavljali ozbiljnu opasnost za železničku mrežu, na koju je Vermaht računao.

Ponovo je Crna Gora postala simbol promena na terenu, posle neuspeha Nemaca da povrate izgubljenu teritoriju. Kako MI 3 opisuje: “Praktično svi gradovi u unutrašnjosti su u rukama partizana, i čini se da su se oni tamo čvrsto ustoličili. Četničke snage koje su ranije bile u prednosti,, sada su ili pripojene ili su nestale, uz izuzetak malih grupa koje su u sukobu sa partizanima. Mihailovićev uticaj u ovim oblastima potpuno je opao; izgleda da čak i u užoj Srbiji popularnost partizana raste. Mihailovićeve snage ostaju pasivne.”

Stvar je vrlo očigledna. Nije više bilo potrebe za idejama sa početka godine, koje je zagovarao oficir SOE Bejli, o tome da bi partizani i četnici trebalo međusobno da podele otpor prema okupatoru. Sada partizani uvećavaju otpor u užoj Srbiji, ranijem bastionu četnika. Dok rizikuju živote u borbi protiv Nemaca, „Mihailovićeve snage ostaju pasivne“ i, kao što se vidi iz izveštaja MI 3, neke od njih se zapravo i ne bore protiv Nemaca, već protiv svojih sunarodnika Jugoslovena, partizana.

KAKO MI 3 zaključuje o značajnoj promeni u vojnoj ravnoteži između 8. i 27. oktobra, i nešto posle toga (u izveštaju dostavljenom lično Čerčilu): „Ukratko, u poslednjih šest nedelja aktivne borbe vode se na prostoru cele zemlje. Ima uspeha i neuspeha na obe strane, ali na kraju su partizani primetno uspešniji. Od 8. oktobra (kada je poslednja mapa pripremljena za Čerčila) partizani su osvojili oko 50 gradova i prekinuli manje-više sve železničke pravce, kao i većinu puteva severne i centralne Jugoslavije.“

Može li biti jasnije? Ovaj odlomak je iz dokumentacije Ratnog kabineta, MI 3 izveštaja koji se nalazi u Dikinovoj arhivi na Čerčilovom koledžu. No, originali Ratnog kabineta i izveštaja poslatih premijeru lako se mogu naći u Nacionalnom arhivu u Londonu.

MI 3 zaključuje da bi partizani, sa dovoljno municije, mogli postići još više uspeha u održavanju prekida nemačkih linija snabdevanja. Ovim završava izveštaj Bruku, a time i Čerčilu: “Trenutno je pet do šest nemačkih divizija blokirano u severnoj Italiji, kao i deset divizija u Jugoslaviji.”

Na kraju bi Nemci možda mogli da smanje obim snaga u Italiji za jednu do dve divizije, ali je skoro nemoguće da bi smanjili svoje snage u Jugoslaviji; čak i ukoliko bi povratili kontrolu nad linijama transporta, veća koncentracija snaga u regionu bila bi ključna.

Drugim rečima, partizani, koji su po proceni MI 3 brojali oko 180.000 ljudi, onesposobili bi čak mnogo više nemačkih divizija nego što su dotad učinili, što je neko iz Čerčilovog kabineta, ako ne i on sam, zabeležio na margini dokumenta. Nije čudno što su premijer i vojni zapovednici gledali sa odobravanjem na Tita i njegove partizane.

Istog dana M04 (deo SOE za B. istok) izvestio je ser Alena Bruka i svoje kolege iz MI 3 (kopija dostavljena Čerčilu) o događajima na istočnom Mediteranu. Partizani su, kako sledi u izveštaju, zauzeli grad Sanski Most (blizu Banja Luke u Bosni). Na zahtev Čerčilovih saradnika, dodali su da su partizani zarobili ceo garnizon Hrvata (ustaša) pod komandom nemačkih oficira, sa preko 100 ubijenih i „značajnim ratnim plenom od 1.000 pušaka i 66 automata".

Vratimo se narativu ULTRA:  kada su analitičari iz Blečlija dešifrovali Mihailovićevu naredbu od 13. novembra da pokrene veću ofanzivu protiv partizana, bilo je očigledno za svakoga u Londonu šta su Mihailovićevi prioriteti. No, za one razjarene, patriotske, prosavezničke i antinacističke četnike, koji su odbili naredbu da ubijaju sunarodnike u korist nacista, odluka je bila jasna. Takvi lojalni Srbi sada masovno počinju da prelaze na stranu partizana, smatrajući Tita i njegove vojnike, kako ih MI 3 opisuje, „za aktivniju snagu“.

IZMEĐU 19. i 20. novembra Britanci su saznali kako su četnici dozvolili da se Prva pancer divizija prebaci železnicom iz Grčke na Istočni front u SSSR. Iako se transport odvijao preko teritorije pod kontrolom četnika, Mihailović i njegove snage nisu sproveli nikakvu diverziju radi sprečavanja prolaza. Izveštaj upućen Čerčilu ukazivao je na to da sada „postoji veoma jak razlog“ da Britanija „prekine snabdevanje“ Mihailovića u potpunosti, što je tvrdnja koja je „postala još snažnija“ sa Mihailovićevim odbijanjem da onemogući transport Prve pancer divizije.

Ovo je bila ključna razlika. Mihailović je dozvolio Nemcima da prođu nesmetano, dok su partizani sprovodili ofanzivne akcije u borbi sa Vermahtom baš na tim pravcima. Da li se i sad pitamo zašto su Britanci gledali na Tita blagonaklonije nego na Mihailovića?

Podaci koje im je prosledio MI 3 omogućili su Britancima da se sada energično obrate Jutoslovenskoj kraljevskoj vladi u izbeglištvu. Entoni Idn, ministar diplomatije, sreo se u Kairu sa jugoslovenskim predstavnicima, baš u vreme dok su izveštaji MI 3 pristizali. Kralj je bio voljan da razmotri pritisak na četnike kako bi počeli sa borbenim aktivnostima, ali je jugoslovenski premijer bio protiv toga. Idn je upoznao mladog kralja Petra sa mogućim uplitanjem Sovjeta u balkanske stvari: „Objasnio sam mu da nam predstavlja poteškoću to što će Rusi nesumnjivo tvrditi da je (Mihailović)  pasivan, dok se Tito bori protiv Nemaca. Kralj se složio.“

Međutim, predsednik jugoslovenske Vlade u izbeglištvu (Božidar Purić) bio je protiv, pa je Idn morao da ga upozna sa činjenicama, kojima je raspolagao zahvaljujući izveštajima MI 3. Kako se jugoslovenski premijer držao svog stava, koji će nadalje ponavljati revizionisti, da jedinu pravu borbu vodi Mihailović, Idn je istakao: “Rekao sam mu da naše informacije ne podržavaju takav stav... Građanski rat kome sada svedočimo odgovara nikome drugom do Nemcima. Jugoslovenski premijer je, čini se, uglavnom brinuo o potrebi da Mihailović  sačuva svoje snage za postnemačku eru.

AKTIVNOSTI U CRNOJ GORI

IZVEŠTAJ MI 3, jednog od odelenja Službe za špijunske aktivnosti u inostranstvu, o zbivanjima  u Crnoj Gori, je uverao Glavni štab u Londonu „kom carstvu da se prikloni“:  “Nemačke snage u C. Gori, uz podršku četnika (sledbenika generala Mihailovića) i fašista započele su ofanzivu protiv partizana i ostatka dve italijanske divizije koje su odlučile da se odupru Nemcima. Tri stotine neprijatelja ubijeno je u borbi (kako izveštava britanski oficir za vezu) na nekih 10 milja severno od albanske granice.”  Ovo je takođe neoboriv dokaz o četničkoj izdaji, dokument iz Ratnog kabineta, čiji su članovi imali pristup svim informacijama.

 SUTRA: VOJNI RAZLOZI UTICALI NA OPREDEljENjE ZA TITA