FELJTON - KUTUZOV NADMUDRIO SULTANA ISTČNJAČKOM PERFIDNOŠĆU: Rusija, jedna od prvih zemalja sa kojom je Turska razmenila opunomoćene ambasadore

Država koja je još juče bila zatvorena za Evropljane, sada organizuje izvanredna diplomatska predstavništva u prestonicama zapadnih zemalja. Njihov glavni zadatak bio je prikupljanje najobimnijih međunarodnih informacija. ,,Da bi se - kako je pisalo u jednoj turskoj instrukciji - izbegla jednostrana orijentacija i sprečio mešanje država u pregovore Visoke Porte sa nekom od njih.“

Rusija je bila jedna od prvih zemalja sa kojom je Turska razmenila izvanredne i opunomoćene ambasadore. Kutuzov je bio imenovan da predstavlja Rusiju u Turskoj. Kao turski ambasador u Rusiju je upućen Selimov poverenik, njegov skutonoša, „kethuda carstvujuščeg stremena“, Mustafa Rasih-efendi.

Njemu je tada bilo 35, a Kutuzovu 48 godina. Rasihu je u obavezu spadalo da na svaki način posvedoči o miroljubivom i prijateljskom raspoloženju Otomanske imperije prerma Rusiji, da postigne što je brže moguće oslobađanje zarobljenika, da pospeši obnavljanje trgovinskih odnosa, da sakupi maksimum podataka o uzajamnim odnosima evropskih država, a u vezi sa Francuskom revolucijom koja je potresla Evropu. Rasih nije imao diplomatskog iskustva, ali je bio načitan i željan znanja i, što je najvažnije, odan Selimu.

KAKO NAS obaveštavaju stare turske hronike, Selim je, prateći svog doglavnika u Rusiju, ovako podučavao Rasiha: ,,Od Rusa smo izgubili dva rata zaredom. Čime smo to razgnevili Svevišnjeg, pa sad šator ruskih pobeda stoji na polju naših poraza? Razaberi se tamo, u državi Mužikistan... I još nešto. Kako je moguće da hrabrim vojnicima, koji su pobedili sinove islama, upravlja žena? Kakva je ona, carica Katarina? U čemu je njena snaga? Raspitaj se.“

Pouke je dobio i Kutuzov. U instrukcijama za ruskog izvanrednog i opunomoćenog ambasadora u Otomanskoj imperiji, koje su razrađene pod ličnim Katarininim nadzorom, kaže se: „Glavni zadatak njegovog poslanstva je... da sačuva mir i dobre odnose sa Portom, koji su nam neophodni da se odmorimo... od napora i nemira koje je morala da podnese naša imperija“. Sem toga, Kutuzov je dobio još jedno tajno naređenje imperatorke, da „prikloni turski Divan i koga god može od ličnosti bliskih sultanu da se ujedine sa evropskim dvorovima protiv Francuske. A takve osobe tražiti gde god je to moguće.”

A da bi ovaj odlazak za Kutuzova predstavljao i nešto prijatno, da bi lakše mislio i živahnije radio, u njegov legendarni portfelj od zelenog safijana bila je stavljena još i ,,hartija“ koja novopečenog diplomatu izveštava o tome da je dobio dve hiljade seljana u Volinskoj guberniji i dužnosti Kazanskog i Vjatskog general-gubernatora, sa isplatom prinadležnosti koje, razume se, nisu bile male, u periodu njegovog specijalnog službenog puta u Stambol.

SULTAN  Selim III  nije bio škit; bio je siromašan. Svom izaslaniku je obećao da će, ako misiju završi uspešno on, Rasih, dobiti za ženu jednu od Selimovih polusestara. To, naravno, nije bilo beznačajno, jer je biti sultanov rođak značilo i imati mnoge privilegije; Selimu, svakako, nije bilo lako da prevaziđe sopstvenu gordost.

Stambol, u momentu kada se u njemu pojavio Kutuzov, ni izdaleka nije bio onako sneno raznežen i tih kako su putnici-namernici iz Evrope obično prikazivali istočnjačke gradove. U turskoj prestonici je u to vreme ključao politički život.

Kao prvo, Selim nije bio baš takav zadrti ,,Azijat“: čitao je, iako o tome nije mnogo trubio pred dvoranima, evropske novine i podnošljivo govorio francuski. U trenutku Kutuzovljevog dolaska, oko sultana su se motali politički i vojni glasnici revolucionarne Francuske (tekla je ona legendarna „903. godina“), koji su se na svaki način trudili da sultana privuku na svoju stranu, kako bi silom pomogao da se razvrgne krug evropskih monarhija koje su se neprijateljski odnosile prema revoluciji.

Kao drugo, bilo je nerešenih rusko-turskih pitanja: zamrle su trgovinske veze, u Turskoj je bilo ruskih zarobljenika, neki od pravoslavnih turskih podanika, kao što su Srbi, Bugari i Grci, želeli su da pređu pod rusku upravu. A Turcima je još uvek bilo sveže sećanje na bol koji im je naneo poraz od Rusije.

KUTUZOV se prihvatio da reši svu tu gomilu pitanja, i to je činio kao i uvek krajnje temeljno; svako pitanje je sedam puta merio i rešavao ih vrlo obazrivo, ne libeći se da ustupi tamo gde je osećao da su ustupci neophodni, i upinjući se iz petnih žila tamo gde prema njegovoj oceni nije smeo da popusti ni za milimetar.

Sve vreme je imao na umu (a to je zaveštao i svojim potomcima) da svako pitanje treba da bude rešeno, ma kako to teško bilo, na obostrano zadovoljstvo i obostranu korist dveju država.

I ova njegova služba, kao i prethodna, bila je život na koji je svikao i u kome se osećao kao riba u vodi, jer - „koliko god da je varljiva. ipak, bogami, nije tako teška kao vojna... ako je vršiš kako valja“ - pisao je iz Stambola.

Imao je mnogo uspeha već od prvih koraka, jer je službu posmatranja i prikupljanja informacija organizovao temeljno i po svim pravilima. Tako je, na primer, posle ,,razmene“ poslanstava, počeikom juna 1793. godine pod Dubosarima na Dnjestru, Kutuzov svoj, u suštini kratak, put od Dnjestra do Stambola rastegao na tri meseca, naredivši svojim pratiocima da dobro gledaju okolo i da sve što je zanimljivo zapamte, a i sam se neumorno bavio istim poslom.

Kada je konačno stigao u vilu u kojoj će odsesti, ruski izvanredni opunomoćenik je samo nakratko predahnuo, da bi već posle večernjeg namaza (večernja molitva kod muslimana)  primio „neidentifikovano tursko lice sa kojim je... vodio razgovor na njihovom, basurmanskom jeziku, udaljivši pretho dno sve ostale“. Informacija koju je dobio bila je posebno značajna. Sledećeg dana je Kutuzovu predstojao susret sa velikim vezirom, i „tursko lice“ je Kutuzova obavestilo o navikama drugog čoveka imperije, ne propuštajući ni ,,sitnice“ kao što su: Ahmet-paša pomalo zna francuski, na šta je veoma ponosan; šerbet ne može da podnese i ne sedi na mekim dušecima. Treba li uopšte i reći da je susret koji je održan sledećeg dana prošao u atmosferi punog razumevanja i srdačnosti, i da je sve zapanjio izuzetnim ljubaznostima koje su sagovomici razmenili?

KADA JE tokom prve oficijelne audijencije vezir, pa i sam sultan Selim, napomenuo da se rusko poslanstvo prema Stambolu kretalo veoma lagano, Kutuzovu se oteo odglumljeni uzdah, a onda je, kao razlog iznenadne slabosti naveo upravo onu tegobu koja je mučila i samog, inače mnogo mlađeg sultana: sevanje u leđima i žiganje u desnom kuku. Razgovor je, kako je i uobičajeno, vođen preko „tolmača“. Ali na ovom mestu Kutuzov je nastupio sam i, izrazivši sultanu saosećajno razumevanje na dobrom turskom, štedro je sa njim razmenio recepte za ublažavanje bola. Turci i dalje nisu shvatali da je tu proradio čitav sistem informacija koje je Kutuzov sakupio, kao i „specijaliteti domaće kuhinje“ i, naravno, profesionalno dobro iskorišćene situacije.

Pesnik i reformator Selim III ! Trebalo je da zna da „Larionič“  ( Kutuzov) nije krenuo na put dok u njegov zeleni portfelj od safijana nisu legli najdetaljnije opisani portreti svih dvorana i „karakteme osobine“ samog sultana! Sultan nije znao ni to da je preko dvadeset mladih ljudi, koji su kasnije činili okosnicu vojno-topografskog biroa, instruiranih od izvanrednog opunomoćenika, temeljno snimalo - a sve za vreme sporog kretanja prema Stambolu preko dunavskih kneževina i evropskog dela Turske - planove naselja, mesta mogućih vojnih utvrđenja (za slučaj da zatrebaju, jer je politika stvar prevrtljiva!), i uz pomoć raznih ,,usputnih“ izvora preciziralo raspored snaga koje su okruživale sultana.

POROVERE PODATAKA

KADA je Kutuzov  bio imenovan da predstavlja Rusiju u Turskoj nije žurio u Stambol, zato što je najpre lično morao da proveri sakupljene podatke i da u Peterburg pošalje izveštaj o sklonostima i namerama turskog poslanika koji je putovao daleko ubrzanije (žurio je da stigne pre mrazeva). Između osoba koje su sprovodile ambasadora Rasih-efendiju kroz Rusiju, a koje su preporučile krimske murze ( titula krimskih feudalaca), nalazio se čovek Kutuzovu dobro poznat, koji je govorio i ruski i turski jezik - ali za to i postoji ova vrsta službe... .

 SUTRA: RUSKI LUKAVI GENERAL ULAZI U SULTANOV HAREM