FELJTON - NEZAVISNO KOSOVO KAO MUSLIMANSKA DRŽAVA: Borci UČK imali u jevrejskim predstavnicima iz Izraela najbolje partnere

Posebno se svojom težinom izdvajala jedna odluka: Kada se Beograd u periodu pre izbijanja rata obratio Rusima molbom da im pošalju najmodernije protiv-vazdušne rakete, ruska strana mu tada nije izašla u susret kao ni u slučaju ponavljanja te molbe: Da je bilo ko otputovao u Moskvu, ne bi mu uspelo da promeni tu odluku. Uprkos sve snažnijem ispoljavanju agresivnosti NATO, Moskva je radi svojih strateških procena okrenula leđa Beogradu.  Danas vidimo na primeru vazdušnog prostora Sirije do koje mere su mogle biti uspešne ruske zastrašujuće precizne protivvazdušne rakete.

Od Ilijeskuovog okruženja sam saznao da su se države oko Crnog mora intenzivno dogovarale kako da ne upadnu u žrvanj velikih sila. U njihovo traganje za uspešnim ishodom spadalo je i temeljno poznavanje tokova pregovora o budućim odnosima između Izraela i Palestine u okvirima neophodnog mirovnog rešenja. U ovom slučaju su napore država Evropske unije kakve sam prethodno opisao, odavno zamenili tzv. Proces iz Barselone i Proces iz Osla.

ONO što  se pokušavalo na Bliskom istoku, trebalo je da i u Evropi dovede do velikih promena. Moji sagovornici iz balkanskih zemalja stalno su ukazivali na to do koje mere događaji, pre svega na Kosovu i u Bosni i Hercegovini, zavise od pregovora Izrael -Palestina. Muslimanski svet je neprekidno ponavljao argument da je Izrael „strano telo“ u tom regionu, ne obazirući se na činjenicu da je odluka Ujedinjenih nacija o osnivanju države Izraela bila doneta istovremeno sa odlukom o osnivanju jedne čisto muslimanske države - Pakistana.

Zastrašujuće slike progona iz Indije u Pakistan i obrnuto ponavljale su se u ondašnjim Izraelu i Palestini. Da bi sa olakšao položaj Izraela trebalo je da se u Evropi, i to u hrišćanskom okruženju, stvori jedna muslimanska država, što je bilo razmišljanje visokopozicioniranih ličnosti. Nasuprot ovoj ideji Helmut Kol se oduvek protivio uspostavljanju muslimanske države u Evropi. Upravo ovo bilo je tema jednog razgovora o mirnom rešavanju konflikta na Bliskom istoku: Učesnici iz glavnih gradova država sa Balkana zastupali su stanovište da bi promene, sve do mirnijeg planiranja budućnosti, delovale na čitav muslimanski svet, ukoliko bi se od Kosova stvorila neka vrsta područja kompenzacije za ono što se činilo da će biti neosporiv dobitak iz kompromisa na Bliskom istoku.

NISAM se začudio kada sam kasnije u Berlinu naišao na dobrog izraelskog poznanika iz bonskih vremena, koji je po sopstvenom priznanju pred rat NATO protiv Beograda intenzivno putovao Kosovom. Povremeno bi se čulo da na Kosovu, kojim su dominirali muslimani, svoje zadatke izvršavaju izraelske specijalne snage. Posle napada NATO primetio sam da su moji albanski poznanici koje sam ranije sreo u Prištini i koji su bili proglašeni za žrtve pogubljenja od strane jugoslovenskih snaga, vaskrsli u Tel Avivu.

Borci UČK sa Kosova i pristalice albanskog vođe Ibrahima Rugove koji je tada boravio u Beogradu u misiji postizanja dogovora, svi odreda muslimani, imali su u jevrejskim predstavnicima Izraela najbolje partnere. U periodu pred izbijanje rata protiv Jugoslavije uopšte niko u Bonu nije hteo ni da razmišlja o ovakvoj vrsti međusobne povezanosti željenih rezultata mirovnih pregovora u slučaju Izrael - Palestina i rata SRJ - NATO. I zašto bi to danas bilo drugačije? Nemačka je želela da bude oličenje dve stvari ujedno: Da bude demokratska, ali posebno i pravna država. Šta se to toliko promenilo u našoj zemlji, kada savezna kancelarka nije morala javno da saopšti motive svog delovanja? Zar nisu govor i odgovor ono što konačno i odlikuje jednu demokratsku državu!?

Kao što mi je 2007. rekao avganistanski predsednik Hamid Karzai: Borba protiv uzroka izbeglištva svakako pretpostavlja da čovek prvo izbegne stvaranje njegovih uzroka. Po njemu, bilo je neophodno da Sjedinjene Američke Države uspostave mir sa svim avganistanskim plemenima, ali su one odbile ovu ponudu. Otada je više od 50 nemačkih vojnika izgubilo život, a naša zemlja bila je primorana da odvoji milijarde evra za intervenciju. Ako Sjedinjenim Državama nije bilo stalo do mira u regionu, do čega im je onda uopšte stalo i koliko će nas dugo uvlačiti u ovakve intervencije? Avganistanski saradnici američkih vojnih snaga danas radije beže u Nemačku zato što im Sjedinjene Države ne garantuju nikakvu zaštitu.

PREDSEDNIK  „Beogradskog foruma za svet ravnopravnih“ i nekadašnji jugoslovenski ministar spoljnih poslova, Živadin Jovanović, pozvao me je da zajedno sa dugogodišnjim direktorom „Ruskih železnica“ Vladimirom Jakunjinom, 24. novembra 2015. u „Centru Sava“ učestvujem u konferenciji na kojoj bi se diskutovalo o poukama iz perioda od Konferencije na Jalti do Konferencije u Helsinkiju. Povodom 70-te godišnjice konferencija na Jalti i u Potsdamu trebalo je da se obrade i pitanja evropske bezbednosti, uključujući i Završni dokument iz Helsinkija iz 1975. godine kao i rat NATO protiv Jugoslavije.

Vladimir Jakunjin i ja smo se razumeli na prvi pogled, moguće i zbog toga što sam mu se obratio pitanjem da li nas dvojica stanujemo u istoj ulici: Moje mesto Jihen nalazilo se na nekadašnjem autoputu Rajha br.1, današnjem autoputu B1, koji je u vreme nemačkog Rajha povezivao Ahen sa Kenigsbergom, današnjim Kalinjingradom gde je Jakunjin, po svemu sudeći, radio. Konferencija se održavala na tri jezika: srpskom, ruskom i engleskom. Ipak mi je domaćin izašao u susret, omogućivši mi da svoj uvodni govor održim na svom maternjem jeziku. Tako sam se odmah tu suočio sa izazovima zajedničke evropske bezbednosti. Bio sam zahvalan prevodiocu što je moje reči u velikoj konferencijskoj sali „Centra Sava“ simultano prevodio.

IMALO je smisla da sa konferencije u Beogradu nastavim put za Moskvu na proslavu jubileja, na koju me je telefonom pozvala Tatjana Bohkarjeva, producent Russia Today iz Berlina: RT je uskoro navršavala deset godina rada i tim povodom planiran je simpozijum o gorućim temama tih dana iz domena politike i medija. Mene su pozvali iz dva razloga: Prvo, na početku ukrajinske krize i puča u Kijevu češće me je intervjuisala redakcija RT na engleskom jeziku povodom međunarodnih prilika.

Tatjana Bohkarjeva me je zamolila da u uvodnoj reči diskusije na podijumu iznesem svoje viđenje aktuelnih političkih izazova, što bi dalo ton čitavoj konferenciji. Činilo mi se da bi takva diskusija unela određeni naboj, utoliko pre što sam, neposredno po prihvatanju poziva, saznao da će u hotelu „Metropol“ na temu „Frenemies“ sa mnom diskutovati nekadašnji gradonačelnik Londona, zakleti laburista, Ken Livingston, zatim kandidat za predsednika američkih Zelenih, Džin Stejn i dugogodišnji češki ministar spoljnih poslova i finansija Kiril Svoboda koga su, kao i mene, uvrstili među članove porodice demohrišćanskih partija.

SUTRA: RUSKA TV STANICA USPELA DA UZBURKA ZAPADNU JAVNOST