FELJTON - POČECI SRPSKOG BALETA I OPERE VEZANI ZA RUSE: Beograd postaje privlačan za koncertne i solističke nastupe vodećih svetskih zvezda

Skoro kompletni sastavi Hudožestvenog i Boljšog teatra iz Moskve, Marijinskog i Aleksandrovnog teatra iz Petrograda, Odeske opere, napustili su Rusiju i otišli na zapad, a nemali broj njih odabrao je Beograd i Novi Sad za svoj budući umetnički i životni put. Pomenimo samo neke: balerine Olga Solovjeva, Nina Kirsanova, Tamara Polonska, Jelena Obrascova, Marina Olenjina, Margareta Froman, Jelena Dmitrijevna Poljakova, koreografi A. Vasiljev, Sergej Strešnjev, Leonid Lavrovski, Asaf Meserer, Leonid Mjasin, Aleksandar Fortunato, operski pevači Neonila G. Voljevač, Pavel Fjodorovič Holodkov, Fatima Fjodorovna Polibina, Nerkesa Gukakova, Georgij Matvejević Jurenjev, Jelisaveta Liza Ivanovna Popova, Sofija Rudoljfovna Drauselj, Vasilij Šumski, pijanisti i horovođe Ilja Iljič Slatin, Aleksej Aleksejevič Butakov, Sergej Mošin, pozorišni režiseri Jurij Rakitin, Aleksandar A. Vereščagin, Teofan Pavlovski.

Srpski balet je osnovan kao deo opere Narodnog pozorišta u Beogradu 1919. godine, a nastavio je da se razvija uglavnom zahvaljujući ruskim emigrantima. Prvu baletsku igru izvela je Marija Bologovska u operi „Evgenije Onjegin” Petra Iljiča Čajkovskog 8. maja 1920. godine, ali balet još nije bio ustanovljen kao zaseban ansambl. Prva baletska predstava Narodnog pozorišta „Krcko Oraščić”, izvedena je februara 1923. godine na sceni u „Manježu” što se smatra početkom srpskog baleta. Već 19. marta iste godine u obnovljenoj zgradi Narodnog pozorišta odigrana je premijera „Šeherezade” i „Silfide” najavljena kao celovečernja predstava. Koreografiju je uradila Jelena Poljakova, scenografiju Leonid Brailovski, a kostime Rima Brailovska.

Marija Bologovska i Jelena Poljakova osnivaju baletsku školu, koja označava početak glumačko-pedagoškog rada u Narodnom pozorištu.

PRVA predstava obnovljenog ansambla opere bila je Pučinijeva „Madam Baterflaj”u januaru 1920. godine, pod vođstvom direktora opere, kompozitora Stanislava Biničkog. Upravnik Pozorišta u tom periodu bio je Milan Grol, pisac i političar.

Povodom velikog jubileja, sto godina postojanja, Beogradski balet je u februaru 2023. godine odlikovan Sretenjskim ordenom prvog stepena, za izuzetne zasluge za Republiku Srbiju. Taj veliki jubilej srpskog baleta obeležen je u martu 2023. godine, izvođenjem baletske predstave „Gusar”, francuskog kompozitora Adolfa Adama.

Prva solistkinja Marijinskog tetra u Sankt Peterburgu, Jelena Dmitrijevna Poljakova (1884--1972), postavljena je za prvog rukovodioca baleta i glavnog pedagoga. Vodila je baletsku školu u kojoj su odrasle generacije poznatih umetnika, među kojima i mlađe Ruskinje Marina Olenjina, Janja Vasiljeva, Marija Zibina, Tamara Polonska, Aleksandar Dobrohotov, Jelisaveta Kolesnikova, Irina Vasiljeva i drugi. Predavala je na državnoj Glumačko-baletskoj školi.

Poljakova je prva primabalerina Narodnog pozorišta u međuratnom periodu. U prvoj polovini dvadesetih godina pripremila je, igrala glavnu ulogu ili režirala nekoliko baleta: „Faust”, „Knez Igor”, „Šeherezada”, „Ščelkunčik”, „Labudovo jezero”, „Žizela”. U nekima od njih učestvovali su prvi polaznici njene škole.

Imala je veoma plodnu karijeru, kao balerina od publike se oprostila u maju 1929. godine, proslavljajući jubilej 25 godina ukupnog umetničkog rada i posvetila se pedagoškoj profesiji. Na sceni Narodnog pozorišta igrala je desetak baletskih uloga, od toga sedam premijera, a u operi u osam baletskih scena, od čega pet premijera. U Beogradu je ostala do 1943. godine, kada sa porodicom odlazi u Beč i Minhen, a 1949. u Čile, gde je ostala do kraja života i doprinela razvoju čileanskog baleta.

RUSI su doprineli da se balet i opera Narodnog pozorišta pozicioniraju na prvom mestu tadašnje jugoslovenske scene, znatno ispred Zagreba i Ljubljane, i ušli u istoriju srpskog baleta i opere. Pored već pomenutih, tome je doprinela čitava plejada umetnika, među kojima i Janja Vasiljeva, Mihail Panajev, Anatolij Žukovski, Mstislav Pianovski, Anton Romanovski, Boris Knjazev, Klaudija Isačenko, Julija Vologovska, Sergej Strešnjev, Maksimilijan Froman.

Beograd postaje privlačan za koncertne i solističke nastupe vodećih svetskih zvezda, o čemu redovno izveštava beogradska štampa. Jedan od najelitnijih beogradskih balova sa koncertom italijanskih umetnika iz prestižne milanske Skale održan je 5. marta 1938. godine, uz prisustvo predsednika Vlade Milana Stojadinovića, gradonačelnika Vlade Ilića, ambasadora Engleske, Francuske, Mađarske, Čilea, Bugarske i uz „veliki broj sveta iz otmenog beogradskog društva... Dame su bile u balskim toaletama a gospoda u crnim odelima”. Kako je pisala „Politika”, pozornica je za tu priliku bila „preuređena kao balska dvorana i produžena do vrata, a igralo se u svim dvoranama Narodnog pozorišta”. Prihod je bio namenjen siromašnim beogradskim porodicama.

U MARTU 1930. u Beogradu je gostovao jedan od najvećih operskih pevača sveta Fjodor Šaljapin, a u januaru 1935. kompozitor i pijanista svetskog glasa Sergej Prokofjev.

„Politika“  u broju od 15. aprila 1930. prenosi da je Šaljapin - „jedan od onih velikana koji svojim delom služe kao merilo za vrednosti drugih” i da je Beograd sa njim imao doživljaj kakav dotad nije imao sa nekim drugim umetnikom. „Vreme“  u broju od 18. januara 1935. godine piše da je pojava Prokofjeva „unela svežinu u naš muzički život i ogromno pouzdanje” kod onih koji imaju tu dužnost da postavljaju temelje našoj muzičkoj kulturi.

U Beogradu su gostovale tada vodeće baletske zvezde Olga Preobraženska i Boris Romanov, pijanisti i kompozitori Nikolaj Orlov, Nikita Magalov, Nikolaj Čerepnjin.

Kako je zabeležila dnevna štampa, njihovi koncerti su, kako se i očekivalo, brzo rasprodati. Orlov i Magalov su izvodili dela Prokofjeva, Rimskog Korsakova, Rahmanjinova, Skrjabina, Šuberta, Lista, Debisija, Mocarta, Šopena, a Čerepnjin je 25. juna 1932. prisustvovao premijeri svog baleta „Tajna piramide”.

POSEBNO je važno to što su ruski umetnici u Beograd doneli ne samo vodeća ostvarenja zapadnih i ruskih klasika nego su učestvovali u izvođenju naših domaćih baletskih i operskih dela, kao što su „Ohridska legenda“ i „Suton“ Stevana Hristića, „Licitarsko srce“ Krešimira Baranovića, „Knez od Zete“ i „Koštana“  Petra Konjovića.

Treba istaći da su pojedini umetnici povremeno nastupali ili zaključivali godišnje ugovore u Zagrebu, Ljubljani, Splitu, čime su doprineli razvoju baleta i opere kod svih južnoslovenskih naroda. Primera radi, dirigent i horovođa Ilija Slatin i njegova supruga Sofija Davidova Slatina, angažovani su u Splitskoj operi 1923. godine, u Ljubljanskoj operi 1927/1928. godine, Vladimir Žedrinski u Zagrebu i Splitu, Pavle Holotkov i Boris Popov u Ljubljani, Ada Poljakova i Margareta Froman u Zagrebačkoj operi, Jelena Poljakova je osim u Beogradu, otvorila školu baleta u Ljubljani i Skoplju. 

BEOGRADSKA PRIVLAČNOST

DOLASKOM ruskih umetnika Beograd postaje jedan od glavnih centara baletske i operske scene ne samo u Jugoslaviji nego i šire. Privlači pažnju vodećih evropskih pozorišnih trupa, mahom ruskih, koje su između dva rata nosile scenu Pariza, Londona, Berlina, Praga i bile veoma tražene širom sveta. Posebnu pažnju javnosti privukao je dolazak najveće svetske baletske zvezde Ane Pavlove. Naše primabalerine gostovale su na vodećim svetskim pozornicama.

 SUTRA: BEOGRAD POSTAJE MAGNET ZA SVE BALETSKE ZVEZDE