FELJTON - NARKO-MAFIJA, IMPERIJA ZLA SA ZASEBNOM VLADOM U SENCI: Tokom operacija za suzbijanje trgovine drogom, zapleni se dvadesetak tona
NARAVNO, mogu se ispričati mnoge prave detektivske storije. Na primer o „crnim kuririma“ iz nigerijske narko- mafije koji su u sopstvenim želucima, kao u koferima, preko granica niza država prenosili prilično velike količine heroina.
Legendarni kadrovi sa čišćenjem želudaca crnoputih ,,kofera“ obišli su ne samo ruske TV -ekrane, već i čitav svet. Zato ih ne treba ponavljati. Navešću samo dragocene podatke iz izveštaja dveju institucija o obavljenom poslu.
U zajedničkim operacijama likvidiran je švercerski kanal prebacivanja heroina iz Avganistana i Pakistana u SAD preko teritorije Rusije i drugih evropskih zemalja. Iz nezakonitog obrta povučeno je preko 100 kilograma heroina. Operativne akcije su istovremeno sprovođene na teritoriji SAD, Rusije, Velike Britanije, Holandije i Pakistana. Na krivičnu odgovornost pozvani su građani SAD, Pakistana, Avganistana, Kameruna, Gane i drugih zemalja, ukupno preko 30 osoba. Operacije sprovedene između 1996. i 1999. godine uspele su da lokalizuju aktivnosti narko-dilera koji su velike količine kokaina krijumčarili iz Venecuele u SAD, Rusiju i zemlje Zapadne Evrope.
Razume se da je presecanje jednog ili nekoliko kanala puteva droge samo zatvaranje jednog od rukavaca ogromnog toka narkotika koji se premešta s kraja na kraj sveta. Zaista se već može govoriti o tome da je narko-mafija svet za sebe, posebno kriminalno društvo, koje sve aktivnije upravlja svetskim procesima. Hteli mi da priznamo ili ne, to je realnost. Narko-mafija je zasebna imperija zla, koja ima svoje zakone, svoju kriminalnu vladu u senci, sopstvenu službu obezbeđenja i obaveštajnu strukturu. U tom svetu izvršena je jasna raspodela aktivnosti i sfera uticaja.
Najviši ešalon narko-mafije - to su na ovaj ili onaj način zavrbovani političari, državnici, zakonodavci, žurnalisti, pravnici i druga lica koja, pod različitim izgovorima, lobiraju za interese narko-dilera. Njih određuje i smenjuje narko-mafija, a podržavaju ih narko-trgovci. I, kako god to čudno izgledalo, zaista postoje države u državama. Za to ima vrlo ubedljivih dokaza, a oni su najočigledniji na primeru Latinske Amerike i zemalja „zlatnog polumeseca“ i „zlatnog trougla“. Ovde su proizvodnja i prodaja narkotika podignuti na nivo nacionalne politike, među osnovne izvore dohotka.
Izvršena je i jasna raspodela obaveza. Seljaci na plantažama gaje opijum, mak, konoplju i druge biljke koje sadrže opijate. Proizvođači organizuju preradu sirovina i izradu gotovih proizvoda. Organizatori obezbeđuju pouzdane kanale rasturanja droge u najudaljenije krajeve sveta.
Uzgred, prema podacima eksperata OUN, u Avganistanu je rod sirovog opijuma u 1999. godini iznosio oko 4.600 metričkih tona. Iz ove količine sirovina može da se proizvede oko 45-50 tona heroina. Tokom specijalnih operacija za suzbijanje trgovine drogom u Evropi, Centralnoj Aziji, Rusiji i SAD zapleni se svake godine oko 17-20 tona „bele smrti“. Ostala količina stiže do potrošača! I u drugim delovima sveta situacija je slična.
Narko-mafija u zemljama-potrošačima narkotika ne organizuje samo rasturanje droge na veliko, već i sitnu, tzv. mravlju trgovinu. Za ovo takođe postoje specijalne strukture, koje obezbeđuju neprekidan rad ovog gigantskog mehanizma. Posebno mesto u ovom lancu proizvodnje i rasturanja narkotika pripada šou-biznisu. Ovo tvrđenje može na prvi pogled izgledati paradoksalno, ali je činjenica da upravo na velikim rok i tehno-žurkama, rejv-igrankama i koncertima koji okupljaju ogroman broj mladih, cveta masovna prodaja narkotika i privlače se mase mladih ljudi da postanu njihovi korisnici.
Kada stručnjaci iznose činjenice o lobiranju za interese narko- mafije u kongresima i parlamentima ovih ili onih zemalja, nisu daleko od istine. Teško je, naravno, nekog političara ili zakonodavca uhvatiti za ruku, odnosno za jezik, dok lepo govori o ljudskim pravima: kako svaki mladi čovek ima pravo da koristi šta god hoće i gde god hoće. Mladi čovek ima pravo da sluša, gleda, čita i radi sve što mu se svidi. To je, neosporno, tačno. Ali hajde da razmotrimo jednu sasvim bezazlenu situaciju: velika žurka mladih; fanatični fanovi su se okupili na koncertu omiljene rok-grupe. Masa se zagreva: ,,uigrani“, koji su. već ranije uzeli vanrednu dozu narkotika, ,,kuliraju“ uz rok-muziku, pridružuju im se novopečeni... Sve je tako lepo i zanimljivo. Simpatični momci na sceni pevaju: „Koknuli crnju, a on se digo i pošo..“
Dakle, ubiti čoveka je lako i jednostavno - frajeri ga dobro išutirali, a on lepo ustao i otišao. Zbog toga sutra ovi mladi ljudi neće imati drugih želja do one da kuliraju uz narkotike i, eventualno, da ubiju crnca ili siluju plavušu. Loš primer je vrlo zarazan, i to nisu samo reči: zaposleni u organima bezbednosti, posebno u miliciji, dobro znaju kako agresivnost mase naglo raste posle kolektivnog kuliranja i kako brzo dolazi do progresivnog raspada ličnosti. Niko se ovde ne zalaže za ukidanje diskoteka i masovnih šou-programa. Naprotiv, svi ljudi - i mladi, i oni u ozbiljnijim godinama, treba da odlaze na koncerte, i u noćne barove, ako to žele, i treba da žive i da se raduju životu. Opasno je nešto drugo - kada narko-mafija aktivno iskorištava šou-biznis za sopstvene ciljeve, trujući tela i duše miliona ljudi.
Zato je stav da je sve dozvoljeno, koji se zaklanja iza maske zaštite ljudskih prava, posebno opasan, jer vodi sveopštem haosu, rasulu, bezduhovnosti i raspadu ličnosti. Niko do sada nije osporio neophodnost sprečavanja razvoja nečovečnih teorija fašizma i sadizma, terorizma i fanatizma; bezduhovnost spada u najdublje osnove ovih agresivnih ideologija, a ovde imamo posla sa jednim od oblika ovih teorija.
Otvoreno delovanje
NARKO-mafija deluje na otvorenoj sceni mnogo bolje od državnih, društvenih i bezbednosnih struktura i organa, bolje od političara i žurnalista. Ovde se iskorištavaju svi: najbolji profesionalci, najtalentovaniji pevači, kompozitori. Angažovano je sve: televizija, radio, internet mreža, novine, časopisi, reklame... I sve to otvoreno, javno, sjajno upakovano u pop i rok-muziku, koja okuplja ogromne mase mladih ljudi, željnih da udvostruče i utrostruče užitak narkotičkog ,,kuliranja“, što će ih zauvek učiniti robovima te scene, te gungule, tog avetinjski nestvarnog života.
KRAJ