FELJTON - MLEČANI POKUŠAVAJU DA OTRUJU ŠĆEPANA: Šćepan je slutio da mu Mlečani rade o glavi i ni od koga nije primao jelo i piće

Tri opštine na granici Crne Gore, Maine, Pobori i Braji­ći prve su podržale Šćepana Malog, i u tim opštinama preko noći je prestala njiho­va vlast. Glavni “krivac" je bio Šćepan Mali i on je od tada postao glavni neprija­telj Mlečana. S druge strane, Republika je strahovala da Turska ne posumnja da je reč o mletačkoj provokaciji koja bi dovela do rata za koji ona ta­da nije imala dovoljno snage. Zbog toga je pristupila svom oprobanom načinu rešavanja političkih problema, onako kako je inkvizicija radila tokom istorije.

Septembra meseca 1767. godine Mletač­ka republika je donela odlu­ku da otruje Šćepana Malog. Izvršenje ovog političkog ubistva povereno je Đorđu Kadiću iz Makarske.

Otrov je stigao u Kotor, ali izvršenje dela nije bi­lo nimalo lako. Trebalo je pronaći pouzdanu i sigurnu ličnost da ga odnese u Maine i izvrši povereni zadatak što nije bilo jednostavno. Šćepan je bio okružen oda­nim ljudima, a nepoverenje koje je imao prema Mlečani­ma svakim danom je bilo sve veće, pa je to još više kom­plikovalo izvršenje njegovog ubistva.

GENERALNI providur u Kotoru, Renijer, pokušavao je na sve načine da odluku suda Inkvizicije sprovede u delo. Tražio je pogodnu i pouzdanu ličnost za to, a ta­kvih nije bilo mnogo. Najpre je pokušao preko jednog na­rodnog lekara, koji je ranije lečio Šćepana, zatim preko jednog pravoslavnog svešte­nika iz Grčke. Na kraju je pokušao i sa nekom ženom. To su bile ličnosti za koje su Mlečani smatrali da mo­gu steći poverenje Šćepana Malog, ali nijedna od njih nije uspela da mu se pribli­ži, iz čega se može zaključi­ti da je Šćepan slutio da mu Mlečani rade o glavi. Ko­liko je Šćepan bio oprezan govore podaci iz jednog izve­štaja generalnog providura iz Kotora Veneciji u kojem se kaže: “On je pokazivao toliko opreznosti da ni od koga nije primao jelo i piće, osim od Vuka Markova i Mar­ka Tanovića, ponekad je sam kuvao. Osim toga, jaka straža i danju i noću čuvala je kuću u kojoj je stanovao.”

Međutim, Kotor nije bio jedino mesto odakle su Mle­čani pokušavali da otruju Šćepana Malog. Još prili­kom donošenja odluke o njego­vom trovanju, to je povereno, kako je ranije rečeno, Đorđu Kadiću iz Makarske. Mleča­ni su verovali da će Šćepan biti manje nepoverljiv prema ljudima koji dolaze iz Dalma­cije, nego prema onima koji su iz Boke Kotorske, i zato su izabrali Kadića.

Da bi ostvario povereni zadatak Kadić je postupio vrlo oprezno. Slao je svoje ljude u Crnu Goru da prouče tamošnje prilike, ali ni oni nisu uspeli da se približe Šćepanu.

Zatim, došao je na ideju da će ubistvo Šćepana Malog najuspešnije izvršiti ličnost koja je bila poznata kao neprijatelj Mletačke re­publike. Pokušao je zato da angažuje čuvenog junaka Sta­nišu Sočinicu, kojeg je Repu­blika bila osudila na smrt, kasnije njegovog brata Iliju i još neke ličnosti koje su tre­bale da izvrše to delo.

U NASTOJANjU da izvrši svoj zadatak Kadić je ponovo uputio nekoliko svojih po­verljivih ljudi u Crnu Goru. Jedan od njih je, čak, i uspeo da se približi Šćepanu Ma­lom. Uzimajući u obzir sve činjenice koje je dobio od tog svog čoveka, ali i činjenice sa drugih strana, Kadić je za­ključio da njegovi ljudi, sami, ne mogu ubiti Šćepana, što je bio nagoveštaj njegovog odu­stajanja od izvršenja zadatka koji mu je poveren. Ovi po­slednji pokušaji likvidacije Šćepana Malog događaju se u vreme kada su turske oružane snage krenule na Crnu Goru. Zbog toga, Mlečani nisu dalje istrajavali na izvođenju svo­je zamisli njegovog smaknuća ubeđeni da će to, umesto njih, uraditi Turci.

Ako nisu uspeli da ga otru­ju, Mlečani su uporno i na svaki način pokušavali da Šćepana Malog uklone sa svoje teritorije, ali, ni u tome nisu imali mnogo uspe­ha. Naime, mletačke vlasti u Kotoru u prvo vreme su nago­varale Šćepana da napusti njihovu teritoriju, što je on energično odbijao. Tako su se Mlečani našli u nezgodnom položaju, s jedne strane, ni­su uspeli da se reše Šćepa­na i problema koje je izazvao na njihovoj teritoriji, a s druge strane morali su da se pravdaju skadarskom paši za njegovo prisustvo na njihovoj teritoriji. Skadarski paša, tražio je od Mlečana da Šće­pana odmah uklone sa svoje te­ritorije. Generalni providur Renijer, da bi uverio Turke u prijateljske namere Mletačke Republike, dao je uputstvo ba­ilu u Carigradu da obavesti Portu o Šćepanu Malom i merama koje su oni preduzi­mali protiv njega. U novem­bru 1767. god. mletački Senat isto takvo uputstvo je uputio bailu u Carigradu. Mlečani su, pri tome, uveravali Portu da nisu preduzimali nikakve mere protiv Šćepana, jer, navodno neće da ratuju protiv sultanovih podanika. U isto vreme, dok je uveravao Portu u prijateljstvo i dobre namere, Senat je preko svojih posla­nika u Beču i Carigradu tra­žio obaveštenje o njemu, čvr­sto ubeđen da je on agent neke strane države. Krajem 1767. god. mletački poslanici u Carigradu posetili su ruskog ambasadora Obreskova i raz­govarali sa njim o Šćepanu Malom. Mletački izaslanici nisu direktno pitali kakav je ruski stav o Šćepanu Malom, ali su napomenuli da u kući u kojoj stanuje drži ruski grb.

PRISUSTVO Šćepana Malog na njihovoj teritori­ji smetalo je Mlečanima i iz drugih razloga. Bokelji su imali sve više simpatija prema njemu što je za posle­dicu imalo pokretanje otpora Veneciji. Pravoslavno sta­novništvo iz Boke uputilo je Šćepanu “grb i skiptar”, kao znak carske vlasti, i or­ganizovalo mu je slanje tajne pomoći. Da bi presekli svaku vezu svojih podanika sa Šće­panom, mletačke vlasti su donele naredbu o prekidanju svih veza između Crnogoraca i mletačkih podanika i po­čele su hapšenja sumnjivih osoba uz uporno nastojanje da Šćepana uklone sa svoje teritorije. Početkom febru­ara 1768. godine Šćepan je odgovorio Mlečanima da ga ostave na miru: “Ima vremena golema kako se u ovo mješto nahodim i ne činim nikakve beskutine i ove ljude učim da snove u štrah boži (drže)... Sad vidim da vojsku mutite, da harate tri komune koji ni­su nikome sla učinili, nego samo zato što ja štanjem među njima ...”. Te pretnje, svakako, nisu brinule Mlečane koliko činjenica da je stanovništvo tih oblasti bilo oduševljeno Šćepanom i njegovim prisu­stvom u Crnoj Gori. Njihova zabrinutost bila je još veća zbog pojačanog interesovanja Rusije i sve više sumnje Tur­ske. Međutim, koliko god su Mlečani nastojali da nizom mera zabrane svojim podani­cima u Boki veze sa Crnogor­cima, oni u tome nisu nikad uspeli do kraja.

DRŽAVNI INTERESI

SREDINOM novembra 1767. Mletačka republika je uputila instrukcije i otrov general­nom providuru u Kotoru obra­zlažući svoj postupak višim državnim interesima. “Mnogo važni državni razlozi nalažu da se oduzme život nepoznatom strancu, vinovniku nastalih meteža u Crnoj Gori. Budući da može izazvati još veće mete­že i nasilje, naš sud nalazi za zgodno i potrebno da vam uputi u početku potrebno i da naloži Vašoj Ekselenciji da se djelo izvede na najpouzdaniji način, što manje vidniji, tajniji i si­gurniji. Za ovu stvar potrebna je ličnost koju vi smatrate vje­štu, sposobnu i vjernu ..." kaže se u navedenim instrukcijama.

SUTRA: SVIREP OBRAČUN MLEČANA ZBOG PODRŠKE ŠĆEPANU