FELJTON - TEORIJA KOMUNISTIČKE ZAVERE STIŽE IZ KAIRA : Ni kao student Klagman nije krio marksistička uverenja; bio je komunista celog života

Ljudi širom sveta veruju u teorije zavere koje navodno predstavljaju mračnu i skrivenu istinu iza događaja za nas očiglednih i lako objašnjivih. U zloglasni falsifikat iz XIX veka Protokoli sionskih mudraca nisu verovali samo mnogi nacisti, posledično poklavši milione Jevreja, već se u nekim delovima arapskog sveta proučavao do skorašnjih dana. Pojedine zavere, dakle, sežu duboko u prošlost i imaju tragične posledice.

Događaji iz 1943. takođe su deo teorije zavere. Odluka da se odustane od Mihailovića i četnika u korist Tita i partizana bila je namerno smišljena komunistička podvala, prema nekim verovanjima, kako bi se posle rata u Jugoslaviji uspostavio komunistički režim. Ključnu ulogu u izradi lažnih izveštaja SOE Kairo imao je ubeđeni komunista Džejms Klagman.

Mnoge knjige i tvrdnje koje opisuju zbivanja u Jugoslaviji iz ugla zavere bile su predmet oštre kritike Džejmsa Klagmana, inače pripadnika ozloglašene komunističke špijunske grupe sa Kembridža tridesetih godina, osobe koja je nesporno pomagala NKVD u vrbovanju svojih fakultetskih kolega kao sovjetskih agenata.

Džejms Klagman je rođen u Londonu 1912, u jevrejskoj porodici srednje klase. Pohađao je školu „Grešam“ u Holtu u isto vreme kad i Donald Maklejn, špijun sa Kembridža, a gle slučajnosti, nastavio je studije na Koledžu Triniti u Kembridžu. Tamo je bio kolega sa članovima ozloglašene grupe špijuna „Petorka sa Kembridža", koju su činili: Filbi, Bardžes, Maklejn, Blant i Kernkros. Kao student nije krio marksistička uverenja i bio je otvoreni komunista do kraja života, ostajući dosledan svojim stavovima. Od 1957. do 1977. uređivao je u to vreme veoma turobne i servilne promoskovske novine Marksizam danas, koje je kasniji urednik Martin Džejks približio liberalnim čitaocima, proširivši publiku tvrdih marksista i njihovih simpatizera.

TOKOM 1935. započeo je karijeru, s prekidom tokom rata, u potpunosti posvećenu službi komunizmu, najpre širom sveta, a kasnije u samoj Velikoj Britaniji. Postao je personifikacija vernog aparatčika, potčinjavajući se svakoj direktivi iz Moskve, a onda, posle 1948, na način potpuno suprotan svemu za šta se zalagao tokom rata.

Od 1935. do 1940. bio je na dužnosti sekretara sovjetskog Narodnog fronta, teorijski međunarodne unije studenata, ali u stvarnosti komunističke propagandne organizacije, stvorene da se infiltrira na univerzitete širom sveta i dela u marksističko-sovjetskom interesu.

Klagmanovi kvaliteti, zbog kojih je bio veoma cenjen kod komunista, postaće korisni u bitno drugačijim okolnostima tokom rata. (Dejvid Martin, uvaženi američki autor knjige Mreža dezinformacija: Čerčipov jugoslovenski previd  iz 1990, naziva Klagmana „petim čovekom", ali Kristofer Endru u svojoj sveobuhvatnoj i autoritativnoj službenoj istoriji M15 nedvosmisleno ukazuje na to da je „peti čovek" zapravo Kernkros. Suvišno je reći da ljubitelji teorija zavere mrze Endruovu knjigu, iako je, za razliku od njih, on imao uvid u sve dokumente M15. Kristofer Endru ukazuje na kardinalnu grešku u Martinovoj knjizi - kada se u njoj navodi da su dokumenti „Najstrože poverljivo" (NP) poreklom iz M16, a ne SIGINT depeše iz Blečli Parka. Na primer, on se poziva na jedan NP dokument od 24. septembra 1943, u kome se ogledaju „protitovski stav u odnosu na antimihalovićevske predrasude... [i] dokaz ishitrene i uporne neobjektivnosti". Ali to je SIGINT izveštaj na osnovu ULTRA dešifrovane nemačke depeše, direktno iz Blečli Parka ka Čerčilu! To je nemački izveštaj sa terena! Dakle, depešu nije sastavio „ideološki marksista" nego nemački oficir, nesvestan - hvala Bogu - da Britanci u Blečliju prisluškuju sve njihove komunikacije. Naravno, ovakvo nerazumevanje samo odmaže teoretičarima zavere u njihovim težnjama da prekroje istoriju.)

NEDAVNO istraživanje razjasnilo je izveštaj o Klagmanu (šifra ,,Major“), koji je sačinio Arnold Dojč, operativac NKVD-a u Londonu, po povratku u Moskvu: „Major (Džejms Klagman) jeste partijski funkcioner u potpunosti posvećen partiji. Tih je i pažljiv čovek. Skroman, savestan, marljiv i ozbiljan. Svako ko ga poznaje ceni ga i poštuje...

Britanskoj policiji je poznat kao aktivan komunista. Navikao je na legalan način poslovanja i time postao neoprezan. Ali ako mu se skrene pažnja, delovaće kako se od njega zahteva.!“

Tokom1940. Klagman je regrutovan u transportno-intendantsku jedinicu, u najnižem rangu običnog vojnika. No, njegove organizacione sposobnosti, o kojima govori Arnold Dojč, tajni agent NKVD-a u Londonu, brzo su se pokazale izuzetnim, a upravo ta vrlina, da izvršava zadatke veoma vredno, disciplinovano i usredsređeno, privukla je pažnju mnogih u vojsci, kojoj su očajnički bili potrebni takvi sposobni pozadinski pojedinci kako bi izvršavali logističke ratne zadatke dok su drugi na ratištu.

Još jednoj „staroj kuki" iz škole „Grešam" u Holtu narčito su zapali za oko ovi kvaliteti.

Brigadir (kasnije general- major) Terens Eri, koji je radio za vojnu obaveštajnu službu u Kairu, sudbinski je preporučio Klagmana za rad u štabu SOE u Kairu, tada nadležnom za Balkan i Bliski istok. Dakle, početkom 1942. Klagman je pristupio SOE u svojstvu oficira, a ubrzo je napredovao u vojnim činovima, tokom službe u SOE.

SADA,  u Kairu, njegova neskrivena komunistička uverenja postaju predmet sumnje, premda M15 u to vreme nije imao ništa protiv njega iako je nastavio da otvoreno iznosi svoju političku privrženost i stavove, za razliku od zloglasne „Petorke iz Kembridža“.

Zvanična službena beleška u njegovom M15 dosijeu, iz Dikinovog arhiva u Kembridžu, govori da nijedan predratni podatak o njemu ne postoji, jer su svi uništeni u toku Luftvafeovog bombardovanja privremenog štaba M15 u zatvoru Vormvud Skrabs. Mnogi su u to poverovali. Kako se rat odvijao, M15 je postao veoma uznemiren po pitanju njegovog rada u obaveštajnom sektoru u Kairu. No, kako njihovi sopstveni podaci pokazuju, tek u januaru 1945. došlo se do nepobitnih dokaza o njegovim komunističkim aktivnostima tokom rada u SOE.

Ipak, 2005. časopis Špijunaža i bezbednost objavio je članak u kome se tvrdi da ovaj podatak o uništavanju dosijea, iako se mnoga ne odnose na Klagmana, nije tačan jer je njegov dosije ostao neoštećen u bombardovanju. Ono što proizilazi iz ove alternativne perspektive nije pokušaj zavere nego glupava nepažnja, uz birokratsku sporost M15 u njegovom praćenju, posebno kada je otišao iz zemlje u Kairo, kao i zbog objektivnih okolnosti izazvanih ratnim stanjem. Dodatno, ovaj sveži dokaz ukazuje na to da je Klagman završio „u Kairu više srećom, nego namerom", a kamoli u SOE.

No, da li je skrivao svoja komunistička uverenja ili nije - što bi interesovalo M15 - u to nije bilo ikakve sumnje. Kao što njegov saborac iz SOE oficir Bazil Dejvidson pojašnjava, u memoarima Specijalne evropske operacije: Scene iz antinacističkog rata, i da je pokušao, Klagman nije mogao biti više komunista nego što se javno predstavljao.

PROVEREN U VRBOVANjU

U PERIODU od 1935. do 1940.godine  Džejms Klagman, za koga je vladalo uverenje da je iz Kaira u London slao lažne izveštaje protiv pokreta Draže Mihailovića, nije bio aktivan špijun NKVD-a (preteče KGB-a tokom hladnog rata).  No, bio je veoma povezan sa sovjetskom obaveštajnom službom u vrbovanju, posebno sa takozvanim petim čovekom, Džonom Kernkrosom, pripadnikom špijunske grupe sa Kembridža, koji je važio za najopasnijeg člana „Petorke sa Kembridža“ jer je Moskvu snabdevao najpoverljivijim podacima o ranom razvoju atomske bombe.

 SUTRA: KAIRO JE BIO PREPUN SJAJNIH OPERATIVACA