FELJTON - KAKO JE KUBA POSTALA CENTAR SVETSKE KRIZE: Američka špijunaža tek oktobra 1962. primetila jedno od 42 raketnih postrojenja

O zbivanjima koja umalo nisu gurnula svet u nuklearni rat, našem dopisniku Jevgeniju Antoškinu pripovedao je njihov učesnik, sada već pokojni kontraadmiral u ostavci, Aleksandar Tihonov.

Sada se tih dana sećam kao strašnog dečačkog sna sa srećnim završetkom. A počelo je tako neočekivano...

Početkom leta 1962. godine nalazio sam se u sastavu operativne grupe koja je doletela iz Vladivostoka na Kamčatku radi provere kontraobaveštajne službe na Kamčatskoj vojnoj flotili. Službeni put se bližio kraju i već sam mislio o tome kako ću se vratiti kući i sa celom porodicom krenuti na odmor. Jednog dana, dok je naš gliser brazdao vode Avačinskog zaliva, sa punkta obalske službe za posmatranje i vezu stigla je komanda da se bez odlaganja javimo u štab Kamčatske vojnopomorske baze. U to vreme bio sam zamenik načelnika vojne kontraobaveštajne službe Tihookeanske flote i Tihookeanskog okruga.

U štabu me je čekao telegram sledeće sadržine: „Hitno letite za Moskvu bez svraćanja u Viadivostok“.

Stigao sam u Moskvu, gde me je odmah primio tadašnji predsednik KGB-a Semičastni, koji mi je saopštio da sam imenovan za načelnika kontraobaveštajne vojne grupe za odlazak na Kubu, i dodao: „Tamo je situacija vrlo komplikovana, ali, kao učesnik u desantnim operacijama za odbranu Odese i Sevastopolja, znaćete kako da se izborite“.

Načelnik kontraobaveštajne službe Oružanih snaga, general- pukovnik A. M. Guskov, naredio mi je da zajedno sa štabom vojne grupe odmah razradim neophodne preporuke za  transportovanje vojnih jedinica i bojeve tehnike koji će biti upućeni na Kubu.

OPERACIJA je dobila šifrovano ime ,,Anadir“. O svim važnijim događajima koji su se ticali ove operacije bio sam obavezan da izveštavam neposrednog rukovodioca vojne kontraobaveštajne službe naše zemlje, generala Guskova, koji je za sebe izabrao šifru ,,Florin“. Ja sam dobio pseudonim Sosnin. Po legendi bio sam kapetan-nastavnik u ribolovnoj floti. Nisam uzalud pre službe u vojsci završio gi’ađansku pomorsku školu Sedov u Rostovu na Donu. Tako sam, eto, bio uključen u pripremu i sprovođenje operacije ,,Anadir“. U noći između 13. i 14. jula 1962. krenuo sam na Kubu parobrodom Latvija.

Šta sam znao o toj maloj ostrvskoj zemlji? Ne baš mnogo. Novine i radio su svakog dana izveštavali o ekonomskoj blokadi Kube, o napadima na priobalje sa mora i o bombardovanjima iz vazduha, o podmetanjima požara na plantažama šećerne trske. U luci Havane bila je 1960. godine podmetnuta eksplozija na francuskom transporteru La Kubr. U aprilu 1961. godine, u zalivu Kočinos pokušano je osvajanje kubanskej obale... Poraz najamnika kod mesta Plaja Hiron postavio je pitanje direktnog napada SAD. S tim u vezi, otpočeli su veliki manevri u kojima je učestvovalo više od 180 brodova i 100.000 vojnika, čiji je cilj bio svrgavanje izvesnog diktatora po imenu Ortsak. Ako ovu reč pročitate zdesna ulevo dobićete - Kastro.

U NOVONASTALOJ situaciji vlada Kube se obratila za pomoć SSSR-u...Od prvih dana našeg boravka na Kubi uspostavili smo solidne uzajamne odnose sa kubanskiin organima državne bezbednosti. Zajednički rad je doneo i prve rezuitate: služba je fiksirala odašiljanje u etar špijunskih radio-poruka koje su emitovane na poseban način - bukvalno na momente, kao da su ispaljivane u rafalima. Kubanci u to vreme još nisu imali radio-kontraobaveštajnu službu. Uspelo nam je da odredimo azimut radio-predajnika i da na licu mesta uhvatimo špijuna-rezidenta CIA  Klementa Inklana.

Oduzeti su mu: radio-predajnik izuzetne brzine emitovanja, automatski šifrator najnovije modifikcije, sredstva za tajno pisanje, dva revolvera marke brauning, fotoaparat minoks, lažna dokumenta, penkalo-revolver i 14.000 zlatnih pezosa. Prema upitniku za prikupljanje špijunskih informacija moglo se zaključili da je u sferu interesovanja američkih specijalnih službi ulazilo bukvalno sve. Na primer, tražilo se objašnjenje o tome šta predstavljaju „krupne i sitne šare na košuljama sovjetskih vojnih instruktora i može li i personal protivtenkovskih jedinica nositi košulje iste boje i uzorka kakve nose vojni instruktori? Da li je tačno da oficirski sastav nosi sportske košulje na sitnije kockice nego vojnici?“

Bila je otkrivena i velika ilegalna podrivačka organizacija koja se nazivala „Divizijom Narcisa Lopesa“. Ona je čitavu Kubu podelila na sedam zona. Na čelu svake zone bio je po jedan agent-rezident. Tokom operacije za likvidaciju „Divizije Narcisa Lopesa“ bilo je uhvaćeno 237 članova te organizacije, od toga 4 majora, 17 kapetana i 7 poručnika.

Otkriveno je devet skladišta oružja i velike novčane svote u dolarima i zlatnim pezosima. Ovom operacijom bio je nanesen suštinski udarac američkoj  špijunaži koja se odvijala po celoj teritoriji Kube...

U ISTO se u čitavom Sovjetskom savezu vršilo prebacivanje vojnih jedinica do lučkih gradova.Koristile su se sve vrste maskiranja. Oficiri su bili u civilnom odelu. Utovar tehnike označavan je kao vežba utovara i istovara u saradnji sa železničkim i pomorskim transportom.Čitav sistem upravljanja obavljao se usmenim putem...

Ime operacije - Anadir, navodilo je na misao o Severu. Da bi se ova legenda podržala, na nekoliko brodova deljene su klizaljke, peć i kratke bunde. Niko nije znao pravac kretanja brodova. Kapetani i načelnici ešalona dobijali su tri zatvorena službena koverta - pod brojevima 1, 2 i 3. Na prvom kovertu bilo je napisano „Otvoriti po napuštanju teritorijalnih voda SSSR-a“. Na ostalima nije bilo nikakvih oznaka. Koverat broj 1 sadržao je informaciju da koverat broj 2 treba otvorili posle prolaska kroz Bosfor i Dardanele. U kovertu broj 2 bila je poruka da se koverat broj 3 otvori posle prolaska kroz Gibraltar. U kovertu broj 3 pisalo je: „Krenuti prema Kubi“. Za vreme plovidbe morima i okeanima sve jedinice su se, na znak da se približavaju avioni, spuštale u unutrašnjost brodova.Tajnost prebacivanja vojnih jedinica bila je obezbeđena i na Kubi. Sve brodove koji su stizali na ostrvo dočekivale su štabne grupe još na dokovima.

U SLUČAJEVIMA kada je bilo nemogučno sakriti naoružanje zbog specifičnih dimenzija i konfiguracije, kao što je to, recimo, slučaj sa raketama R-12, avionima i helikopterima, naši oficiri su, u dogovoru sa kubanskom stranom, oblačili kubansku vojnu unifomiu.

Novine su izveštavale da su u toj oblasti u toku vojni manevri.

Da se ne bismo odali, pri prelasku je bio zabranjen svaki razgovor. Bilo je dozvoljeno izdavanje samo dveju komandi na španskom jeziku: ,,Ade-lante!“ - „Napred!“ i „Pare el kočo“ - „Zaustavite vozilo“.

Prelazilo se samo noću. Odabirana su mesta starih vojnih logora, da bi se zavarala vizuelna špijunaža. Posle odlaska kolone, bili su uništavani svi demaskirajući predmeti.

Sve ove mere obezbedile su tajnost našeg prelaska. Američka vazdušna špijunaža je tek 14. oktobra 1962. primetila jedno od raketnih postrojenja u reonu San Kristobal (provincija Pinar del Rio). U to vreme, već su 42 raketna kompleksa sa domašajem strateških raketa do 2000 km stajala na svojim položajima. A od Kube do američkog grada Floride ima samo nekih 180 kilometara.

Isporuka naoružanja

TRANSPORT oružja iz Sovjetskog saveza za Kubu  vodile su se kao dostavljanje privredne pomoći, s obzirom da su na ovoj ostvrskoj zemlji u to vreme radove na istraživanju rezervi nafte, gvožđa, nikla i fosfata vodili  stručnjaci iz SSSR. Na Kubu su, takođe, stizale i agrotehničke i poljoprivredne alatke i mašine, stručnjaci, mehaničari...Međutim pored ovih agroindusztijsskih postojenja bibvli su prošvercovani su i vojnici.

 SUTRA: SUPERSILE LICEM U LICE „ SA PRSTOM NA OBARAČU “