FELJTON - GENERALOV PODVIG TREĆI PO ZNAČAJU OD DRUGOG RATA: Neverovatno - u svetu više poštuju Milanovićev obaveštajni uspeh nego u Srbiji

To zaista jeste tako ako analiziramo dubinu i značaj obaveštajnog „prodora“, i ovi eminentni novinari su potpuno u pravu. Naprosto je neverovatno da stranci to vide i cene, a da kod nas u Srbiji još postoji nerazumevanje i dilema, kao i nepotrebna opreznost, da se jasno kaže da je general Jovan Milanović najveći srpski obaveštajac svih vremena. Srpsko je nacionalno prokletstvo da mi uvek u drugima i kod drugih vidimo veći značaj i važnije vrednosti i ljudske veličine od nas samih i kod nas samih. Srpski intelektualci i srpska elita jesu krivi za to, jer su u drugim narodima uvek videli i više i bolje od onoga što jesu, dok su uvek imali potrebu da potcene i ponize nas, sva naša velika dostignuća i naše velikane svetskog ranga. Kompleksi manje vrednosti pojedinačni i/ili nacionalni ničim se ne mogu otkloniti, ali ipak vredi sistematično i uporno raditi na tome. Srbi jesu, nažalost, malobrojan narod, ali su istorijski veliki narod.

NAREČENI francuski list tvrdi i to da će istovremeno razotkrivanje majora Pjer-Anrija Binela u antologijama ostati kao jedan od najvećih uspeha francuske obaveštajne službe, jer su ga provalili preko jednog Srbina koji je radio za njihovu balkansku obaveštajnu mrežu. To na prvi pogled može izgledati apsurdno ali nije, jer otkriti neprijateljskog špijuna u tako visokoj vojnoj komandi jeste veliki uspeh. U to vreme je tretirao NATO kao neprijatelja kojeg treba uništiti.

Neki naši listovi koji su pravili analize te vrste nisu ga ni uzeli u obzir za rangiranje, a „Večernje novosti“  su ga u analizi od 7. 7. 2014. godine stavile u grupu ličnosti pod kojima podrazumevaju najveće srpske „špijune“. U serijalu pod naslovom „20 najpoznatijih srpskih špijuna kao aktera velikih svetskih afera“ proučavali su i merili doprinos svakog pojedinačno. Naravno, ove analize su pravljene sa novinarskog stanovišta, a u ovako specifičnoj i zatvorenoj oblasti moguće su stručne, pa i suštinske greške, koje se mogu oprostiti jer nisu zlonamerne; u krajnjoj liniji, tekstovi su korisni jer su i te kako privukli pažnju čitalaca na kategoriju zaslužnih ljudi čije se zasluge zaboravljaju. Naravno da general Milanović nije „špijun“ nego obaveštajac, ali nije problem ako novinari pobrkaju te pojmove - važan je obaveštajni uspeh pojedinih ličnosti i koliko je taj uspeh bio značajan za srpsku državu i naciju. Čast i poštovanje svima drugima, od kojih su neki odavno istorijske ličnosti po nekim drugim osnovama, ali već iz površne analize potpuno je jasno da Milanović treba da bude simbol uspeha naših obaveštajaca, posebno vojnoobaveštajne službe (agencije). On je pravi primer i putokaz kako treba profilisati i obučavati buduće generacije naših obaveštajaca kako bi se uspešno snalazili u svom teškom i opasnom poslu, koji može biti svakakav, ali nipošto rutinski. Ključna stvar koju treba zaključiti jeste da je za snalaženje u obaveštajnim vetrometinama, olujama i bujicama za vojne obaveštajce pored stručnog neophodno i široko opšte znanje, posebno iz vojnih nauka.

BIVŠI, i kod nas sa velikim i opravdanim pravom ozloglašeni, komandant NATO pakta, američki general Vesli Klark, ne ustručava se da kaže da „srpska obaveštajna služba spada među deset najboljih obaveštajnih službi na svetu“. Na taj nivo podigao ju je zasigurno svojom briljantnom obaveštajnom operacijom general Milanović, koji je postao noćna mora prepotentnih NATO stratega. General Klark je u svojim memoarima priznao da je efekat iznenađenja bio osujećen, a posredno je jasno da ovaj američki karijerista, koji bi gazio preko mrtvih da dođe do cilja, zna kolika je veština potrebna da bi neko njega, kao glavnokomandujućeg zastrašujuće i monstruozne vojne alijanse, uspeo da omete u donošenju odluka i remeti mu miran san po pitanju sopstvenih gubitaka. On kao general i komandant tog formata ume da prepozna uspeh protivnika i ne ustručava se da o tome javno govori (naravno, ne u vreme agresije, nego godinama nakon toga, kada to sa stanovišta uticaja na opštu sliku događaja za njega i nije važno).

SAVETNIK za bezbednost bivšeg predsednika SAD  Donalda Trampa, general Herbert Mekmaster, u svojoj analizi objavljenoj u knjizi „Pukotina u temelju“ kaže: „NATO kampanja je doživela neuspeh jer su Srbi unapred znali za svaki naš korak koji smo preduzimali.“

Piše i o tome, a o čemu se malo zna, da su zbog srpskih špijuna u štabu NATO u Jadransko more bacili hiljade opasnih bombi. Odbacivanje bombi bila je uobičajena procedura pre sletanja ako piloti ne pronađu osnovni, pa ni rezervni cilj. Morali su pre sletanja da se oslobode opasnog tereta jer je sletanje sa ubojnim sredstvima veoma opasno i nikada se ne praktikuje, kako ne bi utrozilo život pilota i veoma skup avion. Takvu vrstu ometanja i stvaranja praktičnih borbenih problema planski i dugotrajno provoditi najvećoj vojnoj sili na svetu neverovatan je uspeh, a mi i dalje gajimo nekakve veštačke dileme ko nam je najbolji obaveštajac svih vremena.

UPRAVO to što je general Milanović postigao neverovatne obaveštajne prodore i uspehe od strateškog značaja za našu zemlju, stvaralo je nevericu kod manje obaveštajno upućenih političara koji su donosili državne odluke, ali i kod stručnog dela državnog vrha, posebno kod kontraobaveštajnih službi. Političari su u svojoj prepotenciji mislili da je sve to Milanoviću podmetnuto kako bi se Srbija zaplašila i da nikakve tako drastične agresije neće biti - a ako je i bude, tvrdili su oni, biće to nekoliko simboličnih udara iz vazduha. Kontraobaveštajci su u svojim procenama išli i dalje od toga i proturili su ozbiljnu optužbu sumnjičeći da je general Milanović verovatno vrbovan, što bi značilo da je špijun neke od obaveštajnih službi NATO.

VANREDNA UNAPREĐENjA

PROTIV  čoveka koji je prošao pravu golgotu da bi sprečio strateško iznenađenje svoje države otvoren još jedan front na kojem je morao da se bori kako bi ubedio državni vrh da je ono što dostavlja realna i opasna priprema agresije na SRJ. Na sreću svih nas, uspeo je u tome i njegove informacije su maksimalno iskorišćene za odbranu zemlje. U svojoj obaveštajnoj karijeri general Milanović je tri puta penzionisan i tri puta vanredno unapređen. Hrišćani dobro znaju da nema Vaskrsa bez Golgote. Ovo "treće unapređenje u čin generala" posebno je interesantno jer i ono govori o njegovoj snalažljivosti i obaveštajnim dometima.

SUTRA: KUPOVINA LjUDSKIH DUŠA U SRBIJI POSLE 5. OKTOBRA