FELJTON - BEOGRAD POSTAJE MAGNET ZA SVE BALETSKE ZVEZDE: Ana Pavlovna je govorila da je zavolela Srbiju i Srbe pre nego šti ih je upoznala

Bilaje primabalerina, koreograf, rukovodilac baleta, pedagog, za vreme rata bolničarka, po odlasku u penziju arheolog i glumica.

Rođena je u Moskvi 1898. godine od oca Vasilija Vanera i majke Zinaide, širom sveta postala je poznata po umetničkom prezimenu Kirsanova. Završila je Moskovsku pozorišnu školu - smer balet i prošla audiciju na Boljšoj teatru, ali je u vreme građanskog rata sa mužem Borisom Popovim, operskim pevačem, preko Poljske došla u Dubrovnik, pa u Beograd. Zablistala je u „Žizeli“, „Kopeliji“, „Madam Baterflaj“ na sceni Manjež i kasnije u obnovljenoj sceni Narodnog pozorišta.  U Beogradu se upoznaje sa drugim ruskim umetnicima i otkriva novu sredinu u kojoj može da ostvari svoje snove. Posle tri godine dobija ponudu koja se ne odbija, odlazi u Francusku, na poziv tada najveće svetske baletske zvezde, Ruskinje Ane Pavlove (1881-1931), koja je gradeći svetsku karijeru, Rusiju napustila pre Oktobarske revolucije. Kao član njene trupe, Kirsanova nastupa na vodećim svetskim scenama.

Koliko je velika zvezda bila Ana Pavlova, sa kojom je nastupala Kirsanova, između ostalog vidimo iz beogradske štampe, koja je posetu ove svetske zvezde Beogradu 23. marta 1927. godine najavila mesec i po ranije, a narednih dana skoro svakodnevno. „Politika“  u broju od 9. februara piše da se po popularnosti u svetu sa Anom Pavlovom, „može svrstati samo Šaljapin” da je doživela ovacije na svetskoj turneji od Engleske do Južne Afrike i Novog Zelanda, a „hladnokrvni Nemci su je u Berlinu nazvali božanstvom”.

Njena intergacionalna grupa je bila jedna od najbrojnijih u istoriji baleta sa izvođačima iz dvadesetak zemalja. Na njene predstave dolazili su kraljevi i predsedni- ci, grofice i grofovi, a na tačku „umirućeg labuda” publika je skoro uvek ustajala, očaravajuće posmatrala i pozdravljala frenetičnim dugim aplauzima.

U BEOGRAD je došla posle koncerta u Pešti, sa dvadesetak balerina, orkestrom i pratnjom, što je bila jedva polovina njenog celog ansambla. Dočekao je veliki broj građana. Novinari su je pratili od ulaska u Jugoslaviju, od Subotice do Beograda. Kada je izašla iz voza železničko obezbeđenje i žandarmi „jedva su uspevali da održe red i prokrče put velikoj umetnici” da bi sprečili nerede. Sve vreme građani su mahali maramama i peškirima i bacali cveće. Beograd pamti i ovakve dočeke velikih baletskih zvezda, i to svega nekoliko godina posle velikog stradanja u Prvom svetskom ratu. Ovo navodimo da bismo dočarali kulturni život Beograda tog doba, njegovu privlačnost za najveće baletske zvezde, a i veličinu naše Nine Kirsanove, koja je sa Anom Pavlovom nastupala na najvećim scenama širom sveta, od zapadne Evrope do severne i južne Amerike, Bliskog istoka, Australije.

Na takav doček Pavlova je uzvratila rečima: „Čim sam prešla granicu, osetila sam se drukčije. To je skoro kao da sam u Rusiji. Mi smo napravili veliki napor da dođemo u Beograd, ja sam tako apsolutno htela. Hoću da upoznam Srbe i Srbiju. Volela sam ih, neznajući ih.”  Taj njen dolazaku Beograd bio je izuzetno važan za razvoj srpskog baleta, postala je idol mnogim devojčicama i dopri- nela popularizaciji ove umetnosti. Bio je važan i za dalju karijeru Nine Kirsanove, jer ona od tada naredne četiri i po godine nastupa sa trupom Ane Pavlove na velikoj svetskoj turneji. Tu saradnju je prekinula iznenadna smrt Ane Pavlove 1931. godine, od posledica upale pluća dok se nalazila u Holandiji. Imala je svega 50 godina. Ova velika baletska zvezda sahranjena je u Londonu, a po njenoj želji, urna je posle mnogo godina preneta u Moskvu.

POSLE Anine smrti, Kirsanova se vraća u Beograd i postaje šef baleta i koreograf, organizuje prvo inostrano gostovanje baleta Narodnog pozorišta u Atini 1933. godine i donosi veliki uspeh srpskom baletu. Od povratka u Beograd, Kirsano- va aktivno radi na pripremi nekoliko baleta. Zablistala je  u „Čučuk Stani“ i „Ohridskoj legendi“ Stevana K. Hristića, izvedenim povodom jubileja 25 godina rada ovog značajnog srpskog kompozitora.

Uporedo kao primabalerina gostuje u Operi u Monte Karlu 1934,  gde ostaje pune tri godine, potom odlazi u Kaunas u Litvansku operu. U martu 1940. godine opet je gostovala u Sofiji gde je pripremila balet za operu „Ero s onog svijeta”, Jakova Gotovca, a na velikoj sceni Narodnog pozorišta pri- premila je balet za premijeru „Orfeja”.

Novi rat je vraća u vreme od kog je pobegla iz Rusije, ali nastavlja da radi i za vreme okupacije, od 1942. je rukovodilac baleta. Kasnije se pokazalo da je taj, u to vreme rizičan potez, bio dragocen za posleratni nastavak baletske scene. Govorila je da balet ne može opstati ako se prekine njegov rad, imajući u vidu to da je reč o specifičnoj umetnosti koja zahteva neprekidnu aktivnost i kondiciju izvođača. Tokom savezničkog bombardovanjau aprilu, i oslobođenja Beograda u jesen 1944, pokazuje se kao veliki humanista - radi kao bolničarka u Opštoj bolnici.

Posle rata osniva baletski studio koji prerastau Državnu baletsku akademiju. Karijeru u Narodnom pozorištu završila je 1951. godine oproštajnom predstavom“ Labudovo jezero“.

Od 1947. do 1962. predaje na Srednjoj baletskoj školi čiji je jedan od osnivača. Edukovala je nekoliko generacija baletskih igrača i solista od kojih su neki ostvarili svetsku karijeru, Milorad Mišković, Dušanka Sifnios, Dušan Trninić.

U MAJU 1950. u Sarajevu je pripremila koreografiju za balet „Žetva” kompozitora Borisa Papandopula, ključni događaj koji je označio osnivanje baleta u Bosni i Hercegovini. Gostovala je u Rijeci i Skoplju, gde je takođe osnovala baletsku školu. Narednih godina sa skopskim baletom gostuje u nacionalnim operama Grčke i Španije. U teatru Olimpijau Atini početkom 60-ih godina uradila je nekoliko baletskih koreografija.

Njen opus bio je veoma bogat od klasičnog do savremenog baleta, odigrala je veliki broj glavnihuloga i oko četrdeset koreografija. Ostvarila je nezaboravne nastupe u baletima Don Kihot, Šeherezada, Kopelija, Ohridska legenda, Labudovo jezero, Tajne piramida, Poloveckilogor, Ljubav čarobnica (ko- reograf i kompozitor), u baletskim operama Faust, Aida, Karmen, Kazanova, Knez Igor, Samson i Dalila....

Ostala je upamćena i po tome što se zalagala za bolji po- ložaj baletskih umetnika, pa je zbog toga imala i žustre ras- prave sa upravom Narodnog pozorišta, posle kojih je ipak uspevala da popravi materijalni status kolega, koji je retko kada bio adekvatan njihovom radu. Najmanje tri puta je spora- zumno prekidala rad u Narodnom pozorištu zbog međunarodnih angažmana i uvek se tamo vraćala. Početkom sedamdesetih godina dobila je dozvolu da poseti Sovjetski Savez, želela je da obiđe rodbinu i pozorišta u kojima je počinjala karijeru, ali se nije dugo zadržala. Vratila se u Beograd i svoju drugu domovinu.

Velika stvaralačka energija nije joj dopuštala da miruje ni kadaje otišlau penziju. I u poznim godinamaradilajeistom snagom i energijom, ali u drugoj oblasti. U sedmoj deceniji života upisala je arheologiju na Filozofskom fakultetu i završila je, magistrirala je u svojoj 70. godini i počela novi poslovni život, putuje po Srbiji i Bliskom istoku kao član arheoloških ekspedicija.

U 85-oj godini ostvarila se i kao glumica u filmu „Nešto između” Srđana Karanovića.

Poslednje godine života provela je u svom malom stanu u Novopazarskoj ulici  na Vračaru.

Sahranjena je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu.

Nenadmašna balerina

NINA KIRSANOVA obezbedila je trajno mesto u srpskoj kulturi. Beograd joj se odužio dajući njeno ime jednoj većoj ulici u Mirijevu. Muzej pozorišne umetnosti čuva njenu umetničku zaostavštinu, organizovao je postavku i izdao monografiju posvećenu Nini Kirsanovoj, autorke Ksenije Šukuljević Marković. U Muzeju Narodnog pozorišta februara 2014. godine u organizaciji Udruženja baletskih umetnika Srbije i Udruženja profesionalnih baletskih igrača, koreografa i pedagoga, održano je veče posvećeno nenadmašnoj primabalerini Nini Kirsanovoj.

 SUTRA: RUS OSVETLjAVA ISTORIJU STARIH SRPSKIH VLADRA