FELJTON - RATNE IGRE IZ TAJNOG AMERIČKOG BUNKERA: U bunkeru blizu Kolorada Springsa, budno oko je nadgledalo čitav svet

NORAD je skraćenica za North American Defense Command (Severnoamerička komanda vazdušno-kosmičke odbrane) i odatle se osmatralo čitavo nebo kako bi blagovremeno stiglo upozorenje na napad interkontinentalnim raketama - tako je glasila zvanična funkcija bunkera. Osim toga, tu je budno oko nadgledalo čitav svet. Odavde i ovamo odlazile su i stizale naredbe i komande linijama koje su premrežavale čitav globus, naređenja predsednika SAD i nadređenih službi Vlade, uključujući i Pentagon. Ovde se realizuju sve odluke koje oni donesu u slučaju opasnosti po zemlju.

Kao pod ogromnom lupom NORAD je osmatrao i one regione sveta koji nisu bili svrstani u neki od „stepena alarmantnosti“. Ništa nije smelo da promakne oku špijuna i njihovim sistemima. O ovom komandnom mestu moralo se razmišljati kao i o njegovoj povezanosti sa centralnom komandom Sjedinjenih Država za napade strateškim bombarderima blizu Omahe u saveznoj državi Nebraska. U okviru moje posete kao člana Bundestaga, osoblje iz oba vojna objekta otvoreno mi je pružalo informacije, naglašavajući da me smatraju osobom od poverenja. Omogućeno mi je da vidim ogromne ekrane na koje su pristizale informacije o situaciji u svetu, identične onim kakvih smo se siti nagledali u igranim filmovima i televizijskim izveštajima.

Mnogi ljudi ponešto znaju za predimenzioniranu mapu sveta iz filma „Mag Satez“ - „Ratne igre“ iz 1983, koja pokriva jedan čitav zid u bunkeru NORAD. Međutim, kada imate jedinu priliku da sami posetite ovo mesto, američki igrani film ostavlja na vas još depresivniji utisak, upravo zato što je sve iz filma i te kako bilo stvarno. On upečatljivo prikazuje dramatične posledice kompjuterskih igrica po visokokompleksne vojne sisteme, što se može stvarno dogoditi ako se mogućnost odlučivanja otme iz ruku čoveka.

DOBIO sam retku priliku da kao jedan od malobrojnih zapadnih političara, pri tome još i civil, posetim obe tajne lokacije komandnog centra NORAD kao centrale izdavanja komandi napada iz baze OFFUTT Air Force kod grada Omaha u državi Nebraska i da uporedim svoje doživljaje sa filmom. Na mene je pre svega ostavilo utisak sa kakvom neverovatnom otvorenošću mi je dozvoljen uvid u globalno strateško razmišljanje oružanih snaga Sjedinjenih Država i kako su sa mnom diskutovali slobodno. To je svedočilo o želji kako odgovornih tu na licu mesta, tako i Vlade SAD, da mi se pruže dokazi o njihovim naporima i mogućnostima, ali i da se saveznicima dopusti da u svemu tome učestvuju. I tokom razmene osetljivih podataka nisam mogao poželeti ništa više.

Doduše, to uopšte nije bilo po volji nemačke Savezne vlade koja je želela da mi, ukoliko smo kao poslanici CDU/CSU frakcije u Bundestagu imali previše informacija, neke od njih tretiramo kao dostupne isključivo našoj Vladi. Ipak mi je saradnja, koju sam tih godina uspostavio sa američkom stranom, omogućila ekskluzivni pristup sveobuhvatnim saznanjima američke Vlade o svetu, koja su poticala iz sfere njihovog uticaja, a ona se prostirala od Vašingtona, preko Štutgarta i Somalije na istočnoj obali Afrike, sve do Honolulua na Havajima. Zbog toga je, u našem slučaju, po prirodi došlo da velikog skoka u znanju u poređenju sa sopstvenim ministarstvom.

Ponovo nisam bio u stanju da se otresem sećanja da sam, kad god bih ulazio u vladin bunker u Artalu, osećao da sovjetsko nuklearno oružje tog časa stvarno cilja upravo i u ovaj objekat centralne komande i da će interkontinentalne rakete sa precizno navođenim nuklearnim glavama doleteti pravo do cilja, bez obzira na to što su se nad njim nadvijali luk od stotine metara dugačke stene i jedno masivno brdo.

ČEMU onda uopšte koriste bunkeri u slučaju ozbiljne opasnosti? O tome smo u vreme moje posete NORAD raspravljali. Ova diskusija nije nište promenila u pogledu bunkera, ali, takođe, ni stanovništva izvan njega i šansi njegovog preživljavanja u slučaju delovanja efekta FMP, elektro-magnetnog pulsa, izazvanog nuklearnom eksplozijom. Bolje je ne postavljati takva pitanja u bunkeru, zato što bismo mogli da pođemo od činjenice da on uopšte nije ni od kakvog značaja. Možda bi prostor bunkera i bio zaštićen od isključenja svih električnih uređaja u slučaju napada nuklearnim oružjem, ali to ne bi bilo ni od kakve pomoći stanovništvu izvan bunkera. Pri tome je oko bunkera sve vredelo razgledanja, a izvorni pejzaž oko njega bio je ono što povezujemo sa Zapadnom Amerikom.

Kada se iz Kolorado Springsa više milja vozi u masiv Stenovitih planina posetilac će ugledati prilaze staništima nekadašnjih zajednica kopača zlata koja su se tokom decenija očuvala. Možda su ih vetrovi naherili, ali smo mogli da se posvetimo svojim razmišljanjima pre nego što smo nestali u holu širom sveta poznatog hotela Broadmoor.
Jula 2006. gigantski američki objekat bunkera privremeno je obustavio rad i bio preveden u status „tople pripravnosti“ Zbog tadašnje predvidljivosti globalne politike, on je skoro deset godina uživao u svojoj ulozi Trnove Ružice.

Činilo se da petnaest zgrada, svaka visoka više od tri sprata i zbog amortizacije postavljena na čelične spirale, više nemaju budućnost. Ali, ulaganjem od skoro jedne milijarde dolara on je sada bio pripremljen za novi zadatak: Budno osmatranje novog „starog“ neprijatelja. Odluka vlade Sjedinjenih Država da modernizuje “Čejensku planinu“ počiva na njenoj totalnoj promeni raspoloženja, iako im Ruska Federacija, prema opštem sudu, za to nije pružala nikakav dovoljan razlog. A kako se na povećanju nuklearnih potencijala radi pod veoma visokim pritiskom, i nervoza sve više raste.

U VREME mojih poseta SAD, kao pojedinca ili političara iz resora odbrane i poslaničke grupe CDU/CSU Bundestaga, situacija je u SAD, po mom osećanju, bila drugačija. U ono vreme se činilo da je i tamo i te kako postojala spremnost na učestvovanje u nagoveštavanim mirovnim procesima i sa dobronamernošću se gledalo na približavanje Istoka i Zapada, specijalno u Nemačkoj kao žarišnoj tački tog procesa. Nasuprot ovome, izjave Džordža Fridmana, u međuvremenu bivšeg direktora geopolitičke obaveštajne platforme „Stratfor“, odavale su u proleće 2015. sasvim drugačiju sliku.

U pregrejanom raspoloženju povodom konflikta u Ukrajini, on je sebi dozvolio da ga Savet za spoljne odnose u Čikagu uzme pod svoje idejom da je cilj američke politike još od osnivanja Nemačkog Rajha 1871. bio da dugoročno osujeti dobrosusedsku saradnju između Nemačke i Rusije. Danas pojedine američke snage očigledno smatraju da je u bliskoj i mirnoj saradnji ove dve države kontinentalne Evrope na delu ozbiljno ugrožavanje sveopšteg širenja američke globalne politike od strane Rusije.

U Komandi strateškim bombarderima SAD, u bazi ratnog vazduhoplovstva vazdušnih snaga Offutt Air u gradu Omaha, bila je prisutna zastrašujuća ideja o globalnom nuklearnom uništenju do koga može doći svakog trenutka. Uprkos tome u bazi Offutt  mi je ipak na pamet palo - vestfalsko pivo. Jedan moj dobar prijatelj me je jednom prilikom odveo u ogromna prostranstva. U samoj sredini od horizonta i do horizonta stajala je usamljena građevina, nije bilo moguće da previdimo jednu reklamu ogromnih dimenzija „Pivo vajnštajn“. Moja domovina nije mogla da mi bude bliže nego tog trenutka!

SUTRA: NEPRIJATELjI POSTAJU POVERLjIVI PRIJATELjI