PORUKE IZ OSAKE - VERA U BUDUĆNOST ČOVEČANSTVA: Japan je bio organizator dva Specijalizovana EKSPA

Glavni arhitekta je bio Kenzo Tange, koji je svetsku pažnju skrenuo na sebe rekonstrukcijom američkom atomskom bombom razorenog grada Hirošime, dao projekat za obnovu zemljotresom razrušenog Skoplje 1963,  projektovao jednu od glavnih zgrada za tokijsku olimpijadu 1964. i kasnije mnogo drugih tokijskih zgrada, ali dobio i Prickerovu nagradu 1987. godine.

Uz Tangeov tim od 12 arhitekata, koji su, pored master plana za ceo EKSPO,  projektovali i krov takozvane Zone simbola, kojima su u tri nivoa povezivali glavne paviljone, angažovani su najpoznatiji japanski slikari i dizajneri iz redova avangarde - da likovno oplemene čitavu konstrukciju. Najpoznatija skulptura „Sunčeva kula“ i danas stoji na istom mestu, a Taro Okamoto, slikar, skulptor i pisac, sin crtača stripa, obrazovan u Parizu, lični prijatelj Andrea Bretona, Pabla Pikasa, Roberta Kape, u svome delu simbolično je spojio japanske mitove, srednjevekovno i moderno japansko slikarstvo sa modernizmom.

Ceo centralni deo glavnog prostora EKSPO u Osaki izgledao je kao veliko razgranato drvo, koje ne samo spaja i povezuje čitav svet, već ga i neraskidivo povezuje u budućnosti. Japanske arhitekte su na zgradama u Tokiju, izgrađenim pred Olimpijske igre 1964. i na glavnom prostoru EKSPO  u Osaki 1970. formirali svoju „poetiku“, kao savremeno „vjeruju“, to jest „vjeruju“ čovečanstva budućnosti, i na tom praktičnom zadatku iskoristili su svoje raskošne talente, čime su označili snažan prodor japanske savremene arhitekture i dizajna u sam svetski vrh.

PORED  „Sunčeve kule“ izgrađene su „Kula materinstva“ i „Kula mladosti“, a „Festival Plaza“ prostor predviđen za razne performanse, sa mogućnostima da se rearanžira u prostore za posmatrače kapaciteta od 1.500 do 10.000 sedišta, bio je tada najmoderniji na svetu. Sistem osvetljavanja, tehnologija za elektronske prezentacije, nije još dugo mogao da bude imitiran, toliko je bio „neviđen“ u svojoj originalnosti. Ceo EKSPO izgledao je kao jedan veliki animirani film u obliku skulptura, crteža, projektovanih slika, koje su se igrale unutar samog kompleksa EKSPO-a i na nebu nad tim japanskim gradom.

Kao da se utrkuju sa japanskim arhitektima, sve od sebe su dali umetnici angažovani na nacionalnim paviljonima Kanade, Zapadne Nemačke, Južne Koreje, Sovjetskog Saveza, SAD, Hongkonga, Filipina...Umetnici svih specijalnosti okupljeni u izgradnji EKSPO u Osaki mogli su slobodno da konzerviraju svoja dela i ostave ih zauvek kao jedan od prvih, nenamenski, ali znalački i sa puno inspiracije izgrađenih, umetničkih galerija na otvorenom. U svakom paviljonu trudili su se da donesu nešto posebno, Amerikanci su izložili (navodnu ili stvarnu) stenu koju je apolo 12 doneo sa meseca (???), Japanci su prikazali prvi suši na pokretnoj traci, prvi upotrebljivi model mobilnog telefona, tehnologiju voza budućnosti MAGLEV....

Zapadnonemačke arhitekte i dizajneri izgradili su prvu svetsku koncertnu dvoranu u obliku sfere ( lopte ), opremljenu najmodernijim sistemom tonskog emitovanja do tada neviđenog bilo gde i retko gde primenjenog u potpunosti i decenijama posle toga. Tokom 183 dana svakodnevno su priređivani kocerti uživo koji su trajali između pet i šest časova i privlačili više od milion posetilaca. Osim nekih glavnih zgrada, koje služe u obrazovne svrhe, i „Sunčeve kule“, delovi glavnog paviljona preneti su 2004. u centar Osake, i upotrebljeni za izgradnju Nacionalnog muzeja umetnosti  - i tako sačuvani.

EKSPO 1970. u Osaki sigurno je uticao na kretanja u japanskoj arhitekturi, slikarstvu i  likovnim umetnostima. Uspešni japanski arhitekti, koji osvajaju svetske nagrade, inspiraciju su stekli kao učenici tog arhitektonskog tima Kenzoa Tangea, koji je sa ne baš prikrivanom simbolikom težio savršenstvu sa glavnim arhitektom kao „učiteljem“ i njegovih 12 saradnika-učenika ( apostola ). Oni nisu napisali novo Sveto pismo svetske arhitekture, ali su dokazali da snažno učešće tradicionalnih japanskih likovnih vrednosti, upotreba prirodnih materijala u kombinaciji sa modernim daje rešenja kojima svet jednostavno mora da aplaudira.

Filmska produkcija, naročito produkcija animea, ima čitav spisak dela koja su EKSPO u Osaki koristili kao direktnu inspiraciju. Kompanija DAIEI je 1970. snimila animirano-igrani film Norijukija Juase „Gamera protiv Đigera“, koji je u inostranstvu prikazivan pod naslovom „Invazija čudovišta na EKSPO 1970“ – film je sniman na samom, prostoru EKSPO-a u Osaki.  Jedna od epizoda (sedma) filma „Kamen rajder„ snimljena je na prostoru EKSPO-a u Osaki. Delovi čuvene animirane serije „Kurejon Šinćan“ autora Jošita Usuija imaju delove u kojima se pominju EKSPO i ljudi koji dolaze da ga razgledaju, pominje se čak i u romanu pisca koji se zove Keigo Higašino.   

JAPAN je posle Osake bio organizator dva specijalizovana EKSPO, prvog 1975. na južnom ostrvu Okinava, koji je bio posvećen životu u dubinama okeana i mora, kao i 1985. u Gradu nauke Cukubi, posvećenom plodovima nauke i teghnologije u stanovima i kućama, a onda je 2005. organizovao redovni EKSPO u prefekturi Aići ( glavni grad Nagoja ) sa temom „Mudrost prirode“. A, evo, peti put, tačno na 50. godišnjicu EKSPO 1970. grad Osaka se kandidovao 2020. za EKSPO 2025. sa nadom da „pobednici uvek pobeđuju“. I uspelo im je, a rivali su im bili Jekateringburg u Rusiji i Baku iz Azerbejdžana, kojima, verovatno, promenjena politička situacija u svetu, posle početka ruske specijalne operacije u Ukrajini, nije pogodovala...

Japanci umeju da sačekaju svoju priliku, ali, dok čekaju, uvek koriste to vreme da nešto urade i da to vreme ne bude bačeno. Kad je 8. jula 1853, američki pomorski oficir komodor Metju Peri brodom došao u Edo (Tokio) da potpiše sporazum o saradnji, Amerikance je iznenadio broj ljudi iz svite koji su pratili pregovarače. „ Zašto vas je uvek toliko, svi ne možete da uđete u kabinu, mogu samo troje“, bili su malo ljuti Amerikanci.

„Mi nećemo smetati, mi samo svojim prisustvom vama svima odajemo počast“, rekli su zagonetno Japanci. Kada su ih pustili na miru, oni su iz svojih rukava na kimonima  izvadili svitke papira, četkice i kutijice sa mastilom i počeli da crtaju.Jedan od njih crtao je delove broda koji su mu bili najbliži, drugi zastavu, treći top uperen prema obali, četvrti jarbol sa sakupljenim jedrom. Amerikanci nisu shvatali, ali Japanci nisu želeli da gube vreme. Japan je shvatio koliko, posle duge izolacije od sveta, zaostaje za stranim zemljama, posebno po pitanju tehnologije, pa je odlučio da što pre počne da sakuplja znanja kako bi stigao Evropu i SAD.

SUTRA: SRBIJA JE SPREMNA  ZA EKSPO U OSAKI I BEOGRADU