FELJTON - GLAS ZVANIČNE SRBIJE ČUJE SE U PITSBURGU: Srbi protestovali u Vašingtonu i u NJujorku ispred Ujedinjenih nacija

Aleksandar je doktora Nenada upoznao kada je na njegov poziv stigao iz Klivlenda u Pitsburg 1989. godine da održi govor povodom šeststote godišnjice Kosovske bitke. Sreo je Aleksandra na autobuskoj stanici, odveo ga svojoj kući da bude gost za vreme kratkog boravka, a ujutru su krenuli zajedno da pred doktorovim domom zdravlja (Medi Help) zajedno lopatama čiste sneg koji je napadao te decembarske noći. Ne mašinom za čišćenje snega nego baš lopatama. I to pre nego što su se na posao javili doktori, medicinske sestre i pomoćno osoblje. Prvo čisti vlasnik poliklinike, jedne od najboljih u Pitsburgu, a zatim posao neka nastave drugi. I to mašinama za sneg.

Novodošle Krinku i Aleksandra angažuje sada doktor Janićijević kao saradnike informativnog centra, za razliku od dobrovoljaca uz malu finansijsku nadoknadu dok su bez posla (prvih šest meseci).

USKORO Centar, zahvaljujući istaknutom Srbinu Simi Biraču, dobija i svoju radio- -stanicu na srpskom i engleskom jeziku s ciljem da, uz kulturni program, naročito književni i muzički, jednom nedeljno, u popodnevnim satima subotom, širi proverene vesti o Srbiji i ratom zahvaćenom području bivše Jugoslavije. Krinka i Aleksandar su urednici, uz jednu tehničku saradnicu, a oboje rade ovde na dobrovoljnoj osnovi.
Ne samo što novopečenim urednicima jedne radio-stanice znatno vreme odlazi na pripremanje emisija, nego im je potrebno da i po nevremenu, naročito u zimskim mesecima, kolima odlaze na tridesetak milja udaljeno i od glavnih puteva i naselja izdvojeno mesto gde je stanica smeštena na jednom nevelikom brdu. Zovu ga njih troje BBC - Biračev brdoviti centar.

Druge ili treće večeri po dolasku u Kolumbus primetio je kako dvojica mladića pokušavaju da obiju nečija kola. Znajući gde se nalazi, produžio je da trči bez osvrtanja dok nije osetio kako ga je neko jako udario po glavi nekim drvenim predmetom. Pao je, pridigao se, ali je ostao na kolenima. Ona dvojica su ga tukla pesnicama i nogama. Razdrao se iz sveg glasa – Why? Zastali su iznenađeni za trenutak. Dovoljno da skoči i počne da beži. Spasle su ga brze noge od drogiranih kriminalaca.

U policiji su njemu i zabrinutoj Krinki samo rekli da kraj u blizini univerziteta nije bezbedan i posavetovali su im da kupe revolvere. Čak su im rekli gde se i prodaju po povoljnoj ceni.

Gotovo godinu dana koristio je Aleksandar Janićijevićev "kadilak", a kada su malo prikupili para pronašli su polovna kola. I  ona ih dobro služe desetak godina. Lepo se i zove marka - "selebriti"! Kao da su namenjena slavnoj ličnosti!

PROGRAM Janićijevićevog informativnog centra redovno stiže do Istočne obale i do nekoliko država Srednjeg zapada. A rado se i sluša jer vesti prati i odlična srpska muzika. Ne samo instrumentalna nego i vokalna. A reči pesama ko razume - razume, jer se ne prevode na engleski. Samo vesti idu u etar i na oba jezika.

Kakve vesti? Uglavnom o Srbiji i Jugoslaviji. O onome što se dešava tamo daleko, za američke Srbe u njihovom “starom kraju” A događa se mnogo pa i američki mediji gotovo svakodnevno izveštavaju o tim zbivanjima, ne samo ratnim. Ali - nedobronamerno po Srbe.
I to je sada Amerika.

Zato je gotovo i osnovna namera srpskog Bi-Bi-Si radio-programa da se oglasi i čuje i druga strana. Koja druga strana? Zvanične Srbije, odnosno Jugoslavije? Ne! Ovaj srpski radio program nije njen glasnogovornik. Namera je da se iznesu činjenice iza kojih stoji Američko-srpski informativni centar i urednici njegovog radio-programa.

Amerika je zajedno sa tzv. međunarodnom zajednicom uvela sankcije delu Jugoslavije, onom koji je preostao posle proglašenja nezavisnosti bivših republika. Dakle - Srbiji i Crnoj Gori. Zvanično je opravdanje kaznenih mera - srpska agresija u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini s ciljem prekrajanja njihovih, sada državnih granica i stvaranje tzv. velike Srbije. Doduše, kao glavni krivac se imenuje predsednik Slobodan Milošević. Nazivaju ga i balkanskim kasapinom.

AMERIKU očigledno ne zanima činjenica da je razbijanje savezne države bilo zasnovano i na nedvosmislenom kršenju jugoslovenskog Ustava. Pojedini američki Srbi, ali i ne samo oni, počinju već da ukazuju na raznim akademskim skupovima, na univerzitetima i na godišnjim konferencijama Američke asocijacije za napredne slavističke studije (AAASS – American Assositation for Advanced Slavic Studies) na prave uzroke jugoslovenske krize s katastrofalnim posledicama.

I Američko-srpski informativni centar je organizator demonstracija. Ne samo u Pitsburgu. Glavne demonstracije održavaju se u Vašingtonu. U američku prestonicu stižu autobusi. I preko radija se američki Srbi pozivaju da se okupe u Vašingtonu kako bi se čula i njihova reč kad već ne može ili može retko u zvaničnim medijima. Krinka i Aleksandar beleže i šalju u etar šta se poručivalo predsedniku Klintonu, senatorima i kongresmenima i šta se izvikivalo na demonstracijama. A i na demonstracijama govornici su ugledni američki Srbi i njihovi istomišljenici - vladike i sveštenici, čelnici srpskih organizacija u Americi, profesori, advokati, lekari, inženjeri, studenti.

(Protestovaće se i pred Ujedinjenim nacijama u Njujorku kad počne bombardovanje. Pesnikinja Nina Živančević nosiće beli čaršav sa stihovima o krvavim rukama iz Šekspirovog Magbeta, ispisanim crvenim slovima).

PROGRAM se rado sluša jer nema mnogo onih dosadnih reklama. Reklame naručuju uglavnom advokati specijalizovani za vize i radne dozvole. Za njih je to unosan posao jer početak devedesetih je i vreme novih srpskih seoba.

Krinka i Aleksandar samoinicijativno obaveštavaju slušaoce i o kulturnim događajima u regionu, naročito u Pitsburgu. Javljaju im se rukovodioci jednog od najboljih svetskih filharmonijskih orkestara, njima tako dragog Pitsburškog orkestra, smeštenog u prekrasnom "Hajnc holu" sa preko dve hiljada mesta. Pitaju se Amerikanci, u čudu, otkuda ta nenaručena i neplaćena reklama za njihovu klasičnu muziku. Odgovor je - zbog ljubavi. Ljubav za ljubav - dobijaju sad oni ponekad, i neretko, besplatne karte za koncerte.
Ali reči su reči i američki Srbi takođe znaju da se samo od reči, ma koliko bile ponekad važne i delotvorne, ne može da živi. Za Srbiju pod sankcijama i za Srbe u ratom zahvaćenim područjima skuplja se širom Amerike humanitarna pomoć, uglavnom novac, odeća, lekovi.

SUTRA: HUMANITARNA MISIJA SRBA IZ GRADA ČELIKA