FELJTON - JERUSALIMSKI PATRIJARH RUSKI ŠPIJUN U STAMBOLU: Evropske tajne službe svojim akcijama nisu mogle da obmanu ruskog cara

Njegovim je imenom nazvana čitava epoha. Petar I  je vodio deset značajnih ratnih okršaja, a samo dva od njih su se završila privremenim neuspehom. Bitku kod Poltave 1709. godine i Gangutski boj 1714. lično je predvodio. U ovim najvećim ratnim sukobima došao je do izražaja Petrov vojni talenat. Za vreme svoje vladavine, od avgusta 1689. do januara 1725. godine, vodeći neprekidne ratove sa susedima, nije zaboravljao da pomno prati međusobne odnose zapadno-evropskih zemalja. Radi toga su mu neprekidno bile neophodne verodostojne informacije, među njima i tajne. Značajnu ulogu u sprovođenju vrlo elastične spoljne politike odigrali su carevi izaslanici u inostranstvu koji su izvršavali kako diplomatske, tako i obaveštajne zadatke. Od vremena Petrove epohe u suštini je i započela istorija ruske diplomatije i obaveštajna i kontraobaveštajna delatnost. Prema rečima akademika E. Tarlea, Petra „nisu mogli da obmanu ni Englezi, ni Francuzi, ni Šveđani, ni Austrija, ni Prusija“.

Ruski ambasador Petar Andrejevič Tolstoj, upućen u tursku prestonicu Stambol aprila 1702. godine, dobio je osim zvaničnih poslovnih instrukcija i jednu tajnu, koja se sastojala od 16 tačaka; među njima je bilo i veoma delikatnih, u potpunosti obaveštajnog karaktera. Tolstoj je, na primer, bio dužan da da podrobnu karakteristiku sultana i njegovog najbližeg okruženja, da saopštava upravlja li sultan državom sam ili preko svojih favorita, je li sklon ratovanju ili ga više zanima ,,spokoj“... Petar se interesovao i za budžet Otomanske imperije: da li u blagajni vlada ,,dostatnost“, ili naprotiv ,,oskudica“, te iz kojih je razloga do toga doslo. Car je od svog izaslanika zahtevao iscrpne informacije o sastavu turske armije i njenoj dislokaciji, o načinima obuke i materijalnom obezbeđenju.

AMBASADOR  Tolstoj je bio obavezan da prikupi obaveštenja o opštoj situaciji i sultanovoj floti, pri čemu su od njega traženi podaci ne samo o broju lađa, već i o naoružanju svake od njih, o sastavu mornaričkih komandi i njihovom opskrbljivanju svime što je neophodno. Izaslanik je, najzad, imao naređenje da pronikne i u turske planove u vezi sa modernizacijom kopnenih i pomorskih snaga. Tolstoj se odlično snašao u izvršavanju tajnih zadataka. U tome su mu pomagali poverljivi saradnici u Turskoj, među kojima i patrijarh jerusalimski Dositej i njegov nećak Spiliot, Dositej je imao nemali broj uticajnih prijatelja u Stambolu. Na njegovu molbu, oni su Tolstoju pružali konkretnu pomoć u prikupljanju informacija. Preko Dositejevih uticajnih ljudi Tolstoj je saznao da majka sultana Ahmeta III ne podnosi jednog dvorskog vojnog ministra koji se odlikovao antiruskim raspoloženjem. Kada je ovaj, bez znanja državnog vrha, planirao da na Krim uputi veliku armiju kao pomoć krimskom kanu protiv Rusije, Dositejevi ljudi su o tome izvestili sultanovu majku, a ona je sa svoje strane obavestila sina o tajnim akcijama njegovog ministra. Vojni vezir je bio uhapšen i kažnjen. Na taj način bila je otklonjena zajednička najezda Turaka i krimskih Tatara protiv Rusije u, za nju nepovoljnom, periodu  Severnog rata. Vojna dejstva na dva fronta mogla su da dovedu do teških posledica po Rusiju.

TAJNE zadatke su izvršavali i drugi ruski izaslanici. Ambasador u Holandiji A. A. Matvejev saznao je preko svojih poverljivih ljudi za švedsku operaciju koju je ova zemlja spremala protiv Arhangelska. O tome je odmah obavestio Moskvu. Njegova tajna informacija omogućila je Rusiji da se blagovremeno pripremi za susret sa švedskim brodovima i da ih uništi dok još nisu prišli ruskom gradu. Kroz sedam godina, septembra 1708, Matvejev je Petru poslao veoma važnu informaciju o nameri švedskog kralja da svoju armiju usmeri prema Ukrajini. Uz to, izaslanik je pisao o mogućnosti ujedinjavanja snaga Karla XII sa Poljacima i krimskim kanom i korišćenja jednog dela kozaka protiv ruske vojske. Car je uzeo u razmatranje savete svog izaslanika i preduzeo niz mera koje su i te kako otežale kretanje Šveđana prema jugu.

A U SAMOJ švedskoj prestonici Stokholmu, plodotvorno je u to vreme delovao Petrov izaslanik knez A. J. Hilkov. Stigao je tamo uoči Severnog rata u cilju potvrđivanja Kardiskog mirovnog ugovora koji su Rusi i Šveđani potpisali 1661. godine. Zadatak Hilkova obuhvatao je prikupljanje informacija o tome „kakvim poslom i radi čega u Stokholmu žive izaslanici stranih zemalja“. Bez obzira na to što su ga Šveđani stalno pratili, Hilkov je u Rusiju slao važne dostave, koje je vešto šifrovao. U tome mu je pomagao oficir Mankijev, zarobljen pod Narvom, koji je dobro znao švedski, latinski i poljski jezik. Hilkovljeva veza bili su i lokalni obaveštajci. On se dovijao da podatke dobijene od njih šalje u Rusiju i preko razmenom oslobođenih ruskih zarobljenika.

Od 18 godina, koliko je knez Hilkov boravio u Švedskoj poslednjih pet je proveo u zatočeništvu kao opasni peterburški špijun. Ali, knez se snalazio da čak i iz zatvora izveštava Petra I o kadrovskim proširenjima u šveđskim kolegijumima inostranih i vojnih poslova, trgovine, pravde i finansija. Upravo je tamo, u zatvoru, knez i preminuo od tuberkuloze.

SUDBINA  drugog ruskog obaveštajca - liflanđskog plemića Johana Patkula, takođe je tragična. Iz njegove biografije saznajemo da je, pošto su Liflandiju osvojili Šveđani, služio u njihovoj armiji kao oficir, ali mu je svojina kao i mnogim drugim mesnim dvorjanima bila konfiskovana. Svi pokušaji Patkula da istera pravdu završili su se neuspehom. Bio je prinuđen da emigrira u Švajcarsku, a potom u Francusku. Od 1698. godine započinje njegova tajna borba sa Švedskom, ispočetka na strani saksonskog izbornog kneza Avgusta II, a posle upoznavanja sa ruskim predstavnicima u inostranstvu - na strani Rusije.

Petar I se upoznao sa Patkulom 1699. kada je ovaj doputovao u Moskvu radi pregovora sa carem o stvaranju antišvedske koalicije. Petar je već znao za njegovo tajno delovanje protiv Švedske. Car je shvatio da pred njim stoji čovek čiji se lični interesi u osnovi poklapaju sa državnim interesima Rusije. Ta okolnost je svakako doprinela njihovom uzajamnom razumevanju.

Poklonima protiv rata

POČETKOM 1707. godine francuski ambasador u Stambolu Feriol ubeđivao je u svojim pismima turskog sultana da prekrši mirovni ugovor sa Rusijom, potpisan 1700. godine. Zahvaljjući odanim prijateljima, ruski ambasador Petar Andrejevič Tolstoj je bio upoznat sa sadržinom ovih pisama. Osim diplomatskih kontakata, ruski izaslanik je pokrenuo novčane i druge poklone. I to je urodilo plodom. Na državnom veću koji je sazvao sultan pobedila je partija mira sa Rusijom.

 SUTRA: RAZGRANATA OBAVEŠTAJNA MREŽA NA SVIM DVOROVIMA