FELJTON - GENERAL JE SAM IZGRADIO JAKU OBAVEŠTAJNU MREŽU: Pre ili kasnije Francuzi će se ponositi Binelom, a ne pilotom koji je bombardovao

Tačno je da se i prilikom planiranja drugih operacija izbegava nekakav kliše koji bi na prvi pogled bio prepoznatljiv za protivničke kontraobaveštajce, ali u Milanovićevoj operaciji klišea uopšte nije bilo.

Kliše i šablonski rad su velika opasnost za obaveštajca, jer ih kontraobaveštajci uglavnom poznaju i proučavaju. Nekako ispada kao da je general Milanović ceo svoj radni vek pripreman baš za ovu operaciju nad operacijama, a to uopšte nije tačno. On je jednostavno imao svoju karijeru kroz koju je prolazio, baš takva školovanja i takvu praksu kroz funkcije i formacijske položaje koje je obavljao, koji se apsolutno uklapaju u profil obaveštajnog stručnjaka koji može da izvrši ovakav zadatak. Sve se tako složilo i pogodilo, od njegovih ličnih do stručnih karakteristika, sasvim slučajno, da neki to vide kao proviđenje za spas Srbije.

Šta je to što je bilo važno i što je presudno doprinelo da njegova obaveštajna misija bude uspešna? Kao prvo, završio je Vojnu akademiju, smer ABHO, na kojem se posebna pažnja posvećuje fundamentalnim naukama - fizici, hemiji i biologiji - što daje veliku širinu opšteg znanja. Pohađao je magistarske studije na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na kojima je dodatno razumeo i bolje shvatio međunarodnu politiku i susretao se sa velikim srpskim profesorima. Bilo je to dragoceno iskustvo. Zapažen je po svojim kvalitetima i znanjem, tako da je kao relativno mlad oficir premešten u Generalštab. Radio je sa starim i iskusnim pukovnicima i generalima u Centru za strategijske procene, i imao je od koga da nauči kako se vrše analize, procene i kako se donose kvalitetni zaključci iz procena. Tako je imao priliku, koju je veoma uspešno iskoristio, da stekne ne samo specifična znanja, nego i važne vojne veštine koje se ne mogu naći u literaturi. Već tu je shvatio važnost obaveštajnih podataka za donošenje strategijskih procena.

ZATIM je završio obaveštajne škole i konkretne pripreme, i otišao na mesto vojnog atašea u Alžiru. Tamo je učvrstio znanja i veštine iz obaveštajne oblasti. Pored toga, u Alžiru je komunicirao i družio se sa visokim funkcionerima i komandantima zemlje domaćina, ali i sa važnim ličnostima i diplomatama severne Afrike u celini, i shvatio način i pravila komunikacija sa važnim i uticajnim strancima. Po povratku iz Alžira, u kojem su potvrđene njegove vanredne sposobnosti, postavljen je na visoku i značajnu funkciju u Generalštabu - za načelnika Sektora za geostrategijske analize i procenu.

Ponovo, dakle, ono što će mu kasnije koristiti, treniranje analitičkih veština i procene situacije, što je sastavni deo svakodnevnog rada obaveštajca, pogotovo u okolnostima u kojima se on našao u Briselu. Sledeće postavljenje takođe mu je donelo veliko iskustvo koje će mu biti veoma korisno za vođenje obaveštajne operacije postavljen je za šefa kabineta načelnika Generalštaba. Tu su mu kroz ruke prolazila najvažnija dokumenta koja vojska jedne države može da ima. Takoreći, kreirao je radne dane prvog čoveka u vojsci, i bio upućen u sve, pa i najpoverljivije detalje. Ipak, najvažnije iskustvo koje će mu kasnije biti dragoceno u vođenju obaveštajne operacije „Olimpik“ jeste to što je po prirodi posla komunicirao sa visokim stranim diplomatama, pogotovo vojnog profila. On ih je redovno informisao, proučavao smisao i područje njihovog interesovanja i odgovarao na njihova perfidno postavljena pitanja. Tako je do savršenstva usvojio način diplomatske komunikacije i kako da ono što ga interesuje od sagovornika izvuče posrednim, a ne direktnim pitanjima o poverljivim informacijama. U redovnoj komunikaciji sa njima potpuno je usvojio protokol, kao i diplomatski bonton i rečnik. Nakon svega toga i svih tih iskustava koja će mu biti dragocena, otišao je u Brisel. Pored toga, odlično je govorio francuski, usavršen u Alžiru, i engleski jezik. Nije preterano reći da je u tom trenutku bio jedini oficir u SR Jugoslaviji koji je taj zadatak mogao tako uspešno da obavi. Jovan je imao sve što mu je bilo potrebno, srećom po naš narod i našu državu.

OBAVEŠTAJNA mreža „Olimpik“, koju je formirao general Jovan Milanović u strukturama institucija NATO pakta, najveća je operativna mreža Republike Srbije koja je negde stvorena po broju ljudi, a sa kojom je rukovodio jedan čovek. Preko nje je svakog dana znao šta je ko rekao na nekom od brojnih sastanaka, kako na Vojnom komitetu, tako i na Savetu NATO pakta. Znao je čak šta govore visoke vojne i političke ličnosti NATO pakta u neformalnim, privatnim razgovorima sa svojim kolegama. Tako je praktično znao šta zaista misle i da li iskreno podržavaju agresiju na SRJ (Srbiju). Ostvariti takav obaveštajni prodor u jednu od najčuvanijih institucija na svetu je sam vrh i ideal obaveštajnog uspeha. Stvoriti toliko izvora informacija u neprijateljskoj sredini iz koje je planirana agresija na vlastitu državu, to nikada u istoriji Srbije nije uspeo da stvori nijedan srpski obaveštajac. Sam je izgradio obaveštajnu mrežu preko koje je planiranje agresije mogao da prati iz dana u dan, kada je trebalo i iz sata u sat, te da svaki podatak istog dana proveri preko više obaveštajnih izvora. To je prevelik zalogaj i za obaveštajne timove, a kamoli za jednog čoveka. Intenzitet njegovog rada i priliv značajnih obaveštajnih podataka bio je takav da je Obaveštajna uprava Generalštaba morala da formira tim koji je obrađivao samo njegove informacije, kako bi ih na najbolji način i po prioritetu koristio vojni i državni vrh zemlje. Toliko značajnih informacija nikada u našoj nacionalnoj istoriji jedan pojedinac - obaveštajac - nije dostavio državnom i vojnom vrhu, i zato je general Jovan Milanović najbolji među najboljima.

KLjUČ uspeha generala Milanovića je u tome što nije izgubio veru u ljude i njihove moralne vrednosti, i to je najbolje on sam objasnio:

„Napustile su nas prijateljske države i povukle se pred ogromnom silom, ali nisu ljudi.

Ova situacija vraća veru u ljude, prave ljude, moralne gromade. Objašnjenje je jasno - nismo mi za saborce i braću imali Francusku nego Francuze, nismo imali Grčku nego Grke, nismo imali Rusiju nego Ruse, i tako redom.

Jesmo mi za vreme bombardovanja videli i francuski „Miraž“ iznad Beograda, ali smo imali i Francuza koji je sve što ima žrtvovao da bi nam pomogao. On je dokaz našeg bratstva i prijateljstva i njegova žrtva nije uzaludna. Pre ili kasnije Francuzi će se ponositi Binelom, a ne pilotom kojije bombardovao Beograd.“

Kao jedna od najvećih špijunskih operacija u kojoj je NATO bio cilj opservacije, ova operacija izučava se u obaveštajnim školama širom sveta.

OSUJEĆENI NAPADI NATO

ZORAN Janaćković, pomoćnik ministra inostranih poslova SRJ u vreme agresije, u svojoj knjizi „Balkanski trougao“ u vezi sa generalom Milanovićem i njegovom obaveštajnom operacijom kaže: „Naše jedinice su već bile na položajima, njihove pozicije su bile memorisane u bojevim glavama raketnog oružja i avio bombi NATO avijacije i raketnih sistema. Otkrivanjem ovih planova NATO, pomerene su jedinice VJ na nove pozicije uz još veći stepen operativnog i strategijskog maskiranja, tako da NATO nije imao ciljeve po kojima bi dejstvovao nakon donošenja odluke o aresiji planirane za 12. oktobar 1998. godine.

SUTRA: VESLI KLARK I TONI BLER OBMANjUJU ČLANICE NATO