FELJTON - AFERA BINEL – "SVAKO ZLO IMA I SVOJE DOBRO": Agresija na SRJ odložena zbog obaveštajnog "prodora" Milanovića u Komandu NATO pakta

Predsednik Milošević to nije učinio, što znači da general Klark nije mogao odlučiti sam da odgodi napad, nego mu je to neko naredio. Čak i kada je major Binel uhapšen a obaveštajna afera izbila u javnost, generalni sekretar NATO pakta Havijer Solana je 3. novembra 1998. godine nemačkom nedeljniku “Špigl“  izjavio da će NATO (zbog nepoverenja u predsednika SRJ) zadržati „aktivirajuću naredbu za oružane snage i 400 aviona“.

Vidimo da su njihove kontraobaveštajne službe doživele veliko iznenađenje i da nisu mogle da se snađu. Nisu imali odgovore na najvažnija pitanja - da li se radi o jednom špijunu ili mreži špijuna i, drugo, koji su tačno podaci „otekli“ i u kojem vremenskom periodu? Kao što su to učinili političari i diplomate, i njihovi kontraobaveštajci su pokušali da minimiziraju aferu. Ubedili su javnost u to da je u pitanju samo jedan dokument i jedan špijun, iako su savršeno dobro znali da to nije tačno i da je njihov problem daleko, daleko veći. Tako je američki general Vesli Klark, koji je komandovao operacijom agresije na SR Jugoslaviju (Srbiju) u intervjuu za BBC (Intelegraf) u martu 2000. godine izjavio:

„Mislim da su Srbi znali mete po kategorijama, i mislim da su tačno znali i na šta idemo nakon prve noći. U najmanje jednom dokazanom slučaju Plan operacije predao je srpskoj vlasti oficir iz štaba NATO.“

IZ ONOGA što je prikazano javnosti, vidimo kako im je tokom saslušanja Binela odgovaralo da prizna što manje ostvarenih kontakata sa Milanovićem, i da potpuno zanemare broj i značaj informacija koje je prenosio usmeno. To je čest način reagovanja odgovornih lica u tajnim službama, posebno onih na visokim položajima, kako bi izbegli vlastitu odgovornost. Nisu spremni da istraže potpunu istinu jer bi tada mnoge „fotelje“ došle u pitanje. Takvo ponašanje uvek mogu pravdati time da oni u stvari štite utled službe u sopstvenoj javnosti i pred partnerskim kontraobaveštajnim službama.

Narod kaže da „svako zlo ima svoje dobro“, što važi i za aferu „Binel“. Pored toga što je bila presudna za odlaganje agresije i ozbiljno narušavanje odnosa u samoj Alijansi, izazvala je i pravu buru u Belgiji i Francuskoj, dve veoma važne države u sistemu NATO pakta. Bilo je riskantno pokretati agresiju dok se ta bura ne smiri. Tako je na primer, između ostalog, pored određene vrste vanrednog stanja u ključnim državnim institucijama, Senat Belgije 19. novembra 1998. godine zahtevao objašnjenje od potpredsednika vlade i ministra za nacionalnu odbranu. Iz postavljenih pitanja vidimo primetnu zabrinutost u vezi s tim da li će francuske bezbednosne službe ovaj slučaj raščistiti do kraja, da li će pokušati da zataškaju važne pojedinosti i, posebno, kakve bi to implikacije moglo imati na Belgiju i njene institucije.

PITANjA koja je gospođa Lizin u ime Senata postavila potpredsedniku Vlade oslikavaju visok stepen nervoze povodom afere „Binel“, jer je Belgija domaćin NATO institucija iz čega proizlaze određene odgovornosti po pitanju bezbednosti Alijanse. Pitanja su bila sledeća:

- Da li vojna obaveštajna služba poseduje tačne elemente o tom dosijeu? Da li je taj oblik odnosa bio poznat SGR?

- Kakvaje opasnost od istog tipa „prijateljskih odnosaa između belgijskih i srpskih vojnika? Da li su istrage sprovedene i, ako jesu, od kojih službi?

- Da li je bilo saradnje između američkih i belgijskih službi kako bi se bolje upoznali srpski kontakti na belgijskoj teritoriji?

- Da li ministar smatra da je slična saradnja sa neprijateljem dovoljan razlog da se ponovo otvori debata o udarima NATO-a? Kakve su političke posledice ovoh događaja?

- Da li je major Binel radio po naređenju ili u ličnom svojstvu? Hoće li Belgija biti uključena u istragu? Da li je SGR preduzeo mere u cilju praćenja suđenja?

- Da li je Francuska od tada pružila garancije za svoju objektivnost na Kosovu?

GENERAL  Jovan Milanović je u novonastaloj situaciji ponovo iznenadio i svoje protivnike u obaveštajnom ratu i svoju centralu u Beogradu - ponovo je majstorski učinio neočekivano. Kada su svi očekivali da će se povući, nestati ili pobeći, on je nastavio da radi, čak i u tim vanrednim i teškim okolnostima, kada je njegova lična bezbednost bila apsolutno ugrožena. Svaki kontakt i svaki novi podatak činili su veoma složenu i riskantnu akciju. Shvatio je da je bezbednost njegove zemlje krajnje ugrožena i da mora nastaviti obaveštajni rad po svaku cenu. Nije više bilo u pitanju saznati i predvideti kako će reagovati bezbednosne službe NATO, već je valjalo saznati i to kako će na obaveštajnu aferu reagovati belgijske institucije, s obzirom na odvijanje kompletne obaveštajne operacije na njihovoj teritoriji. Uglavnom, odmah je došao do pitanja Senata Belgije, kao i do odgovora Žan-Pola Ponselea, potpredsednika Vlade Belgije i ministra odbrane. Evo kako je Ponsele odgovorio na pitanja Senata:

„SGR me je obavestila da ne poseduje nikakav precizan element o ovoj aferi. U dosijeima ovog tipa uobičajeno je da SGR dobije informacije, bilo od Službe NAGO za bezbednost, bilo od službi bezbednosti koje su u pitanju. Kada su činjenice takve da se mora sprovesti sudska istraga, kao što je ovde slučaj, uobičajeno je da nacionalna služba koja je u pitanju izloži detaljno slučaj saveznicima u NATO, kada se suđenje završi. [...]

Kada su belgijski građani umešani ili kada se takve aktivnosti vrše na belgijskoj teritoriji, uobičajeno je da strane obaveštajne službe upozore na to odgovarajuće službe Belgije. Ove informacije se, naravno, ne objavljuju.

Saradnja sa neprijateljem, koju ste Vi pomenuli, ne izgleda mi kao razlog za otvaranje debate o vojnim udarima NATO u odnosu na Kosovo...

...Pošto je sudska istraga u slučaju majora Binela još u toku, Belgija nije o tome dobila nikakvu informaciju. Dakle, za sada je nemoguće znati da li će biti potrebno da se od Francuske zatraže garancije objektivnosti. Ako bi to bio slučaj, to bi bilo u nadležnosti ministra inostranih poslova.“

OVA  dokumenta su bila važna ne samo za državni vrh Srbi je, nego i za generala Milanovića lično, kako bi bolje procenio stepen opasnosti u kojem se nalazi i kako bi bolje mogao da prilagodi svoj budući rad novonastalim okolnostima. Za organe SR Jutoslavije bilo je bitno da je među članicama NATO pakta nastala velika nervoza i međusobno nepoverenje, i da nas one, kao i Belgija, već tretiraju kao neprijatelja. Za Milanovića je bilo važno da je stvorena neka vrsta vanredne situacije i pojačanog rada belgijskih obaveštajno-bezbednosnih službi, pod pritiskom Vlade i Senata. 

ZATAŠKAVANjE SKANDALA

APSURDNO, svakako, ali izgleda da je pojedincima u svim strukturama NATO više odgovaralo da Binel što manje toga prizna kako bi zataškali aferu; posebno je to bio interes Francuza. U konkretnom slučaju, Francuzi su čak mogli tajno da mu suterišu da tako uradi kako bi pred partnerima u Alijansi što lakše prebrodili neprijatnu aferu koja im je urušila utled i poremetila planove.

SUTRA: BINEL JE SAM DOPRINEO DA BUDE BRZO OTKRIVEN