FELJTON - IZVEŠTAJI TAJNIH SLUŽBI UTICALI NA ČERČILOV STAV: Aktivnost DŽejmsa Klagmana odvijala se u vreme kada je kralj Petar podržao Tita

Martin tvrdi da je Klagman imao pristup najpoverljivijim podacima iako mu oni apsolutno nisu bili dostupni. To su bili ULTRA podaci, koji su išli direktno iz Blečli Parka ka Čerčilu i Generalštabu, a kako ćemo videti, i prema M13, sa sedištem u Londonu, ne u Kairu.

Prosta je činjenica da podaci od važnosti za donošenje odluka Čerčila i Generalštaba tokom 1943. nisu uključivali Klagmana čak ni posredno, tako da je celokupna teorija zavere i dezinformacija koju Martin dočarava u stvari nebitna. Postoji mogućnost, kako Martin teoretiše, da je u Kairu postojao određeni broj prosovjetskih krtica, sa kojima je Klagman sarađivao radi plasiranja obmana i dezinformacija. No, to ne bi imalo uticaja na ono o čemu su Čerčil i vojna komanda odlučivali. Dalje, dosije M13 o Klagmanu - KU2/791 - sada  je dostupan, može se naći i u Nacionalnom arhivu i u Arhivi Vilijama Bila Dikina, bivšeg Čerčilovog saradnika i jednog od najvažnijih agenata SOE tokom rata u Jugoslaviji. Mi, dakle, danas znamo da je Klagman, poznati komunista, raspoređen u SOE Kairo uprkos snažnom protivljenju M15, kako je ser Dejvid Pitri iz M15 ispričao legendi M16 Sinkleru, i to avgusta 1945, kada su prošli svi vozovi.

Da li je ovo samo po sebi bilo zlokobno? Publikacija Žurnal za špijunažu i nacionalnu bezbednost proučavala je dokumentaciju od značaja za ovu temu, a koja otkriva: iako se M15 jasno ogradio još početkom 1942, „nije bilo u nadležnosti M15 da odluči da li bi osobi poput Klagmana trebalo zabraniti posao u tajnoj službi. Odluka je ostavljena na procenu nadležnoj organizaciji“. U pitanju je SOE Kairo, koja je navodno znala za neskrivenu Klagmanovu komunističku pozadinu, ali je sa mogućnošću već izglednog povezivanja sa partizanima-komunistima verovala da bi se njegova politička uverenja „mogla upotrebiti u korisne svrhe“.

OVA ideja je bila potvrđena onim što je brigadir Kibl, Klagmanov pretpostavljeni u SOE, napisao u izveštaju od decembra 1942, odgovarajući na zahtev za proveru njegovih komunističkih uverenja i pogleda, poslat u M15 za Bliski istok preko mreže SIME (Obaveštajni sektor Bliski istok). Klagman je, piše Kibl, bio „apsolutno pouzdan“. Ali ključni deo je ovaj: “Nas uopšte ne interesuju Klagmanova politička uverenja... U svakom slučaju, treba li da stanemo na put komunizmu, u trenutku kada je naš verovatno najveći saveznik (Sovjetski Savez) sazdan isključivo od komunista?”

Kao rezultat ovoga, mnogi u M15 odlučili su da je Klagman čist. Tek 1943, kada je M15 otkrio i uspešno procesuirao Ormonda Jurena, pouzdanog komunističkog špijuna, M15 počinje da shvata mogućnost upada sovjetske obaveštajne službe, što će se, kao što znamo, okončati nesumnjivo mešovitim rezultatima. Tek 1944. odlučili su da ispitaju Klagmana.

Istražni postupak bio je tako uglađen i nežan da je on uspeo da ih potpuno nasamari, kao što će i Filbi na isti način učiniti godinama kasnije. U izveštaju poručnika Sentera iz SOE o Klagmanu se navodi: “Potrebno je naglasiti, da je veći deo njegovih aktivnosti u vezi sa Jugoslavijom obavljan u vreme kada je zvanična politika Vlade Njegovog veličanstva podržavala Mihailovića: to nije bilo od uticaja na bilo kog od naših oficira, u smislu podeljene lojalnosti, pa i u odnosu na Klagmana. Sada, kada je politika VNjV usmerena na podršku Titu, prirodno, ne postavlja se pitanje podeljene lojalnosti, a nije nevažno primetiti ni to da je Klagman iskoristio neke od ranijih veza sa levičarskim organizacijama u Beogradu za svoje aktivnosti.”

ZAPRAVO, M15 će prisluškivanjem razgovora doći do potrebnih dokaza, ali tada Klagman više neće biti državni službenik. Kao što je i M15 znao, Klagman je bio prilično otvoren u pokušajima da obezbedi odluke koje su išle u prilog partizanima. M15 je prisluškivao razgovor između Klagmana i visokog funkcionera Komunističke partije Boba Stjuarta, a taj interesantan zapisnik na 37 strana upravo govori o Klagmanovoj želji da partija na pravi način razume njegove namere i ciljeve tokom rada u Kairu.

Klagman je, kakoje to on video, kontrolisao koji će agent SOE biti upućen na Balkan. Kao što je rekao Stjuartu, obezbedio je da: „se regrutuje određeni broj britanskih agenata za misiju u Jugoslaviji. Sve one levičare - ili bar one poštene tipične Engleze - mogli smo da pošaljemo partizanima, a određene fašiste i zaista rđave pojedince uvek smo slali četnicima“. Dalje je objasnio aktivnost „na sledećem nivou, kako bi pokazao da se samo na tim prostorima (pod kontrolom partizana) vode bitke protiv Nemaca“.

Tako da je on sigurno bio ono što nazivamo „agent uticaja“. No, da li je takođe, kao što Pitri i M15 pretpostavljaju, bio i NKVD špijun? Da li je pokušavao da prilagođava podatke koji su išli prema Londonu u korist partizana, a na račun četnika? Ako i jeste, od kakvog je to značaja?

Ključna stvar je ovo: Klagman se uzima u obzir samo ako je bio glavni Čerčilov izvor informacija. Ako je sve što je činio, ipak, bilo to da potvrdi šta vrhunski radio-obaveštajni podaci ULTRA potvrđeni od M13 već kazuju Čerčilu, onda bi Klagman mogao da pravi zavere do mile volje, ali to ne bi imalo nikakvog uticaja na ono što bi Čerčil odlučio i zbog čega. M15 je takođe shvatio da svi u Kairu znaju da je Klagman neprikriveni komunista, pa bi, da je bilo potrebe, uzeo u obzir njegova opredeljenja.

GLAVNI zastupnik partizana bio je brigadir Kibl iz SOE Kairo, jedan od retkih sa privilegovanim pristupom obaveštajnim podacima ULTRA.  Džon Kernkros, član špijunske grupe „Petorka sa Kembridža“, koga je za potrebe NKVD-a zavrbovao Klagman, zasigurno je imao pristup ULTRA materijalu, čije je kopije izveštaja prosleđivao  sovjetskim kontrolorima. Nema razloga da se pomisli kako je Klagman ikada čuo za ovo - što je donekle ironično, jer su, naravno, izveštaji iz Blečli Parka bili pravi razlog za promenu Čerčilovog stava.

Te 1945. ser Dejvid Pitri, šef M15, obraća se pukovniku SOE Arčiju Bojlu. Ono što je napisao nepobitno dokazuje da je Klagman bio sovjetski špijun: „a)    Klagman je i ranije obavljao špijunske zadatke za račun Sovjetskog Saveza - verovatno dok je, pre rata, radio u Kominterni - a nedavno ga je, ponovo, kontaktirao sovjetski obaveštajac;b) Pre nego što je pristupio SOE, Klagman je zagovarao komunističke ideje u vojnim krugovima;v) Tokom njegovog rada u jugoslovenskoj sekciji SOE, Klagmanovi glavni ciljevi bili su da obezbedi podatke sa terena, pruži pomoć, a konačno i da ostvari britansko zvanično priznanje za partizane, na uštrb četnika. S tim ciljem radio je na pridobijanju podrške kolega, unutar svoje službe, iako nije skrivao koju stranu podržava; g) Klagman je takođe uticao na obaveštajne podatke o situaciji u Jugoslaviji, kontrolišući odabir agenata i njihova odredišta (npr. bolji idu kod Tita); načinom na koji je pripremao agente (npr. da traže ono što je hteo da nađu), te odabirom i friziranjem izveštaja, s. ciljem da se partizani predstave u boljem svetlu od četnika: d) Klagman je uspostavio lične veze sa jugoslovenskim komunističkim zvaničnicima u Kairu.“

Međutim, u vreme kada je Bojl primio ovo, Klagman više nije bio pripadnik SOE, već je bilo kasno.

PUNA PODRŠKA PARTIZANIMA

POSLEDIČNO, Klagman se "pokazao kao glavni za partizane, u okviru SOE ", a što su partizani bili uspešniji, to je rastao i njegov lični ugled. Procena M15 o njemu, iskazana u avgustu 1945, kaže: "Tokom njegovog rada u jugoslovenskoj sekciji, glavni ciljevi su bili da obezbedi podatke sa terena, isporuči pomoć, a konačno i da ostvari britansko zvanično priznanje za partizane, na uštrb četnika. Treba pošteno reći da nije skrivao koju stranu podržava niti čime se bavi. Iako se kasnije ispostavilo da je podrška partizanima usvojena kao zvanična britanska politika, Klagman je obavio zadatak iz komunističkih pobuda i iz prkosa prema tadašnjoj britanskoj politici."

 SUTRA: INVAZIJA NA ITALIJU IŠLA U PRILOG TITU