FELJTON - KRAJ TAJNE SARADNJE NEMAČKE I SOVJETA: Informacije o Crvenoj armiji Nidermajer dobijao uz čašicu konjaka i šolju kafe

U dostavi se, pored podataka o vojnim školama, navodi da su od sovjetskog oficira, Nemca po narodnosti, izvesnog Gotfrida, dobijeni podaci o unutarpartijskom neslaganju na XIV kongresu VKP (b), o uzajamnim odnosima među oficirima na visokim položajima u RKKA, i o dislokaciji nekih kadrovskih i teritorijalnih jedinica Crvene armije.

Ono što je u datom slučaju zanimalo Nidermajera, nikako nije moglo da se svrsta u njegove funkcionalne obaveze, te je, prirodno, pojačalo sumnje čekista u lojalnost i prijateljstvo tajnog vojnog atašea.

Štejnbrukovi saradnici su brzo pronašli Gotfrida. U septembru 1926. godine bio je uhapšen i saslušan. Pokazalo se da njegovo poznanstvo sa Oskarom Nidermajerom datira još iz 1925. godine, kada su se sreli na manevrima Zapadnog vojnog okruga, koje su posmatrala četiri nemačka oficira iz generalštaba. Samo je jedan od njih, Štraus, govorio ruski jezik. U stvari, ispostavilo se da Štraus nije niko drugi do Nidermajer.

Kontakti sa njim nastavili su se u Moskvi u zgradi broj 4 u Uspenskom prolazu, gde je živeo Oskar Nidermajer. Od Gotfrida nije zahtevano potpisivanje saglasnosti o saradnji sa nemačkom obaveštajnom službom, bilo je dovoljno vođenje prilično dugih i otvorenih razgovora uz čašicu konjaka i šolju kafe. Gotfrid se postepeno sve više uplitao u špijunsku aktivnost, i razjašnjavao neka pitanja koja su zanimala Nidermajera, a koja su na ovaj ili onaj način bila povezana sa Crvenom armijom.

LOGIČNA  je pretpostavka da kontraobaveštajci OGPU ( Združena državno - politička uprava)  nisu hteli da zaoštravaju situaciju i da su samo pažljivo sproveli organima nemačkih vlasti informaciju o nepoželjnim Nidermajerovim aktivnostima.

Kako u svojim izjavama navodi sam Nidermajer, on je 1927. godine iz generalštaba dobio kategoričko naređenje da prekine obaveštajnu delatnost u Sovjetskom savrezu. Načelnik trećeg odeljenja (odeljenje stranih vojski), pukovnik Fišer, zahtevao je od njega da se ne bavi špijunažom, kako ne bi kompromitovao delatnost C-MO, preko kojeg je sporovođen program tajnog naoružavanja nemačke armije.

Nidermajer nije mogao da se ne pridržava naređenja, tim pre što je već bilo odlučeno da se u Sovjetski Savez, mimo C-MO, pošalje drugi vojni predstavnik. Na ovu dužnost generalštab Nemačke je imenovao general-majora Holma, koji je doputovao u leto 1928. godine. Nidermajeru je bilo zabranjeno čak i da se viđa sa Holmom. Postao je osetno uzdržaniji i prilikom zvaničnih kontakata sa predstavnicima RKKA.

Ali OGPU, kako se to kaže, nije svodio očiju sa njega. Izgleda da kontraobaveštajce nije interesovala mogućnost da on ponovo započne špijunsku aktivnost, oni su gledali daleko napred. Čovek kakav je bio Oskar Nidermajer, sa njegovim vezama u nemačkom generalštabu i među industrijalcima, predstavljao je veliki interes za Štejnbrukove bavevštajce  iz odeljenja za inostranstvo OGPU.

Možda ćemo, kada se arhive budu otvorile, preciznije saznati šta su hteli čekisti. U ovom trenutku, sudeći prema pojedinačnim svedočanstvima, može se pretpostaviti da se načelnik osmog odeljenja KRO OGPU Štejnbruk lično sreo sa Nidermajerom. Osim toga, sa njim je kontaktirao upravnik poslova akcionarskog društva Metahim, koji je od 1926. godine bio Štejnbrukov pomoćnik u nemačkom odeljenju KRO.

Kako su se završili ovi susreti, ne znamo. Nidermajer je 1931. godine bio opozvan iz SSSR-a, godinu dana kasnije predstavništvo nemačkog generalštaba, C-MO, prestaje da postoji. Likvidirane su i vojne škole na teritoriji Sovjetskog saveza. Nailazila je svetska kuga - fašizam.

U ZAKLjUČKU bi, verovatno, vredelo upoznati čitaoca sa daljom sudbinom nekih osoba koje se pominju u ovom feljtonu.

Nidermajer je, posle povratka u Nemačku, prešao na predavački rad, pri katedri za vojne nauke berlinskog univerziteta. Od maja 1941. godine služio je u Vermahtu, pripremao komandne kadrove, komandovao divizijom, a 1944. godine postaje komandant dobrovoljačkih jedinica (sastavljenih u osnovi od sovjetskih zarobljenika) pri štabu Zapadnog fronta. Septembra iste godine je zbog dostave provokatora bio uhapšen od strane Gestapoa i do aprila 1945. godine bio zatočen u zatvoru Torgau. Prilikom evakuacije zatvora pokušao je da pobegne, i angloameričke snage ga predaju predstavnicima Crvene armije.

Neosnovano su okrivljeni za špijunažu i antisovjetsku delatnost i nevino su stradali Jan Karlovič Berzin, Artur Hristijanovič Artuzov, Oto Otovič Štejnbruk i Karl Ivanovič Sili. Indikativno je da je svakom od njih, između drugih brojnih krivica, ,,prilepljena“ i sledeća; „Zavrbovan od strane nemačkog obaveštajca Nidermajera, kome je predavao tajne informacije“.

KONTAKTI  sa Nidermajerom pominju se u optužnicama Mihaila Tuhačevskog i drugih poznatih komandanata RKKA, koji su u manjoj ili većoj meri učestvovali u realizaciji programa sovjetsko-nemačke vojne saradnje dvadesetih godina.

U vreme intezivne nemačko-sovjetske sardnje, kada su u SSSR otvarane škole za obuku nemačkih oficira i tajno  proizvodilo oružje za nemačku armiju, mimo odluka Versaskog mira,  Mihail  Tuhačevski je bio  načelnik štaba Crvene armije i zamenik komesara odbrane. On je transformisao neredovne revolucionarne odrede Crvene armije u dobroobučenu, profesionalnu vojsku. Napisao je nekoliko knjiga o modernom ratovanju i 1931. mu je data vodeća uloga u reformisanju armije. Imao je napredne ideje o modernoj strategiji, posebno o upotrebi tenkova i avijacije.

Njegovoj teoriji dubokih operacija, gde bi kombinovane formacije napale duboko iza neprijateljskih linija da bi uništile pozadinu i logistiku neprijatelja,  suprotstavljali su se neki u vojnom vrhu, ali je u velikoj meri uvedena u Crvenu armiju kasnih dvadesetih i tridesetih. godina.  Tokom velikih čistki oficira Crvene armije 1937. - 1939. duboke operacije su na kratko izgubile uticaj, da bi kasnije bile postepeno ponovo usvajane tokom Velikog otadžbinskog rata, dovodeći do velikih pobeda kao što je Kurska bitka i Operacija Bagration.

Mihail Tuhačevski je 1935. postao Maršal Sovjetskog Saveza, sa samo 42 godine. Nakon tajnog suđenja, znanog kao Slučaj trockističke antisovjetske vojne organizacije, Tuhačevski i osam drugi viših vojnih komadanata je osuđeno i pogubljeno 12. juna 1937.godine.

Velemajstor špijunaže

OSKAR  fon Nidermajer je kao nemački obaveštajac radio u Persiji, Indiji, Egiptu, Palestini i Siriji. Pre Prvog svetskog rata bio je u tajnoj misiji u Francuskoj. S početkom bojevih dejstava generalštab ga upućuje na Bliski istok sa ciljem da ubedi Avganistan da uđe u rat na strani Nemačke, i da organizuje ustanički pokret protiv Engleza u Iranu, Beludžistanu i Indiji. Bio je ključni čovek u realizaciji tajnog sporazuma Nemačke u SSSR o tajnoj proizvodnji oružja i školovanja nemačih oficira. Tri godine posle završetka Drugog svetskog rata Nidermajer, osuđen je na specijalnom zasedanju MGB ( Ministarstvo državne bezbednosti) SSSR-a na 25 godina i verovatno je umro u zatočeništvu, pošto se zna da je bolovao od aktivne tuberkuloze.

 SUTRA: KAKO JE KUBA POSTALA CENTAR SVETSKE KRIZE