FELJTON - NATO JE BES ISKALIO NA NEDUŽNIM CIVILIMA: General Vesli Klark je govorio - "Znam da postoji špijun i hoću da ga pronađem"

Pod naslovom „ NATO špijun prosledio Srbima planove za bombaške napade“ autori Alan Litl i Ričard Norton-Tejlor pišu:

...U internom poverljivom izveštaju, visoki američki zvaničnici odbrane su zaključili da su Srbima bile dostupne dnevne naredbe NATO za izvršavanje vazdušnih napada i izviđačkih letova tokom prve dve nedelje bombaške kampanje. U izveštaju se dalje kaže da je do kraja druge nedelje kampanje, NATO počeo da menja način na koji su naredbe distribuirane...

...U izveštaju se navodi da su procurele informacije omogućile Srbima da tačno znaju kada će biti upotrebljene bespilotne izviđačke letelice, što je omogućilo srpskoj vojsci i jedinicama policije da pre bombaških napada pomeraju svoje ljudstvo i opremu uz manji rizikda će biti opaženi...

...Prema izvoru u Briselu, general Vesli Klark, vrhovni komandant NATO, ubrzo je po početku bombaške kampanje posumnjao da Beograd ima špijuna u glavnom štabu Alijanse, i tada je svojim kolegama rekao: „Znam da postoji špijun i hoću da ga pronađem“. Vojni šefovi NATO su odmah proverili distribuciju dnevnih „naredbi vazdušnih zadataka“. Na njihovo zaprepašćenje, otkrili su da su naredbe dostupne za 600 osoba...

...Čim su američki komandanti videli spisak, smanjili su ga na 100 osoba. Izvor iz Pentagona takođe navodi da je bilo dokaza o srpskom špijunu. Piloti glavnog štaba  NATO u Italiji su izrazili zabrinutost da su Srbi unapred „znali za njihove letove“.
Po istraživanju  jedne Agencija za istraživanje medija i odnosa sa javnošću, postojanje špijuna u Komandi NATO pakta tokom agresije je vest koja je dominirala na stranim TV stanicama, kao i neprestani pokušaji demantovanja.

U britanskoj dokumentarnoj emisije „Još borbi sa NATO u ratu“ (“More combat with NATO at war“)  emitovane na BBC, navodi se „Zvaničnici vojne obaveštajne službe su izvestili da su otkrili da je špijunu sedištu NATO odavao planove jugoslovenskim snagama za vreme bombardovanja Jugoslavije. U programu je izneto da je i sam glavnokomandujući oficir NATO, Vesli Klark, bio ubeđen u postojanje špijuna:

VESLI KLARK: Određeni elementi, odnosno određeni ljudi nisu više imali pristup tim informacijama, a kruG ljudi koji su imali pristup sve više je smanjivan. Neka osetljiva pitanja koja nisu morala da budu u naredbama, više nisu stavljana u na- redbe posadama.

ALAN LITL (dopisnik BBC iz bivše Jugoslavije): Zabrinuti zbog neočekivane neefikasnosti u ranoj fazi operacije, američki vojni obaveštajci sproveli su internu istragu po završetku rata u kojoj su došli do saznanja da su Srbi imali pristup visoko osetljivim naredbama i zadacima vazdušnih operacija, koji su distribuirani svakodnevno posadama aviona. Naredbe su sadržale detalje o metama na koje će biti izvršen napad, tipovima aviona koji će učestvovati, vazdušnim bazama iz kojih će poleteti, planu leta i vremenu napada. Istraga je utvrdila da su Srbi mogli znati gde i kada će dejstvovati špijunski i „nevidljivi“ avioni NATO, pa je zahvaljujući tome Beograd bio u stanju da premešta svoje ljudstvo i sredstva. U drugoj nedelji rata NATO je promenio način dostavljanja naredbi posadama.

OBAVEŠTAJNA mreža generala Milanovića (ili njeni delovi) bila je u potpunoj funkciji i tokom aprila 1999. godine. Njen rad je donekle poremećen i oslabljen tek kada su general Vesli Klark i britanski premijer Toni Bler, uz saglasnost Havijera Solane i Bila Klintona, izmestili sistem odlučivanja iz Brisela u London. Moguće je da je „curenje“ poverljivih podataka preko Milanovićeve mreže podstaklo ili pravdalo ovu odluku, ali je isto tako sasvim moguće da je pravi razlog bio stvaranje ambijenta za prevare i obmanu ostalih članica NATO pakta jer je jedinstvo bilo poljuljano.

Najvažnije što ovde treba zapaziti jeste to da su najmoćnije kontraobaveštajne službe na svetu, pre svega američke, uložile velike napore pre i tokom NATO agresije da otkriju obaveštajnu mrežu generala Milanovića, ali u tome nisu uspele. Analiza američkih vojnih obaveštajaca nakon završetka rata je podstaknuta za njih neshvatljivim neuspehom u sučeljavanju sa jugoslovenskom (srpskom) vojnoobaveštajnom službom. Ne treba da nas zavara igra reči u njihovim izveštajima. Sve vreme oni govore i pišu „da su otkrili postojanje špijuna u NATO-u“, ali ne kažu „da su otkrili špijune“, a to je velika razlika - i još veći uspeh Milanovića. Sve vreme agresije su znali, ili bolje rečeno posredno naslućivali, da špijuni postoje i nisu ih otkrili. Major Binel je uhapšen pola godine ranije, pa ni njega nisu otkrili - pod teško dokazivom sumnjom sam je priznao da je informator jugoslovenske obaveštajne službe.. David je pobedio Golijata, i to u ratu, kada je svaka informacija bar deset puta važnija nego u miru.

U ZAKLjUČKU svoje knjige „Moderno ratovanje“, američki general Vesli Klark, komandant savezničkih snaga NATO u Evropi i zapovednik agresije Alijanse na SR Jugoslaviju, jasno je priznao da su obaveštajno nadigrani kada piše sledeće:

„Efekat iznenađenja je bio ugrožen rano i često, od predaje Srbima delova plana kampanje oktobra 1998, preko upozorenja za predstojeći napad u poslednjim satima nakon povlačenja „nenaoružanih posmatrača“ OEBS. Mogućni udari na mnoge osetljive mete u mnogo su navrata otkriveni u javnoj diskusiji prilikom odobravanja napada, naročito kada su po sredi bili napadi na mete u Beogradu.“

I pored ogromne premoći u vazduhu, general Klark priznaje da su ih i te kako brinule srpske obaveštajne službe:

„A nastavili smo da brinemo za bezbednost naših posada, pošto su neke njihove mete Srbi predvideli, ili su one možda bile otkrivene iz neopreznosti, ili zbog špijunaže.“

NEOČEKIVANA neefikasnost zbunila je agresora i nisu znali šta da rade, pa su povećavali broj aviona i broj meta što navodi i general Klark u svojoj knjizi:

„Od početnih udara usmerenih na 51 metu koje su izvodile snage od 366 vojnih aviona, vazdušnu kampanju smo proširili na blizu 1.000 meta i na snage od oko 900 aviona, a još ih je više bilo na putu.“

Verovatno ta neefikasnost je ubrzala njihova dejstva po civilnim objektima i civilnom stanovništvu, što je ostavilo trajne posledice u pogledu stava srpskog naroda prema NATO paktu. Nemoć su iskalili na civilnom stanovništvu, koristeći čak i zabranjena oružja. Ostavilo je to i za njih dugoročne negativne.posledice, ne samo po pitanju ugleda u svetu - to im je najmanje smetalo jer kao agresivna i nasilna armada ugled nikada nisu ni imali - nego i po pitanju nečega što im je i danas bolna rana i pusta želja: ulaska Srbije u NATO pakt. Vreme prolazi, ali njihovi zločini se ne zaboravljaju...

Frustrirani agresori

NATO agresor nije uspeo  da reši neefikasnost povećanjem broja aviona i broja meta jer su srpskoj strani bile poznate sve njihove potencijalne mete, pa i one koje su odredili naknadno, nakon afere „Binel“. Pogađali su utlavnom stacionarne mete koje nisu mogle biti premeštene. To im je svakako pričinjavalo frustraciju, pogotovo što ni njihovi obaveštajci nisu mogli da daju jasan odgovor na pitanje o čemu se stvarno radi.

SUTRA: GENERALOV PODVIG TREĆI PO ZNAČAJU OD  DRUGOG RATA