FELJTON - KONGRES NA RAVNOJ GORI PANDAM ZASEDANJU AVNOJA: Na kongresu je pozdravljena izjava "Čiča Draže" da posle rata neće biti odmazdi

Bila je to daleko najvažnija i najveća politička manifestacija pokreta Draže Mihailovića tokom celog rata. Delegati su stigli sa svih strana, prevaljujući dug put i izlažući se mnogim opasnostima. Valjalo se do Ravne gore i sela Ba probijati i kroz lance nemačkih straža, koje su još i tada bile stvarni gospodari u Srbiji. Neki delegati su pri tom bili i uhapšeni. Najveći deo delegata bio je, međutim, uhapšen po završenom kongresu, što dokazuje da su neosnovana tvrđenja da je kongres u selu Ba održan „s prećutnim odobrenjem nemačkih okupacionih vlasti“.  Bilo je sasvim obratno: Nemci su bili kako protiv održavanja kongresa tako i protiv odluka donesenih na njemu. I oni su uhapsili ne samo veći broj delegata, nego i čitav niz drugih predratnih političara i javnih radnika koji su prihvatali stavove usvojene u selu Ba i radili na njihovom ostvarenju. Uvek nastojeći da Nemcima ugodi, protiv kongresa bio je i Milan Nedić. On ga je označio kao „antinemačku manifestaciju“, a ljotićevci kao dokaz više, da su Srbi „ostali zarobljenici jugoslovenske ideje“. Miroslavu Spalajkoviću, koga nazivaju i „glorifikatorom“ Milana Nedića, posebno je kongres smetao zbog „veličanja puča od 27. marta. Smetala mu je i najava obnavljanja Jugoslavije, u „federalnom obliku“. Njegov stav bio je, da je pravo rešenje „ujedinjavanje srpskog naroda, duhovno i materijalno, u jednu veliku zadružnu državu u kojoj bi Srbin živeo u duhu svetosavskog morala“.  U ovoj ravni, bila su i neka druga mišljenja, pre svega ona po kojima je kongres u selu Ba dokazao da je „ Dražinizam“ ne samo organski produžetak 27. marta već i da je njegova koncepcija demokratskog uređenja put u propast srpskog naroda — stvaranje uslova za „infiltraciju boljševizma“.

PODJEDNAKO oštro kao u Srbiji, u krugu Milana Nedića i Dimitrija Ljotića u prvom redu, kongres u selu Ba, napadan je i u Hrvatskoj, od strane ustaša i njihovog propagandnog aparata. U jednom članku u listu „Hrvatski narod“ (od 20. februara 1944), rečeno je, na primer, da je kongres u selu Ba — „čist bizantizam“, da on nije ništa drugo do pokušaj da se kamufliraju velikosrpski ciljevi, pre svega cilj da se stvori velika srpska federalna jedinica u okviru Jugoslavije - na račun Hrvatske.

Od hrvatskih pisaca, posle Drugog svetskog rata, poebno negativno ocenio je kongres u selu Ba i njegove odluke - Jozo Tomašević. Po njemu, duh kongresa bio je „duh spasavanja Srpstva i srpske prevlasti u obnovljenoj državi nakon rata, a ne stvaranja životno sposobne i jake Jugoslavije, prihvatljive svim jugoslovenskim narodima“. Za samo zaklinjanje kongresa u demokratiju, rečeno je, da je ono imalo „više propagandistički nego stvarni programski karakter“.

Glavne odluke kongresa u selu Ba, kako političke tako i vojne, sadržane su u rezoluciji koja je prihvaćena posle tri dana većanja. Jedna od odluka, svakako i najglavnija, ticala se Drugog zasedanja AVNOJ-a u Jajcu, koje je okarakterisano kao delo ustaško-komunističke manjine. ( Odlukama drugog zasedanja AVNOJ-a zadat je nesumnjivo jak udarac pokretu Draže Mihailovića i njegovoj jugoslovenskoj orijentaciji, pa i njegovom federalizmu zasnovanom na snažnoj srpskoj, ali i slovenačkoj federativnoj jedinici. Mihailović je toga bio svestan, nema sumnje. I to treba da je bio jedan od razloga što se on na kongresu u selu Ba priklonio stavovima političara, na čelu sa Živkom Topalovićem, a suprotstavio se onoj struji koja je želela da se obnovi Kraljevina Srbija.)

NA PRVOM mestu u rezoluciji kongresa, inače, istaknuta je  rešenost da se obnovi jugoslovenska država i proširi na sve teritorije na kojima žive Srbi, Hrvati i Slovenci i, zatim, da Jugoslavija „mora biti uređena kao federativna država u obliku ustavne i parlamentarne — nasledne monarhije, sa narodnom dinastijom Karađorđevića i kraljem Petrom II na čelu“. U takvoj, federativno uređenoj državi, predviđalo se obrazovanje triju jedinica — srpske, hrvatske i slovenačke. U srpskoj federalnoj jedinici, „na demokratskim osnovama“, bio bi okupljen ceo srpski narod, a u hrvatskoj, odnosno slovenačkoj — hrvatski, odnosno slovenački narod. Što se tiče razgraničenja između Srba i Hrvata, u rezoluciji je zauzet stav, da se ne priznaju razgraničenja izvršena između njih uoči rata (Banovina Hrvatska) ili pak u ratu pod pritiskom okupatora.

U četvrtoj tački rezolucije, posebno je istaknuto, a u vezi sa kraljem Petrom Karađorđevićem, a) da je kralj Petar „narodni vladar, koji je na presto došao voljom svog naroda“, da se „prema tome, ne može niti sme odreći vršenja Njegovih vladarskih dužnosti“) da kralja Petra može razrešiti vršenja vladarskih dužnosti“ samo narod preko svoga, slobodnom voljom naroda izabranog predstavništva, po uspostavljanju normalnih prilika u oslobođenoj državi.“

U REZOLUCIJI je pozdravljena i izjava Draže Mihailovića na kongresu, „da su lažni svi glasovi da će Jugoslovenska vojska u otadžbini vršiti kolektivnu odmazdu, jer da Jugoslavija ima svoje pozitivne zakone, po kojima će svi krivci odgovarati za ratne zločine, i da će oni koji nisu krivi imati zakonsku zaštitu“.Naglašeno je u rezoluciji, u vezi s tim, da Kongres smatra „da su ovom izjavom opovrgnuti svi lažni glasovi o nedemokratskim i diktatorskim težnjama đenerala Mihailovića i njegove vojske, kao i lažni glasovi da će biti vršena kolektivna odmazda ili ma kakvi proizvoljni i nezakoniti postupci prilikom prelaska u redovno stanje.“

Naročito oštro, Kongres je osudio „pokušaj komunističkog veća da jednostranim odlukama prisvoji sebi pravo da menja ustavni poredak Jugoslavije. Te odluke su bez ikakve vrednosti i vlada Ribar-Broz-Pijade nije nikakva narodna vlada, već jednostavna tvorevina KPJ“. (  Protiv odluka AVNOJ-a oštro je istupila i kraljevska jugoslovenska vlada, kojoj je bio oduzet legitimitet. Ona je odluke u Jajcu, predsednik Božidar Purić, okarakterisala kao akte terorističkog pokreta koji srpski narod ne prihvata jer ne odgovara njegovim „demokratskim i socijalnim shvatanjima“.)

Istovremeno, Kongres je izrazio žaljenje, što su, usled nedovoljne obaveštenosti, „neki od saveznika pridali nezasluženi značaj posebnoj komunističkoj akciji“, ali i nadu - „da će ova pogreška biti ispravljena u opštem interesu jugoslovenske i opšte savezničke stvari, utoliko pre što ova akcija sve više postaje ustaška i biva podržavana od nemačkih satelita i ratnih krivaca u ovom ratu“.

ČERČIL IGRA NA TITA

DELEGAT na kongresu u selu Ba, unuk velikog srpskog državnika Nikole Pašića, advokat Nikola Pašić,  koji je posle rata živeo u Torontu, ocenjujući kongres, rekao je, kao prvo — da je on došao isuviše dockan „ Tito je, kad je pravio AVNOJ, tempirao pravo vreme i on mu je dao određeni legitimitet. Ovaj kongresu selu Ba nije mogao posle toga da predstavlja nešto drugo do potvrdu da ravnogorski pokret nije hegemonistički, da nije velikosrpski, da nije reakcionaran nego da ga vode socijalisti, federalisti, pa čak i republikanci. To je sve u teoriji izgledalo vrlo lepo i prihvatljivo, ali u praksi nije imalo nikakav politički značaj, jer su Čerčil i Forin ofis odavno doneli odluku da igraju na Titovu kartu, a sve ostalo što se desilo sa kraljem Petrom, i Šubašićem samo je beznačajan kompromis."

 SUTRA: POLITIČARI OSNIVAJU JEDINSTVENU STRANKU