FELJTON - VESLI KLARK SE ŽALI NA "SRPSKE KRTICE" U NATO: Vesli Klark je tvrdio "da je srpska obaveštajna služba jedna od deset najboljih
ZBOG preciznog dejstva obaveštajne službe Vojske SRJ mesto odlučivanja o potencijalnim ciljevima iz Brisela premešteno je u London – gde su odlučivali Vesli Klark, Toni Bler i Ričard Holbruk
GENERAL Milanović nam je naveo i jedan konkretan primer dijaloga sa svojim izvorom obaveštajnih informacija koji je obavljen 26. marta 1999. godine (kako je uspeo da uspostavi takvu komunikaciju zna samo general Milanović):
„1. Koliko će trajati ova faza?
Još je u primeni 1. faza napada. Trajaće onoliko koliko je potrebno da se nanese što više gubitaka u ljudstvu i tehnici, ili dok se neutrališe RV i PVO. Cilj je da se Beograd prisili da prihvati predloženi sporazum za Kosovo i Metohiju (predloženi sporazum iz Rambujea).
2. Da li će se dejstva nastaviti i koliko dugo?
NATO je odlučan da nastavi dejstva bez ograničenja.
3. Da li NATO namerava da uvede snage kopnene vojske?
U ovom trenutku nije realno očekivati uvođenje kopnenih snaga u operaciju. Sve zavisi od uspeha vazduhoplovno-raketne operacije, kao i od otpornosti odbrambenog sistema SR Jugoslavije.
4. Kakvi su izgledi da neke od susednih zemalja napuste koaliciono učešće u agresiji?
Italija se i ranije zalagala za mirno rešenje krize na Kosovu i Metohiji. Bila je nadglasana od ostalih članica NATO. Sada ne može da se „izvuče“ jer su njeni aerodromi posednuti NATO avijacijom. Ucenjena je. Grčka se takođe zalagala za mirno rešenje. Ucenjena je pretnjom SAD da će je napasti Turska. Pristala je da da saglasnost za konsenzus (primorana) pod uslovom da njene oružane snage ne učestvuju u agresiji i da Turska ne koristi njen vazdušni prostor.
5. Kako ocenjujete poziciju Rusije?
Rusija nema kapaciteta da učini bilo šta kako bi pomogla SR Jugoslaviji (zaključna ocena sagovornika). U kuloarima NATO ocenjuje se da su sa Jugslavijom u velikom problemu jer je predviđeno trajanje agresije od 96 sati nerealno.
Stvari su se na samom iočešku veoma iskomilikovale jer se teško pronalaze ciljevi i prete da izmaknu kontroli.“
SVE do kraja agresije funkcionisale su različite obaveštajne mreže i individualni kontakti generala Milanovića. Još na početku agresije NATO je zaključio da obaveštajna služba Vojske SR Jugoslavije radi veoma agresivno. Tako je iznuđena odluka da mesto odlučivanja o potencijalnim ciljevima bude iz- mešteno u London; tamo su odlučivali Vesli Klark, Toni Bler i Ričard Holbruk, a ostali su, kako je generalu rekao jedan od njegovih izvora, „blejali“. Nije stoga čudo što je u više navrata u svojim memoarima glavnokomandujući NATO snaga, general Vesli Klark, „plakao“ zbog „srpskih krtica“ u NATO i što je neprestano potencirao „da je srpska obaveštajna služba jedna od deset najboljih na svetu“.
To znači da je i nakon obaveštajne afere „Binel“ general Milanović imao veoma dobre izvore informacija u sedištu NATO pakta. Bila je to još jedna pobeda naših obaveštajaca nad kontraobaveštajnom mašinerijom Alijanse, jer su oni pogrešno zaključili da je razjašnjavanjem obaveštajne uloge majora Binela obaveštajni „prodor“ jugoslovenske obaveštajne službe definitivno presečen. Pogrešno su procenili da su sve posledice obaveštajne afere „Binel“ otklonjene, te da su se stekli uslovi da slobodno mogu započeti agresiju, koju su odložili radi bezbednosti svojih vazdušnih snaga. Ova greška navela ih je na novi pogrešan zaključak koji odlično vidimo u novom segmentu specijalne emisije „BBC 2“:
VODITELj: NATO nije smeo da izgubi nijednog pilota za vreme kampanje. Ali, Jugosloveni su bili MNOGO efikasniji nego što se očekivalo. Prvi cilj, uništiti srpske protivvazdušne pozicije, koji je trebalo da traje tri dana, nije ni posttnut. NATO nije mogao ni da locira, a kamoli uništi sve protivvazdušne sisteme. Rakete su ostale pretnja svake noći, primoravajući pilote da lete vrlo visoko. Šest dana nakon početka rata, 30. marta, u Klintonovom kabinetu je održan krizni sastanak. Vašington se okomio na Medlin Olbrajt.
Mnogi su govorili da je to rat Medlin Olbrajt, da je sve krenulo naopako. Da li su na nju vršili pritisak?
DžEJMS RUBIN (američki zamenik državnog sekretara): Apsolutno (smeje se), bilo je to veoma, veoma teško vreme. Mnogi su tražili žrtvene jarce, kada se stvari nisu odvijale onako kako treba. Ona je samu sebe stavila u poziciju taoca. Bilaje izričita u tome da će operacija kratko trajati.
VODITELj: Srbi su izbegavali efekte bombardovanja toliko dobro da su izgleda znali ne samo da će biti bombardovanja, već i kada će se to desiti. Postojao je opasan presedan. Šest meseci pre toga dobili su kopiju tajnih planova, koji su im otkrivali te podatke.
GENERAL VESLI KLARK: Oni su znali kategoriju meta, a u jednom dokazanom slučaju, operacione planove je Srbima prosleđivao oficir iz Generalštaba NATO, koji je priznao šta je radio.
VODITELj (zaključujući emisiju): Rat je počeo kao moralna pouka koja se završila netolerancijom. Ali na kraju nije više bilo reči o moralu. Čak ni o Kosovu. Radilo se o spasu NATO od totalnog kolapsa.
NAPROSTO je neverovatno koliko je jedan čovek, obaveštajac, uspeo da napravi pometnju u vrhu NATO pakta, do te mere da su čak i karijere najmoćnijih ličnosti američke administracije bile u pitanju. Medlin Olbrajt je bila veoma moćna, takoreći nedodirljiva, pa je ipak trpela udare zbog vojnih neuspeha NATO, koji su mogli ugroziti njenu karijeru. Na našu žalost, uspela je da se odbrani i održi na političkoj sceni SAD.
Kažemo „nažalost“ samo zbog toga što verovatno niko drugi ko bi došao na njeno mesto ne bi imao toliki stepen mržnje prema srpskom narodu. Ona je bila spremna da nas doslovno uništi i tu svoju nameru nije krila.
Kao što je rečeno, uspešan obaveštajni rad generala Milanovića odvijao se i za vreme NATO agresije, posebno u onom aspektu koji se tiče podataka o konkretnim vazdušnim operaci- jama Alijanse, a da je to neosporno tačno, uvek je bolje dokazivati preko zapadnih izvora, ako već postoje podaci o tome. Njihove reakcije i analize najbolje i najuverljivije pokazuju koliko je obaveštajni rad u stvari bio kvalitetan, a informacije dragocene za srpsku stranu u sukobu. To je potvrdila i jedna Agencija za istraživanje medija i odnosa sa javnošću 3. septembra 2000. godine koja je donela je izvode iz britanskog lista „Gardijan“ koji je došao do poverljivog izveštaja američkih zvaničnika iz perioda agresije na SR Jugoslaviju.
IRACIONALNA ZLA I MRŽNjE
MEDLIN Olbrajtova je na neki iracionalan i neverovatan način vraćala srpskom narodu zlo, mržnju i prezir za svu dobrotu koju je naš narod njoj i njenoj porodici učinio za vreme Drugog svetskog rata. Nažalost, nije ona jedina koja se tako odužila srpskom narodu za njegovu dobrotu i gostoprimstvo. Setimo se i nikad ne zaboravimo prvog predsednika samostalne Slovenije Milana Kučana čija je porodica u Drugom svetskom ratu provela u izbeglištvu od nemačkih nacista u Srbiji kada je on imao samo pola godine. Milan je kasnije sve to Srbiji i Srbima vratio na najnečasniji način. Srbi treba da gaje gostoprimstvo, dobrotu i plemenitu ljubav, ali ne smeju nikad da budu naivni i plitkoumni.
SUTRA: NATO JE BES ISKALIO NA NEDUŽNIM CIVILIMA