FELJTON - RUSI VRAĆAJU DUHOVNI ŽIVOT NA FRUŠKOJ GORI: Pojedini ruski plemići su radili obične fizičke poslove, kao što je seča drva

Neke ruske monahinje ostale su u manastiru Temska do kraja života, Mati Evtihija i Ripsimija preminule su 1991. godine.

Novi ikonostas manastira Presvete Bogorodice u Sićevu rad je inonopisca Vasilija Rudanovskog iz 1928. godine, koji je obnovio i preslikao stare freske. Među starešinama koje su ekonomski i duhovno razvili manastir Sukovo kod Pirota zaslužan je jeromonah Lukijan iz ruskog svetogorskog bratstva, koji je upravljao manastirom za vreme okupacije u Drugom svetskom ratu.

JEDNA kolonija Rusa došla je u Trstenik, njih oko stotinu, što je činilo mali procenat tadašnjih žitelja ovog grada. Neki od njih bili su plemići, veleposednici, arhitekte, sveštenici, oficiri. Prema istraživanju muzejske zbirke Narodnog univerziteta u Trsteniku posebno se istakao otac Nikolaj Aleksandrov, protojerej, paroh ribnički koji je činodejstvovao u crkvi Svetog arhangela Gavrila u Gornjem Ribniku. U manastiru Veluće su jeromonah Mitrofan Romanov i protojerej Aleksej Sadovničej dali veliki doprinos njegovoj obnovi, a nekoliko učitelja, inženjera, geometara radilo je u lokalnim školama i ustanovama.

Otac Nikolaj Aleksandrov, obnovio je zvono u crkvi u Gornjem Ribniku, zazvonilo je prvi put posle desetak godina pošto su okupatori zvono ktitora kneza Miloša iz dvadesetih godina 19. veka rastopili za vojne namene. Novac je sakupio sa svojim parohijanima.

Uređivao je crkvu i spolja i unutra, nabavio je prvu kadionicu, a pretpostavlja se da je Jevanđelje iz 1862. godine doneo za bogosluženje u ovoj crkvi. Otac Nikolaj je kasnije predavao bogosloviju u Gimnaziji u Valjevu.

Otac Nikolaj je zaslužan za obnovu živopisa i ikonostasa u crkvi Svetog arhangela Gavrila u Gornjem Ribniku, kao i glavne ikone na ulazu u crkvu.

Arhitekta Valerijan Matvejev projektovao je dečje zabavište u Trsteniku, karakteristično po stepskom orlu na vrhu zgrade, kao simbolu njegovog zavičaja. Istaknuti fotograf Polikarp Kraščov držao je fotografsku radnju, u blizini hotela „Topalović” u centru grada. Neke fotografije važne za istoriju Trstenika nastale su u Polikarpovoj radnji. Ivan Vedenski, rođen u Tulskoj guberniji, bio je horovođa „Boška Jugovića” i profesor muzike u Trsteniku.

U OBLIŽNjU Vrnjačku Banju došlo je skoro 500 izbeglica, od toga 400 u februaru 1921. godine, iz Vrangelove evakuacije, što je u odnosu na broj stanovnika u ovoj varoši bila jedna od većih kolonija. Određeni broj izbeglica je odmah odlazio dalje, tako da se u ovom turističkom mestu zadržalo oko 400 Rusa, od kojih su neki došli kasnije. Najpre su bili smešteni u hotelima i vilama u kojima zbog zimske sezone nije bilo turista, a kasnije su većinom nalazili privatni smeštaj.

Vrnjački Rusi su ostavili trag u lokalnoj administraciji, školstvu i preduzetništvu. U Upravi varoši, radilo je više Rusa, kao inženjeri, geometri, tehničari. Skoro da nije postojao objekat u čijoj izgradnji, pribavljanju tehničke dokumentacije i dozvola nisu učestvovali Rusi.

Meteorološku stanicu u Banji osnovao je i vodio Aleksandar Ščerbinjin rođen u Voronježu. Kako je zabeležila lokalna štampa ova stanica je „po svom uređenju i radu opažena i od direktora Glavne opservatorije u Parizu”, a Ščerbinjin je dobio priznanje i od kralja Aleksandra. Grofica Serafima V. Čegodajeva u starom Paviljonu prodavala je svoje goblene i vezove, „kakve Vrnjčani do tada nisu videli”. Radnja je nosila njeno ime, a grofica Čegodajeva je obučavala i zainteresovane žene da nauče veštinu veza i izrade ukrasnih predmeta za domaćinstvo. Bilo je i ruskih plemića sa bogatim biografijama koji su radili obične fizičke poslove, kao što su seča drva i rad na seoskim imanjima.

Izradom raznih ukrasnih predmeta bavili su se Ivan Isenko, Petar Tumek, Vasilije i Boris Skačinskii, Vitalij Nikolajevič, Danilo Belij i još neki koji su ostali zaboravljeni. Pošto je Banja u letnjoj sezoni bila puna turista, ti originalni ukrasni predmeti i suveniri su se dobro prodavali, pa su neke radnje zapošljavale i naše ljude.

U OSNOVNIM školama u Banji i okolini radilo je nekoliko nastavnika i lekara, dr Petar A. Sergijevski, rođen u Saratovu, držao je privatnu lekarsku ordinaciju, a profesor Aleksej Ivanovič Ščerbakov istraživao je lekovite vrnjačke izvore vode.

Doprinos ruskih sveštenika obnovi veronauke i širenju pravoslavlja u kladovsko-negotinskoj regiji bio je nemerljiv. Na područje Kladova stiglo je oko 50 ruskih izbeglica iz Krimske evakuacije. U mestu Manastirica radio je učitelj Nikita Ponomarenko, a u sreskom sudu Pavle Arkudinski. Na ovom području u međuratnom periodu radilo je više sveštenika koji su bili veoma zaslužni za obnavljanje pravoslavlja i širenje veronauke. Večeslav Jakovljevski bio je paroh u Brzoj Palanci i okolnim selima, Mihailo Uspenski radio je u mihajlovačkoj parohiji, Konstantin Jarmoljčuk u parohiji Korbovskoj, Dimitrije Kutenko u Tekiji i Sipu, Ahdrej Šestakov u Grabovici, a Nikolaj Baskalov u parohiji Velika Kamenica i Milutinovac. Zahvaljujući ovim sveštenicima, u ovaj kraj stigle su crkvene knjige i ikone. Od 25 crkvenih knjiga kojima je manastir Bukovo tada raspolagao, 21 je ruskog porekla, kao i većina ikona koje su donele ruske izbeglice.

Osim širenja veronauke ugledni ruski sveštenici predavali su crkveno i srednjovekovno pravo i istoriju u školama, Karlovačkoj bogosloviji, Harkovskom i Marijinskom institutu, ruskim gimnazijama.

POSEBAN značaj je u tome što su sveštenici Rusi radili u udaljenim retko naseljenim seoskim sredinama i to je bilo karakteristično za celu teritoriju Kraljevine sa pravoslavnim stanovništvom, u kojima su obnovili parohije i veronauku.

Rusi su dali veliki doprinos obnovi i radu fruškogorskih manastira, koji su za vreme Velikog rata i okupacije bili oštećeni i poharani, a parohijska služba skoro zamrla.

Neki od istaknutih sveštenika bili su arhiepiskop minski Georgij u manastiru Krušedol, jekaterinski i novomoskovski Germogen u Novom Hopovu i Grgetegu, Volimski i žitomirski Jevlogij u Grgetegu, čeljabinski Gavrilo u Šišatovcu i Grgetegu, episkop kurski i obojanski Teofan u manastiru Jazak i Novo Hopovo, episkop aleksandrovski i stavropoljski Mihail u Grgetegu. Ruske monahinje su zaslužne za širenje ženskog monaštva u fruškogorskim manastirima i oživljavanju duhovnog. Nažalost, tokom Drugog svetskog rata u ustaškoj NDH, fruškogorski manastiri su oštećeni, poharani, neki i porušeni, pa su posle rata morali opet da se obnavljaju.

KREATIVNA INICIJATIVA

RUSI su u Vrnjačkoj Banji iskazali veoma kreativnu poslovnu inicijativu, znali su da se snađu u novoj domovini i pokrenu sopstveni biznis, iako nekima to nije bila primarna delatnost dok su živeli u Rusiji. Oni su u Banji otvorili nekoliko zanatskih i trgovinskih radnji. Poznate su bile prodavnice rukotvorina i galanterijske radnje. Sergej P. Pavlov, rođen u Petrogradu, otvorio je galanterijsku radnju koja je nosila njegovo ime, u njoj su radila još tri Rusa, specijalisti za graverski zanat. Izrađivali su ukrasne kutije, dečje igračke, razglednice pod svojim brendom "Čika Rus".

 SUTRA: BEOGRAD JE BIO DUHOVNI CENTAR IZBEGLIH RUSA