FELJTON - RUSKI LUKAVI GENERAL ULAZI U SULTANOV HAREM: Dragoceni nakiti su ruskom ambasadoru Kutuzovu u Stambolu otvarali sva vrata
RUSKI ambasador u Stambolu general Mihail Kutuzov se prema začecima reformi sultana Selima III odnosio sa punom pažnjom, zainteresovano i uvek spreman da pomogne svakovrsnim savetima.
Upravo je Kutuzov prvi Peterburgu poslao najtačnije podatke o vojnoj preobrazbi u Turskoj, posebno što se tiče formiranja vojnih sudova. Kao usput, uz reč, ambasador je, uvek nenametljivo ali bez uzmicanja, utiskivao u sultanovu svest misao o tome da Rusija mora da ima i da će imati snažnu flotu na Crnom moru, i da Turska sa tim mora da se pomiri. Krim je od sada za Tursku, govorio bi Kutuzov, odsečeni komad.
O omogućavanju slobodnog prolaza za ruske vojne brodove kroz moreuze, Kutuzov je zapodenuo razgovor samo jednom, i to kao uzgred. Suočivši se sa žestokim suprotstavljanjem turskog viceadmirala Seremet-beja, više se nije vraćao na ovu temu, dodavši samo jedno: kada bi se Turci i Rusi udružili, niko ne bi smeo da udari na moreuze.
Informacija o ovom momentu razgovora je, preko francuskog poverenika, stigla u Pariz, a potom i u London. Uz svu obazrivost, ali znajući Kutuzovljev karakter i domišljatost, autor dopušta mogućnost da je to oticanje informacija organizovao on sam. Ruskim diplomatama je ostalo samo da valjano proprate reakcije evropskih vlada...
JEDNOM prilikom je u poslanstvu primio čitavu koloniju jermenskih trgovaca. „Zašto su dolazili - nije jasno, ali mnogi od njih izlazili su puni oduševljenja“, javljao je Selimu Seremet-bej. Viceadmiral je gajio toliko nepoverenje prema Kutuzovu da je na sopstveni rizik oformio službu koja je pratila i beležila svaki pokret ruskog ambasadora-generala. Kutuzov je, naravno, vrlo brzo shvatio ko su ,,njuškala“, i netom je štedra milostinja spuštena u žalosno prazne činije derviša što su se neprestano motali oko rezidencije, posmatrači su iščezli.
Kada su pregovori o trgovinskim tarifama i o visini taksi za prolaz kroz moreuz zapali u ćorsokak, Kutuzov se opet osamio sa dokumentima iz zelenog safijanskog portfelja; ovoga puta je dugo izučavao spisak najvoljenijih i najuticajnijih žena sultana Selima.
Sledećeg dana je zaprepašćeni Stambol video ruskog lukavca u vrtu koji pripada haremu.
Prema zakonima islama harem ili haram, što znači „zabranjeno mesto“, zajedno sa vrtom koji mu pripada, zverinjakom i ostalim što čini saraj, mora ostati zatvoren za poglede muškaraca starijih od četrnaest godina. Onome ko prekrši ovu zabranu sledila je surova kazna. Kad ono!
GENERAL ambasador je, naravno, rizikovao, ali istovremeno je vrlo dobro znao šta radi.
Prodornim, ali galantnim načinom, učtivošću i blagoglagoljivošću, obilno začinjenima dragocenim nakitom, sračunato izabranom prema ličnim ukusima žiteljki harema, izvanredni ruski poslanik je pokorio „padišahov rozarij“.
Sultan-valide, Selimova majka, i njene dve najbliže prijateljice shvatile su nagoveštaje o značaju razvoja trgovine sa Rusijom. (Majka Selima III bila je Mihri-šah, veoma obrazovana i pametna žena. Ona je bila kćer pravoslavnog sveštenika iz Gruzije, koju su oteli razbojnici i prodali u saraj; postala je omiljena žena, prijateljica i savetnica sultana Mustafe III. Govorila je italijanski i francuski jezik. Kutuzovljev francuski joj se veoma dopao.) Izvanrednog opunomoćenika primili su vrlo ljubazno, a on, tokom čitavog razgovora, nije podigao pogled prema trima najlepšim ženama Istoka.
Kako se samo Selim smejao kada mu je zapovednik straže, ozbiljnog i smetenog izraza lica, dojavio da je Rus, ako je suditi po njegovom ponašanju, najverovatnije - glavni evnuh carice Katarine! A ,,najverodostojniji“ glas o viziti koju je ruski poslanik učinio haremu, i o poklonima koje je ruska imperatorka poslala, po gradu su brzo razneli isti onaj „žustri Ahmetka“ i još dva-tri čoveka iz kartografskog biroa poslanstva.
Autoru ovog teksta je bilo potrebno dvadesetak godina da ustanovi imena žena koje su se našle u društvu sa Mihri--šah u sultanovom vrtu i koje su se susrele sa ruskim ambasadorom. Jedna od njih bila je Nahš-i dil, u devojaštvu Eme de Riveri, omiljena žena Selimovog prethodnika, sultana Abdul-Hamida. I, i majka budućeg sultana-reformatora Mehmeda II. Selim, koji nije mogao da ima dece zbog zauški preležanih u detinjstvu, odgajao je malog Mehmeda kao rođenog sina. Preko Nahš-i dil, koja ga je podržavala u svim naumima, Selim je održavao tajne kontakte sa Francuskom; omiljena rođaka Nahš-i dil bila je Žozefina de Bogame, u trećem braku Bonaparta.
DRUGA Kutuzovljeva sabesednica bila je Selimova rođena sestra Hatidža-hanum, sjajno obrazovana žena koja je govorila nekoliko evropskih jezika i koja je primala žene evropskih diplomata. Hatidža-hanum je imala puno poverenje svog brata Selima. U Kutuzovljev safijanski portfelj odložen je papir sledeće sadržine: Hatidža-hanum ,,pod imenom i u liku Jermenke“ često boravi u primorskim gradovima Evrope. Zašto? Čije zadatke tamo izvršava? O tome na drugom mestu. Za nas je važno nešto drugo: sve tri ruže u „đulistanu i hulefa“, to jest „kalifovom ružičnjaku“, bile su kompetentne u pitanjima koja su razmatrale sa Kutuzovim, i apsolutno nije bilo slučajno što su „učinile promenadu u pravo vreme i na pravom mestu“. Istina, u javnosti je Kutuzov insistirao da je sve bila igra slučaja.
Trgovinska pitanja sa Turskom rešena su za nedelju dana. Sultan je odustao od toga da sudbinu Turske veže za nemirima potresenu Francusku. Povodom tog, u otomanskoj istoriji do tada nečuvenog slučaja - razgovora inostranog ambasadora sa žiteljicama harema, Selim je Kutuzovu za Katarinu II predao bogato ukrašenu opremu za jahanje - sedlo i uzde.
Da li je neiskusni, bar što se tiče ruskog dvorskog poretka, turski ambasador Mustafa Rasih-efendi, mogao da se uporedi sa Kutuzovim u trudoljublju? Okružen beskonačnim nizom vojnih smotri, parada, smena straže, potresen divotom obnaženih ramena ruskih lepotica, Mustafa Rasih-efendi je kući slao svaki put sve kraće depeše.
ONDA je i sasvim zaćutao u toku dva meseca, jer ga je imperatorka s proleća 1794. godine povela na zabavno putovanje o pokladama; u međuvremenu je do te mere izgubio kontrolu nad svojim štabom da je Katarina, nimalo se ne prenemažući, bila prinuđena da napiše gnevno pismo kancelaru Bezborotku: potrebno je preduzeti najhitnije mere kako bi turski ambasador „zapretio svojim ljudima da se ne ponašaju u kući kneza Vjazemskog (poslaničkoj rezidenciji) onako nedolično kako su se ponašali u Moskvi, u kući kneza Volkonskog, gde su isekli sve porodične portrete i razbili bistu kneza Mihaila Nikolajeviča. A ako se tako ponašaju, treba ih izbaciti bez ikakvih ceremonija“.
Mir u oblasti oko Crnog mora ne samo da je sačuvan, već je i učvršćen. Godine 1799. bio je zaključen prvi rusko-turski vojni ugovor. Ruski vojni brodovi bili su prvi koji su prošli kroz Crnomorske moreuze.
Selim je, kako svedoči turski istoričar, ne jednom toplo pominjao Kutuz-pašu. I Kutuzov je vreme provedeno u Stambolu smatrao najsrećnijim periodom svog života. Mihail Larionič Kutuzov je zauvek ušao u svetsku istoriju kao jedan od najveličanstvenijih vojskovođa. Ko zna kako bi izgledaia istorija, i to, možda, ne samo ruska, da je Kutuzov postao profesionalni obaveštajac; „Larionič“ bi u tom poslu imao nemale zadatke...
Diplomatska aktivnost
PODACI koje je general Mihail Larionič Kutuzov kao ambasador sakupio u Turskoj, ne samo da su dobro poslužili njegovom nasledniku na položaju ambasadora u Stambolu, V. P. Kočubeju, nego su i jako dobro došli prilikom zaključenja Bukureštanskog mira 1812. godine, trideset sedam dana pre Napoleonovog napada. Bukureštanski mir - potpisivanje mirovnog ugovora sa Turskom - bio je sam vrh diplomatske aktivnosti budućeg heroja Borodinske bitke.
SUTRA: ŠEZDESET NEPOTKUPLjIVIH GENERALA RUSKE ARMIJE