FELJTON - MLADA BOSNA I PRINCIP POLITIČKI OSETLJIVA TEMA: Nakon ratova 1990-ih godina slika o Mladoj Bosni je u znatnoj meri promenjena

Princip je postao idealno tipski primer pojedinca koji istovremeno predstavlja i teroristu i heroja borbe za oslobođenje. Ovakvi pojmovi bi trebalo da ostanu izvan nauke, ali njihova česta upotreba stoji kao opomena svim istraživačima koliko je Mlada Bosna, danas možda više nego ikada ranije, politički osetljiva tema. Slika Gavrila Principa neodvojivo je povezana sa sudbinom jugoslovenske države. Kada su Jugoslavije stvarane, Gavrilo Princip i Mlada Bosna su dobijali spomen-ploče, dok je i tokom Drugog svetskog rata i za vreme ratova 1990-ih rodna kuća Gavrila Principa spaljena. Pojedinci koji su oblikovali sudbinu Balkana, Principa su okrivljivali za oba svetska rata, fašizam i komunzam. 

Nakon ratova 1990-ih godina slika Mlade Bosne je u znatnoj meri promenjena. Kada je razmišljao o odnosu između nauke i politike Maks Veber je insistirao da je neophodno postojanje manevarskog prostora, unutar koga bi se susrela sukobljena stanovišta, različite perspektive i pristupi.  Obeležavanje jednog veka od izbijanja Prvog svetskog rata ponovo je pokrenulo diskusije o uzrocima sukoba, koje su vrlo brzo ušle i u neke narodne skupštine. Tako su istorijske istine postale fenomen koji potvrđuju ili opovrgavaju skupštinske većine, deklarativne su i konačne.

U VREME obeležavanja stogodišnjice izbijanja Prvog svetskog rata, brojni istoričari, intelektualci i političari isticali su izuzetan značaj Prvog svetskog rata za evropsku istoriju XX veka. Kako su nekadašnji protivnici danas saveznici i zajedno čine okosnicu Evropske unije, naglasak je bio na pomirenju i na lekcijama koje savremena Evropa može izvući iz Velikog rata. Međutim, ne samo u zemljama bivše Jugoslavije, mogle su se čuti i optužbe koje su se ticale opasnosti od „prekrajanja istorije“. Profesor istorije na Univerzitetu Kembridž Džon Kiger je u intervjuu za radio Slobodna Evropa istakao: „Meni se čini da su pojedine takve interpretacije, kojima se umanjuje odgovornost Nemačke, izmanipulisane ili instrumentalizovane od strane raznih grupacija u samoj Nemačkoj koje iz političkih razloga žele da oslobode svoju zemlju dela krivice“. Kiger je dodao i: „Neupitna je njena krivica za Drugi svetski rat, međutim neki krugovi nastoje da relativizuju njenu odgovornost za Prvi svetski rat. Oni nastoje da konstruišu tezu da nije bilo Prvog, onda ne bi bilo ni Drugog svetskog rata. Stoga ako se umanji odgovornost Nemačke za Prvi svetski rat, onda će iz današnje perspektive njena uloga u oba svetska rata izgledati drugačije“.  Kigerovi oštri stavovi pokazuju da se diskusije o reviziji istorije nisu pojavile samo u srpskoj javnosti.

AUTOR ovih redova nije bio uveren da je Prvi svetski rat i pitanje njegovih uzroka tema koja se i danas dotiče političkih elita u vodećim evropskim zemljama. Međutim, imao je prilike da se razuveri. Jednom skupu mladih ljudi iz čitave Evrope posvećenom Prvom svetskom ratu i Evropi danas, kome sam prisustvovao, obratio se nemački ministar spoljnih poslova Frank Valter Štajnmajer. Velikom ratu i njegovim uzrocima posvećene su stotine knjiga. Tom prilikom Štajnmajer je preporučio mladima da čitaju knjigu koja u Nemačkoj ne vidi krivca za Prvi svetski rat, knjigu Kristofera Klarka „Mesečari“.

Štajnmajer je dodao da je radi bolje saradnje sa Nemačkom potrebno zaboraviti istoriju.

Ono što je teško zaboraviti je upravo ta rečenica. Bio je 9. maj. Bilo je to u Nemačkom istorijskom muzeju u Berlinu.

Prvi svetski rat je zaista bio svetska revolucija, kako je to pronicljivo istakao Tomaš Masarik. Carstva su nestajala, a nove države su nastajale.  Nečije domovine su izgubljene i uništene, a nečije su stvorene. To je samo još jedan od razloga zbog koga će stavovi prema Principu i Mladoj Bosni biti dijametralno suprotni. Mlada Bosna i Gavrilo Princip stoje na početku sukoba koji je promenio toliko toga u evropskoj istoriji...

OD STARIJEG  brata Jove, Gavrilo je dobijao često novac i bio je imućniji od prosečnog bosanskog studenta. Jedan od Principovih drugova je zabeležio kako su izgledali njihovi beogradski izlasci: „Dešavalo se da u većoj grupi idemo do kasno u noć iz kafane u kafanu, gde je bilo muzike i pesme, bučno se zabavljajući i praveći po kafanama i ulici razne nestašluke. Princip je ponekad po starom dobrom đačkom običaju potrošio mesečno izdržavanje za nekoliko dana, pa je onda morao živeti u oskudici dok drugo ne dođe“. 

Gotovo svake letnje večeri, park kod hotela „Palas“ u centru Beograda ispunjen je omladinom. Na istom mestu, pre nešto više od stotinu godina, Gavrilo Princip je prvi put došao na ideju da izvrši atentat. Na sahrani velikog učitelja Jovana Skerlića 15. maja 1914. godine, ispred bosanskih omladinaca Gavrilo Princip je nosio buket cveća.

Skerlić, koji je stalno pokušavao da umiri omladinu i odvraćao je od nasilja, preminuo je simbolično onoga trenutka kada su mladobosanci već spremali atentat. Jelena Milišić sastala se sa Principom veče uoči Vidovdana. Ona je bila Principova simpatija. Nakon Prvog svetskog rata prenela je istoričarima poslednje reči koje joj je Princip uputio: „Zbogom, Jelena, možda se nikada više nećemo videti. Sutra će biti velike gužve“.  Nikada se više nisu videli.

ŽIVOT U BEOGRADU

MLADOBOSANCI koji su izbegli iz Bosne u Srbiju su imali mnogo više naklonosti prema oficirima, nego prema političarima. Rado su na beogradskim ulicama skidali šešire herojima Balkanskih ratova, posebno pred "gvozdenim generalom" Mihajlom Živkovićem. Principov život u Beogradu bio je lagodan.  Mogao je da kaže šta želi i nije postojao nikakav strah da će biti uhapšen. Međutim, Princip je ipak odlučio da se vrati u Bosnu.

  KRAJ