FELJTON - BEČKA VLAST UVODI VOJNU DIKTATURU SAMO ZA SRBE: Gavrilo Princip i drugovi zalagali su se za stvaranje nacionalne države

U skladu sa tim ciljem, ovo istraživanje je od samog starta bazirano na metodološkim temeljima istorije ideja i intelektualne istorije. „Mlada Bosna“ je imala svoje ideje-vodilje, kojima se upravljala i u skladu sa kojima je vodila svoju politiku. Ova knjiga predstavlja pokušaj da se te ideje razumeju i objasne. Politika koju su vodili mladobosanci nije bila identična politici mladobosanskih roditelja. Bila je to nova politika, koju su otkrivali u bibliotekama gimnazija i univerziteta koje su pohađali. Upravo je zato važno razumeti istoriju „Mlade Bosne“ i kao intelektualnu istoriju, jer se Gavrilo Princip i njegovi drugovi naslanjaju na ideje prisutne u evropskoj politici i istoriji u čitavom XIX veku. Preuzimaju ih, tumače ih na sopstveni način i primenjuju ih.

Tri faktora su ključna za razumevanje političkih ideja „Mlade Bosne“. Ekonomska i politička situacija u Bosni i Heregovini predstavljaju prvi, a možda i najvažniji.  Iako je 1908. godine Aneksijom Bosna i Hercegovina pripojena Austrougarskoj, Dvojna monarhija nikada nije postala prava domovina mladim revolucionarima. Nikada je nisu shvatali kao svoju, nisu želeli da je poprave, želeli su njen kraj i uništenje. U poslednjih nekoliko decenija, delom i pod uticajem građanskog rata u Jugoslaviji, posebno se insistiralo na nacionalizmu „Mlade Bosne“. „Mlada Bosna“ je bez sumnje bila nacionalistička organizacija. U vreme u kome živimo, sam pridev nacionalistički sve više prati negativna senka, koja asocira na netrpeljivost, nepostojanje tolerancije i sukobe.

Međutim, istoričar ne bi trebalo da dozvoli da „virus sadašnjosti“, kako je govorio Mark Blok, poremeti razumevanje prošlosti.  Nacionalna ideja je za „Mladu Bosnu“ predstavljala neophodan preduslov za demorkatiju, opšte pravo glasa, narodnu suverenost i za ukidanje svih vrsta plemićkih privilegija i pregorativa, kako je to naglasio Dimitrije Mitrinović.  

SAČUVANI memoari i pisma svedoče o izuzetnom uticaju ekonomske i političke situacije u Bosni i Hercegovini na omladinske ideje. Iako nisu svi mladobosanci bili kmetskog porekla, većina njih, uključujući i Principa, dolazila je iz porodica koje su i dalje živele po pravilima osmanskog srednjovekovnog agrarnog sistema, koje su jednom godišnje bile primorane da znatan udeo svojih prinosa predaju feudalcu, a da pored toga plaćaju i, iz godine u godinu sve veće, poreze državi. Čak ni 1908. godine, trideset godina nakon što je Austrougarska okupirala Bosnu i Hercegovinu, nije bilo naznaka da postoji volja da se agrarno pitanje reši. Upravo je agrarna situacija bila jedan od razloga koji su podizali ugled Kraljevine Srbije, zemlje slobodnih seljaka, a time i ugled ideje ujedinjenja Južnih Slovena sa prestonicom u Beogradu.

Austrijska uprava u Bosni i Hercegovini nije tolerisala bilo kakvu opoziciju. Sačuvana pisma svedoče o velikom strahu od moći državnih žandara. Čak i nakon uvođenja Ustava 1910. godine, mogućnost za političko delovanje bila je mala. Omladinci su sami poredili način na koji je Austrougarska upravlja Bosnom i Hercegovinom sa upravama evropskih imperija nad njihovim prekomorskim kolonijama. Državna administracija, veoma važan izvor prihoda i zapošljavanja u čitavoj Dvojnoj monarhiji, ostala je skoro u potpunosti zatvorena za domaće pravoslavno i muslimansko stanovništvo. Jedva četvrtina radnih mesta bila je otvorena za domaće stanovništvo i to uglavnom za rimokatolike.

POLITIČKI program „Mlade Bosne“ nastajao je kao odgovor na političku i ekonomsku situaciju u Bosni i Hercegovini. Mladobosanci su želeli drugačiji politički sistem.

Želeli su da ukinu kmetstvo, da ukinu plemićke privilegije i da uvedu opšte pravo glasa. Bilo je jasno, ne samo da tako nešto nije moguće sprovesti u Austrougarskoj, već i da bilo kakav vid političke participacije omladine nije dozvoljen. Već prvi politički koraci omladinaca dočekani su oštro. Izbacivani su iz škola i hapšeni su. Nepostojanje mogućnosti za bilo kakvo legalno iskazivanje nezadovoljstva okretalo je omladinu ka tajnom i ilegalnom radu. Ukoliko je ekonomska i politička situacija učinila omladince neprijateljski nastrojenim prema Dvojnoj monarhiji, godine u kojima su se formirali dale su vetar u leđa njihovoj radikalnoj politici. Formativne godine „Mlade Bosne“ predstavljaju drugi faktor koji je oblikovao njihove političke ideje.

Politička i ekonomska situacija u Bosni i Hercegovini četvrt veka pre Sarajevskog atentata i situacija uoči 1914. godine nisu se mnogo razlikovale. Kmetstvo je ostajalo na snazi, a bečki guverneri su vladali autoritarno. Međutim, 1890-ih nije bilo nikakvog tajnog đačkog organizovanja niti atentata. Ovaj podatak pokazuje značaj decenije uoči 1914. godine. U godinama uoči Aneksije, zahvaljujući novim stipendijama, škole su se otvorile za decu koja su dolazila iz siromašnijih porodica. Srpska deca u Bosni i Hercegovini školovala su se i ranije, međutim, školovanje je do tada bilo moguće samo za decu koja su dolazila iz imućnijih porodica. Društveno poreklo učenika se postepeno menjalo.

PARALELNO sa ovim procesom događao se jedan, još važniji. Omladina se formirala u deceniji prepunoj kriza i burnih događaja. Monarhija je prolazila kroz politički turbulentne godine, a istovremeno odnosi između Austrougarske i Kraljevine Srbije su ulazili iz krize u krizu. Aneksija, 1908. godina, predstavljala je veliki prelom.

Omladinci su tada prema Austrougarskoj zauzeli krajnje neprijateljski stav, koji su zadržali sve do kraja. Bogdan Žerajić je 1910. godine pokušao da ubije austrougarskog generala Marijana Varešanina, a već početkom 1912. godine, uoči Balkanskih ratova, omladina je već organizovala masovne proteste.

Meseci koji su usledili doveli su do tačke bez povratka. Veliki broj omladinaca je uhapšen, a pojedinci su odlazili u Srbiju da se jave kao dobrovoljci kako bi učestvovali u Balkanskim ratovima. Pobeda malih balkanskih zemalja nad velikim Osmanskim carstvom donela je nadu da je i pobeda nad Austrougarskom moguća. Odnosi Austrougarske i Kraljevine Srbije uticali su i na položaj Srba u Monarhiji. Poćorekovo uvođenje „iznimnih mera“ u maju 1913. praktično je uvelo vojnu diktaturu za srpske institucije i stanovništvo u Bosni i Hercegovini.

Suočeni sa nizom različitih političkih ideja, mladobosanci su se okretali ka onim idejama koje su odgovarale njihovim cilju, da se iz korena promeni ekonomska i politička situacija u Bosni i Hercegovini. Svesni da ostvarivanje jednakih prava za sve građane nije moguće u Austrougarskoj, Gavrilo Princip i drugovi zalagali su se za stvaranje nacionalne države. Proučavali su uspešne primere nacionalnih ujedinjenja. O ujedinjenju Nemačke i Italije su čitali sa posebnom pažnjom. Najvažniji dokumenti, koje su pisali Đuzepe Macini i Johan Gotlib Fihte su prevođeni i objavljivani u časopisima, kako bi ih mogao pročitati što veći broj omladinaca. Omladinci su bili svesni da Austrougarska nema nameru da se sama povuče iz Bosne i Hercegovine. Zato su počeli da planiraju revoluciju. Čitali su književnost koja je govorila o žrtvovanju i revoluciji, nadahnjivali su se revolucijama koje su se dogodile u Evropi, počev od Francuske revolucije pa sve do Pariske komune.

SAZREVANjE GENERACIJE

GENEREACIJA Gavrila Principa sazrevala je u vreme velikih događaja. Mladobosanci su preživeli Carinski rat, Aneksiju i dve ratne krize, u proleće 1909. godine i u novembru i decembru 1912. godine, kada je skoro došlo do sukoba između Srbije i Austrougarske. Odlazili su u Srbiju kao dobrovoljci 1912. i 1913. godine. Na svojoj koži su osećali posledice političke i ekonomske situacije u Bosni i Hercegovini. Burne godine u kojima su sazrevali, obeležene ratnim opasnostima, iznimnim merama i sve većim brojem seoske dece u školama, predstavljaju treći faktor koji je oblikovao "Mladu Bosnu".

 SUTRA: FRANC FERDINAND JE BIO SIMBOL DRŽAVE HABZBURGA