FELJTON - SPREČENO STRATEGIJKO IZNENAĐENJE NATO PAKTA: Zahvaljujući Milanoviću sprečeno je strategijsko iznenađenje NATO snaga

U vezi sa generalom Milanovićem komandant Prištinskog korpusa u vreme agresije, a kasnije načelnik Generalštaba Vojske Srbije, general Nebojša Pavković u intervjuu za „Balkan info“ od 29.4.2021. godine kaže:

„Ja znam da je pred kraj 1998. godine, pred kraj, kada je trebalo da bude ono prvo bombardovanje, pukovnik Milanović, sada General, naš vrhunski obaveštajac, uspeo da dođe do planova agresije NATO pakta na SR Jugoslaviju. To su planovi sa ciljevima koji su trebali da budu gađani, ali je agresija odložena. Pretpostavljam da su ti ciljevi samo revidirani za novi plan agresije u 1999. godini koji je realizovan. Dakle, verovatno je najveći doprinos za to dao Milanović.“

Kako to uvek biva, kada se ostvari veliki uspeh pojave se mnogi koji tvrde da su baš oni tome doprineli. Svako od ljudi želi da prigrabi i prigrli uspeh, a neuspeha se svi klanjaju kao da je najteža bolest ili veliko prokletstvo. Ali, ako za to ne znaju i ako to negiraju najveći komandanti i vojskovođe koji su organizovali odbranu zemlje od agresije, onda to sigurno nije tačno i obaveštajni podvig generala Milanovića pripada samo njemu.

Valja navesti i zvaničnu ocenu rada vojnoobaveštajne službe za period neposredno pred i tokom agresije iz studije „Odbrana Vojske Jugoslavije u oružanoj agresiji NATO na SRJ 1999. godine“, koja je urađena dvadesetak godina kasnije, sa vremenske distance koja garantuje njenu objektivnost, a koja je rezultat svestranih analiza i u kojoj nema nikakve dileme da je za veliki uspeh ovog tako važnog segmenta Generalštaba direktno zaslužan general Milanović:

„NAJZNAČAJNIJI doprinos VOS VJ, kroz obaveštajno obezbeđenje, odnosio se na činjenicu da su dostavljeni uverljivi podaci da predstoji agresija, sa predlogom da se ide u disperziju jedinica i materijalno-tehničkih sredstava. To je na sreću učinjeno. Može se samo zamisliti da nisu preduzete te aktivnosti koliki bi bili gubici u ljudstvu već prve noći agresije, kada su pogođeni mnogi vojni objekti, koji su bili uglavnom prazni. Eventualni podbačaj VOS VJ u ovakvim kritičnim situacijama imao bi katastrofalno negativan uticaj na moral vojske i stanovništva u celini.

Najznačajniji pozitivni pokazatelji rada VOS VJ u toku pripreme i izvođenja agresije NATO na SRJ ogledali su se u tome što je sprečeno strategijsko iznenađenje. Najveći deo onoga što je bilo potrebno otkriveno je na vreme i dostavljeno nadležnim državnim i vojnim inspštucijama, što je direktno POMOGLO tome da se na vreme donesu potrebne odluke o aktivnostima naših snaga.“

ONO ŠTO daje dodatni kvalitet obaveštajnom radu generala Milanovića jeste to da je u Brisel otišao bez adekvatne pripreme i tamo zatekao nultu poziciju sa koje treba da (za)počne realizaciju obaveštajne operacije. Za naše obaveštajne majstore i velemajstore (sigurni smo da su oni i danas takvi) ovo je nešto što svakodnevno moraju imati u vidu - nikada se ne dešava da naš obaveštajac ode bilo gde u svetu a da nije kvalitetno pripremljen, i da ga tamo ne čeka kvalitetna obaveštajna osnova kako bi bez dodatnih trauma i velikog stresa krenuo u obaveštajni rat. Obaveštajni rad nikada neće postati rutinski i dosadni svakodnevni posao, pogotovo ako se koristi, stvara ili proširuje obaveštajna (špijunska) mreža, ali treba raditi na tome da on nikada ne postane „opasan po život obaveštajca“. Logika je jednostavna, sve što se može odraditi u miru ili nekoj stabilnoj situaciji treba obavezno učiniti, i time će rad u kriznim i ratnim situacijama biti manje stresan i koliko-toliko bezbedniji za operativca.

Naravno, podrazumeva se da potpune bezbednosti i savršene sigurnosti u obaveštajnom radu naprosto - nema.

Razlozi zbog kojih je NATO pakt izvršio agresiju na SR Jugoslaviju i besomučno bombardovao Srbiju danas su sasvim očigledni, sve je bilo tempirano kao demonstracija vojne moći baš u vreme proslave (,,okrugle“) pedesetogodišnjice osnivanja Alijanse. Tom prilikom primljene su i nove članice - Poljska, Češka i Mađarska - kao najava nove strategije nastupanja prema Rusiji i procesa širenja NATO pakta na Istok, koji neće biti zaustavljen sve do oružanog sukoba u Ukrajini. Posebno je bitno naglasiti prijem Mađarske u NATO baš u tom trenutku, što naravno nije bilo slučajno jer je prema planovima kopnenih snaga NATO operacija jedan pravac napada polazio upravo iz te zemlje. Tek 2022. godine smo saznali od dugogodišnjeg mađarskog premijera, Viktora Orbana, da je upravo on odbio i tako sprečio kopnenu invaziju na SR Jugoslaviju iz tog pravca. Veliki državnik je shvatio da bi to istorijski bilo štetno za Mađarsku koliko i za Srbiju, i odbio je poslušnost zapadnim moćnicima.  Srbi mu za to duguju večnu zahvalnost.

NRAZMERE NATO NEUSPEHA 

I DOK su naši generali i vojskovođe hvalili uspehe naše vojnoobaveštajne službe, to su činile i najvažnije vojne ličnosti NATO pakta i američke administracije. Tako američki general Mekmaster, tadašnji savetnik za nacionalnu bezbednost predsednika SAD kaže:„Sposobnost Srba da dođu do ozbiljnih obaveštajnih podataka o savezničkim operacijama je primer da tehnološka superiornost ne vodi do informacijske superiornosti. Srbi su evakuisali određene mete čim su se našle na listi meta. Manje od pet odsto srpskih borbenih sistema je uništeno za 78 dana bombardovanja. Napori NATO da napadne kopnene trupe neprijatelja nisu urodili plodom. Razmere neuspeha postale su očigledne tek kada je rat bio gotov.“

Kraj