FELJTON - NJEGOŠEVI PODANICI CENILI KNJIGE IZ MAČEVE: NJegoševa definicija nacije je bila zajedničko poreklo i zajednički jezik

Pokušavala je da 1813. ne dozvoli pripajanje Boke Kotorske Austriji, ali je u tome odlučivao strateški značaj zaliva, kao jedne od najznačajnijih pomorskih baza na Mediteranu, oko koje se otimaju sve velike sile. Cela Crna Gora izgleda kao jedna puževa kućica oko tog zaliva. Zbog toga je i strateški interes svih velikih sila da se ona ne uklapa u srpsku državu.

Formalno je Crna Gora jedan deo Osmanlijskog carstva, čija je teritorija bila podeljena u tri susedna turska sandžaka. Država nije integrisana u jednu celinu i kolektivni identitet. Uvek je zvanični naziv „Crna Gora i Brda“. Brda su oblast podeljena, dok su pojedini delovi ili celina priznavali tursku vlast, bilo Skadarskom, Novopazarskom i Hercegovačkom sandžaku. Formalno, to traje do postizanja nezavisnosti 1878, kada se to dvojstvo ukida.

Za sve vreme od 1815. do nezavisnosti 1878, Turci su smatrali da je to odmetnuti i nepriznati deo Osmanlijskog carstva. Narod koji se smatra nezavisnim i okolne države koje ga smatraju sultanovim podanicima prave pitanje koje se rešavalo samo oružjem. Vuk Karadžić je pisao 1837. da Crna Gora „može biti u Evropi jedino društvo ljudsko, u kome nema nikakva praviteljstva u pravom smislu ove riječi“. Možda bi bliže istini bila formulacija da nema moderne vlade, u pravom smislu te reči. Crna Gora je društvo sastavljeno od plemena. Računalo se 1846. da je bilo 39 plemena, na čijem čelu su bili glavari, ili ako se udružuju knezovi. Ova titula je nasledna do 1851, kada je pretnjom smrću bilo zabranjeno da se naslov kneza može priznavati ikome sem državnom vladaru.

U OVOM stanju državne nepriznatosti, ni od turskog sultana, niti od velikih evropskih država, Crna Gora je u ekonomskom pogledu jedva sastavljala kraj s krajem, ako je uopšte sastavljala. Od 1815. do 1825. redovna novčana pomoć ruskog cara, od hiljadu dukata godišnje, bila je obustavljena, a zatim obnovljena. Država - to su porezi. Vladika Petar I Njegoš nije uspeo da održi u životu neke elementarne poreze, ili je te „dacije“ izgleda plaćao on sam. Tek sa donošenjem „Zakona otačastva’ 1833. uvode se stalni porezi. Svaka je kuća plaćala po pola talira, na Đurđevdan i na Mitrovdan. Ipak se održavanje ruske novčane pomoći proteže do pred Prvi svetski rat.

Jedino naselje koje se smatra gradom je prestonica Cetinje. Tek nakon nezavisnosti 1878. se preduzimaju znatnije gradnje, a pre toga je to nekoliko kuća oko cetinjskog manastira.

Nakon 1815. pored manastira je postojala još i jedna upravna zgrada i svega devet kuća. U procesu izgradnje državnosti višeg stepena, trebalo je suzbijati žilavu primenu krvne osvete. Nju je smrću kažnjavao i „Zakonik obšči crnogorski i brdski“ iz 1798.

Petar I je umro 1830. Zamenio ga je Petar II Njegoš, u trenutku preuzimanja vlasti mladić od 17 godina. Izuzetne inteligencije, u jednom narodu, koji je inače obdaren, on je postigao visoko obrazovanje. Nikada jedan đak nije naučio više u gorim uslovima života.

Od 1838. izgrađuje novu upravnu zgradu, koju će narod, nazvati „Biljardom“. je Njegova biblioteka u njoj je bila glavna znamenitost. Njegovi podanici podjednako cene knjige i mačeve. Oboje su ubojita oružja, u narodu koji od oružja živi.

PORED  „Senata“ čiji su članovi bili plaćeni, stvorena je bila i mala stajaća vojska. Od 1837. u svako pleme je naimenovan od vladike i jedan kapetan, kao predstavnik državne uprave. Umesto krivičnog zakonika, doneseni su „Zakoni otačastva“ kao njegova zamena. Sredinom veka je pravoslavna crkva sačinjena od deset manastira i oko 200 sveštenika.

Od 1833. crnogorskog vladiku ustoličuje Sinod ruske pravoslavne crkve. Tako je ostalo do njegove smrti 851, kada je mesto vladara preuzeo svetovni knez. Rusija se tada nagađala sa Austrijom oko mogućeg saveza i prepuštala je Crnu Goru pod austrijski uticaj...

Petar II Njegoš je stvorio državu u kojoj je retko dobro ostvarena osnovna stvar državnosti - ispoljavanje volje naroda da prema njoj ispunjava svoje obaveze. Pri svakom značajnijem događaju, Njegoš je bio na licu mesta, pisao glavarima sa Cetinja, išao na razne strane gde je trebalo. Zadatak svoj Petar II nije video samo u svakodnevnim poslovima. Putovao je u Rusiju dva puta da podstakne poverenje te najbliže svetske sile.

Putovao je i zbog kulture, pa je celi njegov životni napor potrošen u nešto više nego što je država. On izgrađuje srpsku i jugoslovensku zajedničku narodnost. „Đe narodnost - život je duševan, đe je nije - bez duše kipina.“ Njegova definicija nacije je zajedničko poreklo i jezik. U vreme revolucije 1848-1849, kada se Crnogorci u malim čarkama trve sa Bokeljima i Dubrovčanima, on za katolike veli da ih je istorija izdvojila iz jedne zajedničke podloge u srpskoj naciji. Nije želeo da postane svetovni vladar, zbog uverenja da je Crna Gora deo buduće Srbije, gde knez već postoji.

GRANICE Crne Gore sa susedima su bile čvršće i kad nisu bile međunarodno priznate. Sa obe strane tih granica ni hrišćani ni muslimani ne dremaju. Uvek su pod oružjem.

Razgraničenje sa Austrijom je urađeno vraćanjem poseda manastira u Mainama i Stanjevićima, koji su 1718. pripali Veneciji a ona ih, bez predaje suvereniteta, ostavila Crnoj Gori bez garancija stalnosti. Petar II je Maine prodao Austriji 1837, a Stanjeviće 1839, jer ih ni uz pomoć Rusije nije mogao zadržati. Razgraničenje se završilo, uz finansijsku dobit i na teritorijalnu štetu Crne Gore.

Definitivno utvrđivanje granice je izvršeno tek nakon posete knjaza Danila Napoleonu III 1857. Pregovori su bili vezani za ustanak raje na graničnom području, ali su postignuti od 1858. do 1860. Kasnije su pravljene manje ispravke, do velikog razgraničenja 1878. Obe strane su bile zadovoljne. Crnogorci što su dobili granice i verovali da su neformalno time dobili priznanje nezavisnosti, Turci što su uspostavili čvrste granice između svojih administrativnih oblasti u Hercegovini, Albaniji i Crnoj Gori.

Brda se delila na 7 plemena 

ODAMAH nakon preuzimanja mitropolitske funkcije, shodno tome i državne, "vladika Rade" pregao je da ni od čega stvara nešto. U tome nije daleko odmakao... "Praviteljstvujušći senat crnogorski i brdski" od 1831. je jedna vrsta vlade od 16 članova. Država se delila na nahije i plemena, čiji se broj menjao. U Crnoj Gori su na broju četiri nahije i 27 plemena. Brda su se delila na sedam plemena - Bjelopavliće, Pipere, Kuče, Vasojeviće, Bratonožiće, Moraču i Rovce.

 Kraj