FELJTON - KOMPROMITACIJA ČETNIKA ZBOG SARADNJE SA ITALIJOM: U zimu 1943. Vermaht uputio četiri nemačke elitne divizije u borbu sa partizanima

Ovde reakcija „krugova Vajthola", kako službeni istoričari nazivaju raznorazne obaveštajne službe, postaje zanimljiva. Setimo se da je SOE Kairo imala pristup presretnutim nemačkim obaveštajnim podacima nižeg ranga, poput Abvera i policije.

Brigadir Kibl iz SOE Kairo posedovao je puni pristup podacima ULTRA, doduše na ličnoj osnovi, što u svojim memoarima opisuje i Bazil Dejvidson, po kome je ograničen broj ljudi u SOE Kairo imao mogućnost da podeli saznanja o potpunim podacima ULTRA, upućenim iz prislušnog centra u Blečliju.

Značajno je da službena istorija MI 3 navodi podatak o sadejstvu zvaničnika u Londonu sa dešifrovanim podacima iz Blečlija kao razlog za promenu stava prema partizanima, a da SOE Kairo realno nije imala nikakvu ulogu u presudnoj promeni političkog i vojnog pravca koji su nameravali da preduzmu Komanda i Čerčil.

O tome su ser Hari Hinsli i koautori zapisali 1984. godine:”Primetno je da, iako SOE Kairo još uvek nije predložila da se podrška Mihailoviću obustavi, nego samo da se počne sa pomaganjem Titu, razmišljanje u Vajtholu od februara 1943. poprima zabrinjavajući tok u odnosu na pitanje treba li ili ne potpuno obustaviti odnose sa Miahilovićem, a objašnjenje za to moglo se naći u situaciji na Mediteranu, povezanoj sa dokazom o nesporno efektivnoj vojnoj snazi partizana, što je sve zajedno dovelo do preovladavanja vojnog razloga s ciljem podrške partizanima. To je dovelo do promene koja je postala primetna kada je MI primio ULTRA materijale.”

Blago rečeno, jer kako su se pojačavali nemački napadi na gerilske grupe u Jugoslaviji, tako su se obrađeni presretnuti izveštaji (SIGINT) iz Blečlija uvećavali u tolikoj meri da MI 3 i ostali skoro da nisu mogli sve da obrade.

IZUZIMAJUĆI vreme za prevođenje presretnutih komunikacija, SIGINT analitičari u Blečliju i starešine MI 3, koji su obrađivali primljeni materijal, bili su u situaciji koju bismo danas mogli nazvati direktnim prenosom nemačke ofanzive „Vajs“, koja se, dakle, odvijala u skoro realnom vremenu, onoliko koliko su tehničke mogućnosti dozvoljavale.

I upravo su nepobitni dokazi ULTRA sa bojišta bili povod za promenu britanske politike i dokaz o tome šta se stvarno događa na terenu, i koga Nemci smatraju za pravu pretnju.

Važnost ove činjenice ne može se potceniti. Kako je MI 3 izvestio MI 4, „mora da partizanske aktivnosti zadaju ogromne muke snagama Osovine, čim su one primorane da u zimskim uslovima započnu ofanzivu tolikog obima“. Sneg i led nisu idealni uslovi za operacije velikih razmera, ali izgleda da žestok otpor partizana nije Nemcima ostavio drugog izbora osim početka sveobuhvatne ofanzive.

Uskoro MI 3 prima ULTRA podatke o tome da je Vermaht uputio najmanje četiri nemačke divizije u borbu sa partizanima, jer mu je bila jasna važnost ofanzive, koju nije mogao prepustiti apatičnim italijanskim saveznicima. I ne samo to, nego je i zloglasna SS divizija Princ Eugen, obučena za brdska dejstva, sastavljena od folksdojčera sa Balkana i odgovorna za najkrvavije zločine nad stanovništvom, upućena u borbena dejstva.

Kako ULTRA materijali govore MI 3, čak ni pomenuta divizija nije uspela da uguši partizanski otpor, žaleći se glasno na nepouzdanost nemačkih saveznika, Italijana i ustaša. Za MI 3, prema ovim izvorima, bilo je očigledno „da delovi nemačkih snaga svedoče o borbenim sposobnostima partizana da izbegnu 'čišćenja’, čak i kad su značajne snage Osovine (sedam divizija, sa vazdušnom podrškom) angažovane u temeljnim operacijama protiv njih“. Partizani su se borili hrabro i protiv nadmoćnijih snaga - tri italijansko-hrvatske divizije uz četiri nemačke i punu podršku Luftvafea.

U martu 1943. počinje druga faza operacije „Vajs“.ULTRA je otkrila da Italijani koriste četnike u borbi protiv partizana, što je kristalno jasan dokaz da su Mihailović i četnici aktivno sarađivali sa italijanskim delom okupacionih snaga Osovine. Ovo je, kako doznaje MI 3, razbesnelo Nemce, jer su u ovoj fazi rata sve jugoslovenske gerilske grupe, kako četničke tako i partizanske, tretirali kao neprijateljske.

Ovo je otežavalo britansku politiku: koja grupa se zaista bori i protiv koga? Kako Talbot Rajs izveštava pretpostavljene: “Otpor partizana je i dalje snažan, a njihova pretnja kompleksu boksita nesmanjena. Uvođenje četnika u već komplikovanu situaciju, njih koji su spremni da se bore podjednako sa Nemcima, Hrvatima ili partizanima, dok u isto vreme čuvaju odnose sa Italijanima, otvara svakojake mogućnosti.”

RANIJA podrška četnicima sada se nije činila mudra.Nemci su sredinom marta odlučili da napadnu i četnike, što nije predstavljalo težak zadatak jer su otkrili četničke šifre, naravno, ne sanjajući da su Britanci već razbili ULTRA!

Ponavljamo, važnost ULTRA obaveštajnih podataka iz Jugoslavije ne sme se preceniti.

Nije tu reč ni o kakvoj zaveri komunističkih krtica iz Kaira, već o jasnim dokazima ULTRA podataka o stvarnoj situaciji na terenu: partizani su bili snaga koja se bori  protiv britanskih neprijatelja Nemaca. Komunisti poput Klagmana u Kairu mogli su da izmišljaju šta im je volja i da zaluđuju sledbenike teorija zavere idejama o tome da neko iz senke svojim manipulacijama i spletkarenjima upravlja Čerčilovim odlukama. Sve su to puke izmišljotine.

Čerčil je saznavao istinu iz materijala koje je dobijao od MI 3 u Londonu i od ULTRA izvora u Blečliju, svojih zlatnih koka.Dakle, nije to bila zasluga nekog hvalisavog komuniste iz SOE Kairo, već je niko drugi do direktor obaveštajne službe u Londonu pisao Komandi, i tada počinje suštinski zaokret od kompromitovanih Mihailovićevih četnika prema nespornim komunistima, ali istovremeno i hrabrim Titovim partizanima, i tada je on kazao Bruku: “Tokom čekanja... dodatnog razjašnjenja po pitanju Mihailovićevog zdravlja, kao i njegovog odnosa prema nama, a takođe i ishoda mnogih operacija snaga Osovine u Jugoslaviji, nemoguće je dati savet o tome da li bi se trebalo ili ne držati naše trenutne politike podrške Mihailoviću a ne partizanima.”

I to je zapravo osnova za odluku koja će biti doneta, na osnovu veoma ozbiljnih podataka Dikina i SOE sa terena. Sve što je SOE znala na osnovu Bejlijeve posete Mihailoviću jeste da četnici zahtevaju ogromnu količinu dragocene britanske opreme, a da zauzvrat protiv Nemaca bukvalno ništa ne preduzimaju.

KONFUZIJA U JUGOSLAVIJI

ŠEF Vojne obaveštajne službe piše 17. marta ser Alanu Bruku, načelniku Generalštaba: „Izgleda da se u Jugoslaviji odvija značajna situacija, ili niz situacija... U ovoj konfuznoj slici, dve stvari čine se jasnim: a) da su se svi udružili protiv partizana i b) da nemačko-italijanski odnosi nisu dobri.“ (Zapravo, u vezi sa drugom stavkom, Nemci su očigledno bili veoma zabrinuti za verovatni italijaiski kolaps ne samo u Jugoslaviji nego i drugde, tako da su pripremljeni rezervni planovi za slučaj italijanske predaje Saveznicima: operacija „Pepeo“. Naravno, ULTRA je i sve ovo već obradila.)

 SUTRA: PARTIZANI ISKORISTILI KAPITULACJU ITALIJANA