FELJTON - ŠARM GENERALA KUTUZOVA OBAVEŠTAJCA I DIPLOMATE: Nemački car Fridrih Veliki bio je fasciniran obrazovanje Mihaila Kutuzova

Heroja krimskih bitaka zapazila je i Katarina; bila je pomalo neuravnotežena ova carica, ali je ipak umela da zapazi ne samo miljenike, nego i ljude koji su korisni otadžbini.

Kutuzov (troškove snosi državna blagajna) odlazi na lečenje: Italija, Holandija, Engleska, Nemačka...Fridrih Veliki ga je primao sa najvećim počastima. Mnogo su razgovarali. Fridrih je ,,bio zapanjen“ Kutuzovljevim poznavanjem svih oblasti kojih se razgovor doticao, bilo da je reč o prirodi rata ili o ,,filozofskom“ utemenjenju neophodnosti mira, ili pak o umetnosti, politici, sofisticiranoj diplomatiji ili državnim pitanjima.

Videli su ga da radi studije prema delima poznatih likovnih umetnika - i ni na ovom polju niko za njega nije mogao reći da je diletant.

Kutuzov nije zaobilazio ni tamošnje vojne akademije, pa su i tu brzo odustali od polkušaja da strancu bacaju prašinu u oči.

„Razgovarao je uvek najučtivije i na jeziku sagovornika.“

I JOŠ jedan detalj - specijalno za znatiželjnike: put i vreme putešestvovanja Kutuzova po Evropi na začuđujući su se način poklopili sa evropskom turnejom još jedne znamenite i do sada, čini se, još uvek nedovoljno istražene ličnosti, najbliže Katarinine prijateljice, njenog emisara, najumnije žene Rusije, kneginje Katarine  Romanove Daškove.

Nisu li njih dvoje zajedno ispunjavali za njih tajnu volju imperatorke - da mudrim i iskusnim očima razmotre evropska dešavanja - kako ,,dišu“ carski dvorovi, šta su im namere, kakve igre igraju, na šta se spremaju i jesu li blagonakloni prema Rusiji kao što tvrde u ljubznim depešama. Francuze kao da su odjednom obespokojili ruski uspesi u priobalju Crnog mora i rastući ruski uticaji na Balkanu... Ko bi, ako ne strateg i taktičar Kutuzov, koji tako dobro lovi u mrežu svog šarma, i Daškova, žena velikog, oštrog i raznostranog uma, mogao da odgovori na ova za Rusiju životno važna pitanja?

Lečenje ili, kako je u jednom od izvora navedeno, „korisno zarad otadžbine putešestvije“ Kutuzova, završilo se 1777. godine.

KUTUZOV se vraća vojsci, ponovo pod komandu Suvorova, na sada već poznati Krim, gde Aleksandar Vasiljevič obavlja dužnost glavnokomandujućeg svim ruskim snagama. Krim je tih dana ličio na uzavreli kotao. Formalno priznat kao nezavisan od strane Turske još 1774. godine, Krim ulazi u sastav Rusije tek 1783. Tih dana je njegova budućnost bila prekrivena neizvesnošću.

U krimskom vazduhu se neprestano osećao miris baruta. Razjasnivši i odmerivši sve to, Kutuzov, s blagoslovom svog učitelja, formira Bugski jegerski korpus, koji sam predvodi.

(Danas bismo te lovce mogli nazvati jedinicama specijalne namene.)

On pri štabu korpusa formira grupu za obaveštajnu službu koja se sastoji od posebno poverljivih ljudi. Koga je smatrao posebno poverljivim? „Volim ljude koji su neprimetni, ali promišljeni i sposobni da saznaju stvari korisne za službu.“

Upravo takvi ljudi su neprestano snabdevali Kutuzova kao vazduh neophodnim informacijama o premeštanju vojske krimskog kana, o razlozima buntovničkog raspoloženja među starosedeocima Krima i nezadovoljstva među imigrantima - Grcima i Jermenima. Komandant korpusa sa punom ozbiljnošću pristupa izučavanju turskog jezika...

Svakodnevno se krećući među Krimljanima, provodeći mnogo vremena u razgovorima sa Tatarima i Turcima koji su došli iz Otomanske imperije, o načinu života, naravima, navikama i običajima, a posebno o rasporedu sipahijskih (teško-konjičkih) i janičarskih jedinica, Kutuzov brzo ovladava tursko-krimskim dijalektom.

Zatim prelazi na viši stepen - na ovladavanje turskim (osmanskim) književnim jezikom, na kome je vođena kompletna administracija... (svi dokumenti - postavljena pitanja i dobijeni odgovori, sakupljeni podaci, lični zaključci i pretpostavke - uredno se slažu u specijalno za tu priliku pripremljen zeleni portfelj od safijana, od koga se Kutuzov više ne razdvaja)... Stiče naklonost baškjatiba - glavnog pisara na dvoru poslednjeg krimskog kana. I... „turska dokumenta, koja su tek juče stigla iz otomanske prestonice, uspevam da čitam u originalu“. Istina, kod baškjatiba je primećena srebrna kutija do vrha nabijena zlatom, pa tabakera predivne izrade... ali, to je bila plata za trud.

Nesumnjivo je da za uvođenje Krima u sastav ruske impeiije bez kapi krvi istorija duguje ne samo administrativnoj delatnosti njegove svetlosti kneza Potemkina i podvizima Suvorova, već i neprimetnoj delatnosti komandanta jegerskog korpusa, koja je predupredila mnoge nepoželjne događaje. „Jao, što je pametan, jao što je domišljat, niko ga prevariti ne može“ - ovako je Suvorov ocenjivao vojno-diplomatske ,,akcije“ komandanta korpusa.

Napadi kozačkih trupa na turske operativne pozadinske jedinice bivaju sve češći.

Kutuzovljeva „leteća pošta“ radi punom parom, a održavaju je „neprimetni ljudi“.

„Neprimetni ljudi“ kreću se po Izmailu; lete dostave: ,,...u Izmailu metež u vojsci protiv njihovog seraskera - komandanta u čije vreme je pobijeno oko dvesta ljudi, a mnogi su posle toga zarobljeni i upućeni u tvrđavu Tulču preko Dunava“. (Serasker - glavni, vrhovni komandant turske vojske. Od njega je stariji po položaju bio samo veliki vezir.)

„Turci svakodnevno, na svaki način, prelaze preko Dunava...“ U logoru pod opsadom rastu smutnja i dezerterstvo. Kutuzov čeka.

Ispod Očakova nalazi ga kozak; vodi dva konja i ide direktno iz Izmaila.

- I šta ima?

- Janičari prevrnuli kotao!

Eto ti sad.

U tvrđavi su se, znači, pobunile ,,elitne“ jedinice, glavna uzdanica odbrane. U znak toga je prevrnut vojnički kotao, odnosno kazan za pilav.

Ali, ovo „janičari su prevrnuli kotao“ može se shvatiti i kao fraza. U mozaik koji su sastavili „neprimetni ljudi“, postavljen je i poslednji kamenčić.

- U tvrđavi ima - javlja Kutuzov Suvorovu – 15. 000 vojnika, a ne 35. 000, a janičari su prevrnuli kotao. Daće Bog, nadvladaćemo.

U jeku čuvenog napada, koji je ušao u sve vojne udžbenike, Suvorov Kutuzova imenuje komandantom Izmaila. Prvo što preduzima ovaj čovek, koji lokalnu situaciju poznaje do tančina - to je postavljanje straže oko izvora vode i žitnih ambara.

Potom je vođena bitka kod Mačina, kada je Kutuzov, probivši se iz okruženja, naneo konačni udarac neprijateljskoj vojsci. Rat se završava Jaskim mirom 1791. godine. Nagrađen za Mačin i Izmail sa još dva ,,Georgija“, Kutuzov kao da ostaje van svoje delatnosti.

A onda, imperatorka kao da se opominje: i Suvorov je više puta rekao, a i njen ljubimac Potemkin je sve do svoje smrti govorio isto što i Suvorov: ne treba takvu glavu ostavljati bez posla; sa njegovim, to jest Kutuzovljevim, sposobnostima, moguće  je upotrebiti ga i u diplomatskim poslovima, u toj istoj Turskoj. Jezik zna. U naravi se njihove razume. Video ih je i u miru i u ratu. Možda će, zahvaljujući svojoj upornosti i pameti, uspeti da iziđe na kraj sa poznatom istočnjačkom prepredenošću.

ORDEN

GODINA  je 1786. u navečerje drugog (1787-1781. g.) „Katarininog“  krimskog rata. Kutuzovm formira Bugski jegerski korpus kojim sam upravlja i drži granicu oko Buga. Izvrsno obavljena dužnost, a posebno, kako svedoče dokumenta, „najutemeljenije i potpuno potvrđeno saznanje o situaciji u najbližim turskim pozadinskim jedinicama“, ovoga puta proverenom vojskovođi, diplomati i obavešatajcu donose posebu nagradu - orden ,,Vladimira“, drugog stepena Velikog krsta.

 SUTRA: KUTUZOV NADMUDRIO SULTANA ISTČNjAČKOM PERFIDNOŠĆU