FELJTON - NEMCI KOLONISTI U RUSIJI LOJALNI SVOJOJ DOMOVINI: Ruska kontraobaveštajna služba formirana je u drugoj polovini 1911. godine

ORGANI ruske kontraobaveštajne službe, formirani u drugoj polovini 1911. godine, stupili su na dužnost u složenoj operativnoj situaciji.

CENTAR U Kenigsbergu, današnjem Kalinjingradu, bio je štab nemačkih špijuna, Foto

Glavni protivnici Rusije u centralnoj Evropi - Nemačka i Austrougarska, aktivno su protiv nje uključili svoje specijalne službe uoči Prvog svetskog rata.

U Nemačkoj u to vreme na čelu obaveštajne delatnosti stoji odeljenje GB Velikog generalšlaba. Ono se sastojalo iz nekoliko biroa, a svaki od njih je vodio obaveštajnu službu u određenim zemljama. Osim toga, postojala su njima potčinjena obaveštajna odeljenja pri štabovima pograničnih okruga i u gradovima koji su se nalazili blizu granice (Kenigsberg, Poznanj, Torn, Breslau).

Nemačka je, da bi sledila svoje državne interese, nastojala da u Rusiji oformi razgranatu agenturnu mrežu, kao i da sve legalne mogućnosti aktivno uključi u svoje obaveštajne ciljeve. Ona se trudila da iskoristi i činjenicu što na teritoriji Rusije živi oko dva miliona nemačkih kolonista, koji su, naravno, naklonjeni svojoj bivšoj domovini. Krajem XIX veka na teritoriji Rusije se osnivaju brojna industrijska preduzeća čiji su vlasnici nemački građani. I preduzetnici i personal koji je radio u fabrikama, zavodima ili raznim kancelarijama imali su mogućnost da prikupljaju potrebne informacije.

U nizu velikih ruskih gradova bili su uoči Prvog svetskog rata otvoreni nemački i austrijski konzulati čiji se personal otvoreno bavio prikupljanjem obaveštajnih informacija.

U to vreme je postojala praksa upućivanja oficira nemačkog Generalštaba u Rusiju da bi učili ruski jezik, ili u svojstvu turista. Budući prepušteni sami sebi, oni su bez ikakvih prepreka obavljali obaveštajna putovanja po reonima Rusije koji su ih interesovali.

Gotovo po identičnoj shemi delovala je i obaveštajna služba Austrougarske, gde je obaveštajnom delatnošću rukovodio takozvani Evidencioni biro (Evidenzbureau).

OPERATIVNO - isleđivačka aktivnost ruske vojne kontraobaveštajne službe ustrojena je u dva osnovna pravca: izučavanje inostranih obaveštajnih centara i otkrivanje i presecanje aktivnosti konkretnih rezidentura i samostalnih inostranih agenata na teritoriji Rusije.

U praksi, kontraobaveštajna delatnost vojnih okruga predstavljala je sveukupnost nekolikih osnovnih delova ili linija:

-  pogranična delatnost za pronalaženje izvora u obaveštajnim organima protivnika ili njihovog okruženja;

-  razrađivanje diplomatskih predstavništava koja postoje na ruskoj teritoriji i inostranih firmi za koje se sumnja da se bave špijunažom;

-  kontraobaveštajno obezbeđenje štabova i drugih važnih vojnih institucija;

-  provera i analiza materijala dobijenih kontrolom korespondencije i izjavama pojedinačnih lica, koje sadrže informacije o faktima špijunske aktivnosti;

-  otkrivanje vanrednih događaja, za koje se sumnja da su usmereni na vršenje diverzije.

Rad kontraobaveštajne službe posebnih štabova u pograničnim vojnim okruzima bio je dobro organizovan. Već kroz godinu dana irkutski vojni kontraobaveštajci imali su agenturu u gradu Čančunu, a na zapadnoj granici je oktobra 1911. godine, u štab Viljnuskog vojnog okruga, stigla informacija da za kapetana nemačke armije Fleka, koji je živeo u Kenigsbergu i koji se zanimao organizacijom špijunaže protiv Rusije, radi stanovnik grada Kovno po prezimenu Kaufman. Nad njim je organizovano agenturno i spoljno praćenje.

Kroz neko vreme agentura je ustanovila da je Kaufman od nepoznatog vojnog lica dobio tajne materijale i da će sakupljene podatke predati lično kapetanu Fleku. Devetnaestog januara 1911. godine Kaufman i njegov pomoćnik Sagalovič bili su zadržani pri izlasku iz zemlje u gradu Vladislavlju. Za vreme istrage su ispod Sagalovičeve košulje bili pronađeni važni mobilizacioni dokumenti, kao i kopije naredbi za Viljnuski vojni okrug i otisak mastiksovog pečata sa grbom.

TEMELjNA istraga je pokazala da je, počev od 1909. godine, pisar artiljerijske brigade, podoficir interventne službe Greblov, predavao licima povezanim sa nemačkom špijunažom kopije tajnih dokumenata Viljntiskog vojnog okruga.

Greblov, Kaufman, Sagalovič, kao i sa njima povezani Šejn i Rabinovič bili su od strane Viljnuskog vojno-okružnog suda osuđeni na kazne zatvora uz prinudni rad u različitom trajanju.

Veliku pomoć kontraobaveštajcima pružala su obaveštajna odeljenja štabova vojnih okruga, koja su imala svoje agencije na određenim teritorijama inostranih država.
Jedna od prvih razrađenih kontraobaveštajnih akcija Moskovskog vojnog okruga 1913-1914. godine bila je u vezi sa kapetanima austrijskog Generalštaba Ginterom i Kincelom. Ovi austrijski obaveštajci su se u vreme putovanja ruskom teritorijom nalazili pod jakom oružanom pratnjom. Njih su vešto pratili agenti prerušeni u saputnike, vozače i tome slično. U aprilu 1914. godine bio je preduzet pokušaj zadržavanja Kincela i sprovođenja istrage u mestu njegovog stanovanja. I, mada se tom prilikom nije moglo naći dovoljno dokaza da se austrijski oficir optuži za kriminalnu špijunsku delatnost, ipak je u toku razrade ovog slučaja bilo stečeno korisno iskustvo za rešavanje mnogih konkretnih pitanja borbe sa sličnim nezakonitim aktivnostima. Kontraobaveštajna služba je obraćala posebnu pažnju na obezbeđivanje čuvanja tajni koncentrisanih u štabovima i drugim vojnim institucijama.

VAŽAN  deo posla ruske kontraobaveštajne službe od 1911. do 1914. godine bila je obrada materijala sakupljenih pri isleđivanju i tajnom čitanju korespondencije.

Da bi se u punoj meri mogla oceniti važnost ovih izvora informacija, treba imati u vidu da su mogućnosti borbe protiv špijunaže u Rusiji tada bile vrlo ograničene usled malobrojnosti kadrova KOS-a. U takvim uslovima su dojave samih građana imale osobitu važnost. Krajem 1912. godine kontraobaveštajna služba je dobila kopiju pisma izvesnog Borisa Parizu, u kome je, između ostalog, bilo reči o sumnjivom ponašanju nemačkog oficira Gebauera koji je boravio u Moskvi. Rezultat preduzetih mera bilo je otkrivanje identiteta autora pisma, gospodina Vereckog, i njegovog poznanika, nemačkog građanina Edmunda Gebauera.

Devetnaestog decembra 1912. g. Gebauer je ponovo doputovao u Moskvu i odseo u nameštenim sobama gostionice Luč pod imenom Svidvinski. Tokom pretresa, među njegovim stvarima bila su pronađena dva pasoša, na ime Svidvinski i Gebauer, prepiska, telefonski brojevi vojnih jedinica varšavskog garnizona, tečnost (nevidljivo mastilo) za tajnu prepisku, i mnoštvo drugog očigledno špijunskog materijala.

Gebauer je uhapšen. Za vreme islednog postupka nije uspeo da suvislo obrazloži razloge svog boravka u Moskvi i promene prezimena, ali je pod težinom neoborivih dokaza priznao da je rezervni oficir nemačke armije, da održava odnose sa nekima od ruskih vojnih lica i da vodi obaveštajnu službu u interesu Nemačke, a na teritoriji Rusije.

Od samog početka, rusku kontraobaveštajnu službu odlikovali su visoki profesionalizam ljudstva, sposobnost nižeg rukovodstva da samostalno preduzima operativna rešenja, i stalna saradnja sa drugim institucijama u borbi protiv špijunaže.

Otkrivanje špijuna

SFERA delatnosti vojne kontraobaveštajne službe nije se ograničavala samo na armiju, već je obuhvatala i građanske objekte vezane za odbranu. Kontraobaveštajno odeljenje štaba Moskovskog vojnog okruga imalo je svoje agente i u fabrici parobroda u Samarskoj guberniji, koja je izvršavala vojne narudžbine.

 SUTRA: TAJNI PAKT NEMAČKE I SSSR PROTIV VERSAJSKOG UGOVORA 

Pogledajte više